ЕНГЛЕСКА колонија Кенија. Обала дивљег језера Наиваша. Кнеза Павла су са целом породицом довели у дивљину. Кућа је запуштена, скоро да је све освојила джунгла. Језеро је пуно нилских коња. Најроби је далеко, али зато су енглески стражари ту да пазе на кажњенике. Само је болестан ум могао да смисли овакву казну за српског кнеза.

Зна се да је Ентони Идн још из времена студија гајио тиху мржњу према кнезу Павлу, али да је тај Британац, осим изругивања на рачун кнеза, могао да смисли такву казну, и то за читаву породицу, тешко је и данас схватљиво.

Постоје сведочанства о боравку кнеза Павла и његове породице у Кенији. Доста тога је кнез испричао и Нилу Балфуру. Ипак, како је он све преживео и данас је за неверицу.

Прво писмо кнез је упутио Джорджу, војводи од Кента, свом пашеногу. Између њих двојице постојало је искрено и дубоко пријатељство. Кнез Павле пише не скривајући патњу:

Зашто су морали да нас протерају у ову пустињу, где нема ни цркве, ни апотекара, зубара, фризера? Ти који ме познајеш, схватићеш шта за мене значи то што ме сматрају непријатељем Енглеске.”

А онда је дошла најгора од свих вести: војвода од Кента је изгубио живот у авионској несрећи изнад Шкотске, 25. августа 1942. Говорило се да је ишао на састанак са Рудолфом Хесом који је заговарао сепаратни мир са Британијом, а нешто касније појавиле су се верзије да су га убили агенти СОЕ по наређењу Черчила. Кнегињи Олги је успело да добије дозволу да оде у Лондон како би се нашла поред своје сестре Марине, војводине удовице, која тек што је родила сина.

ОДБИЈЕН БРОЗОВ ЗАХТЕВ ПО завршетку рата, за кнеза Павла настају нове бриге. Енглеска штампа га и даље назива ”квислингом” и захтева да му се суди у Нирнбергу (1946). И Броз шаље свог изасланика у Нирнберг да тражи од суда изручење кнеза Павла али суд је одбио тај захтев. Кнез Павле тада није знао да га је у Београду Државна комисија прогласила за ”ратног злочинца”. Чини се да су акције енглеске штампе и Јосипа Броза била симултане.

Кнегиња Олга се после шест месеци вратила у Кенију и записала у свој дневник да је ”Павле био у ужасном стању”.

Ипак, 11. јуна 1943. из Лондона је стигло одобрење да напусте Кенију. Ново одредиште: Јоханесбург у Јужној Африци.

Крајем 1947. године, кнез Павле је добио дозволу да се врати у Европу. Прво је становао у Монтреју на Женевском језеру. Потом је уз помоћ Драгише Цветковића, који је већ живео у Паризу, успео да добије боравак у Француској. Купио је невелику кућу у улици Шефер (недалеко од Трокадера) и у њој живео до смрти.

Драгиша Цветковић га је о свему редовно обавештавао о чему сведочи обимна преписка, која се налази у Архиву кнеза Павла.

А онда, још једна, можда највећа несрећа снашла је кнеза Павла и кнегињу Олгу. Нјихов вољени син Никола је изгубио живот 12. априла 1954. у Енглеској. Аутомобил којим је он управљао, излетео је из кривине и преврнуо се, у неку бару, довољно дубоку да се онесвешћени возач у њој удави.

Нил Балфур је записао: ”Породица се од овога никада није опоравила. Без Никија, који је тако добро разумевао свог оца, везе између родитеља и деце никад више нису биле као пре.” Месецима после његове сахране кнез Павле је написао Беренсону: ”Сезона је у пуном јеку, кажу, али ми не виђамо никога и више нам није до тога. Има ствари од којих се човек никада не опорави, па наставља да живи механички, јер мора да живи, али нема више ни сврхе ни жеља.”

Овај велики и благородни српски кнез остао је до краја усправан. Био је другачији од људи ове наше средине и велики усамљеник. Говорио је смирено, уједначено. Кнез Павле је био пре свега наш, српски витез, а тек после и британски витез подвезице.

Београду и Србији, својој отаджбини, оставио је много: своју љубав за лепо, свој стил, свој музеј. Кад је било најтеже, он, англофил без премца, рекао је ”не” Британији. И све је жртвовао: себе, своју породицу, све материјално да би сачувао своје Србе. То је аманет кнеза Павла: Србија нема цену.

Нјегово краљевско височанство кнез Павле упокојио се 14. септембра 1976. године у Паризу.

После тридесет година, 14. септембра 2006. године, у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду служен је помен кнезу Павлу, кнегињи Олги и кнезу Николи. Заједно са једанаест владика и митрополитом Јованом, молитвеник пред Господом је био наш свети патријарх Павле.

И недавно, 28. новембра 2011. у Београду је Виши суд донео решење којим се ”усваја захтев за рехабилитацију кнеза Павла Карађорђевића из Београда, ПА СЕ УТВРЂУЈЕ ДА ЈЕ НИШТАВНА Одлука Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Ф. бр. 3572 од 17. 9. 1945. године, од дана њеног доношења, као и да су ништавне све правне последице наведене одлуке, укључујући и казну конфискације имовине, а рехабилитовано лице кнез Павле Карађорђевић се сматра неосуђиваним”.

(Крај)

МНОГО више докумената и описа догађаја на порталу 27март.нет који уређује др Миодраг Јанковић