ОД КАДА су Латини освојили Цариград (1204) и успоставили Латинско царство, међу државама на Балканском полуострву владали су прилично замршени односи. На крајњем северозападу византијске територије, на Балкану, одржао се грчки утицај. Најпре под Михаилом Анђелом, а посебно под владавином његовог брата Теодора, који га је наследио, Епирска деспотовина бележи велики напредак. Растом моћи епирске државе расту и изгледи за обнављање Византијског царства.

Епирски деспот Теодор, крајем 1224. године, осваја Солун. Нестајањем Солунске краљевине, латинске творевине, прекида се веза између Латинског царства у Цариграду и француских кнежевина у средњој Грчкој и на Пелопонезу. Мудри Стефан Немањић, првовенчани краљ, као да је све ово предвидео и, након успешног и корисног ослањања на запад, настојао је да Србију што чвршће веже за епирску државу. Стефан, стога, настоји, већ 1216. године, да свог првенца, сина Радослава, наследника престола, ожени Теодором, кћерком преминулог деспота Михаила. Све би било у реду да се није успротивила Црква, односно Охридска архиепископија, јер су ово двоје младих били у крвном сродству седмог степена. Тако тај брак није реализован.

Политички разлози били су јачи од канонског права, па је ипак дошло до женидбе између Радослава и Ане, без обзира на крвно сродство. И сам епирски деспот желео је да има подршку Србије, као што је Стефан настојао да се зближи са овим моћним владарем. Крајем 1219. или почетком 1220. године, принц Радослав оженио се Аном, кћерком епирског деспота, касније византијског цара Теодора Првог Анђела Дуке Комнина (1215-1230).

КРАТКА АВАНТУРА
АНИНА веза с Фругом није дуго трајала. После ове авантуре у Драчу, није могла у Солун, ионако скрханом и ослепљеном оцу. Уз посредовање сестре Ирине, која је у међувремену постала бугарска царица, краљ Владислав је Ани дозволио повратак у Србију.

Радослав, принц престолонаследник, дочекао је своју невесту на очевом двору у Паунима, код Урошевца, где је обављена и свадба. Потом су младенци отишли на медени месец у Зету, у краљевски двор испод града Скадра. Интересантно је да је сачуван њихов веренички прстен на коме, грчким писмом, стоји написано: Веренички прстен Стефана, изданка од лозе Дука, прими рукама Ана, из рода Комнина.

Први краљ Рашке, Стефан Немањић, умро је 24. септембра 1228. године, као монах Симон, јер га је пред смрт замонашио брат Сава. Од тада се краљ Радослав (1228-1233) све више везује и ослања на свог моћног таста. Освајањем, боље рећи ослобађањем Солуна 1224. године, Теодор постаје најмоћнији владар на Балкану. Другој по реду српској краљици, прелепој Ани, није било нимало тешко да свог мужа наведе "на грчку воду". То је, у ствари, већ учинила његова мајка, грчка принцеза Евдокија. Као дечак, васпитаван у византијском духу, Радослав је био поносан на своје грчко порекло. Није мала ствар бити унук византијског цара (Алексије Трећи, 1195-1203)! Зато не чуди чињеница да се Радослав на неким српским повељама потписивао грчки као Стефан Дука. Можемо слободно рећи да је био већи Византинац од својих савременика у Византији.

НАРУДЖБЕНИЦА
КНЈИГУ „Жене српских владара“ у издању ИП „Наша прича плус“ и „Патам“ можете наручити на телефоне 011/614-2879 и 065/2220609 и на е-маил теамарт@патамбоокс.цом

По Теодосију, кога неки цитирају а неки оспоравају (посебно Михаило Ласкарис, што је разумљиво), краљ Радослав је у почетку био добар владар. Бејаше у свем за похвалу и изврстан, али се после покори жени, ради које и пострада умом. А властела, узнегодовавши због малоумља његова, одступише од њега и приђоше млађему брату његову Владиславу.

Код Клокотнице, у пролеће 1230. године, бугарски цар Асен Други потукао је и заробио Теодора Анђела, оца краљице Ане. Освајањем пространих области Аниног оца, бугарски цар постаје најмоћнији владар на Балкану. Незадовољна властела користи прилику и све више прилази краљевом брату Владиславу. Радослав и Ана остају усамљени.

Осетивши шта им се спрема, изговарајући се да желе зиму да проведу у топлијем Приморју, краљевски пар бежи из земље с малом пратњом. Према Теодосију, за све то била је крива Радослављева злонамерна и лукава жена. Јер беше друга Далида као прва Самсону, додаје калуђер. Пред зиму 1233. године, краљ је збачен с престола, а незадовољна српска властела је на трон уздигла његовог млађег брата, Владислава.

Мада свргнути владарски пар бежи из Србије у Дубровник, дубровачка властела им приређује свечани дочек. За то су се побринули заменици дубровачког кнеза Јована Дандола, односно поткнежеви Петар Белосавић и Тодор Крусић. У немогућности да се дуже задржи у Дубровнику, Радослав је добио лађу и са женом отпловио за Драч. У овом арнаутском крају Ана се, како бележи Теодосије, предаје чарима једног странца, извесног Фруга, који је вероватно био латински најамник, можда и Арбанас.

Бежећи од мача којим му је овај претио, понижени и разочарани Радослав враћа се у Србију. Од стрица Саве моли опроштај. Не тражи круну, већ монашку ризу. Архиепископ Сава га је замонашио и Радослав постаје монах Јован. Као монах, сазидао је припрату на цркви свете Богородице у Студеници, у којој је касније и сахрањен. Умро је после 1235. године.

У младости лепотица, размажена и поносита Гркиња, коначно је нашла мир и спокој у неком од манастира Србије. Вероватно не узимајући озбиљно Теодосијеву тврдњу о њој и Фругу, у неким нашим поменицима спомиње се као монахиња Ана, која је некада била жена краља Радослава, потоњег монаха Јована.

(Наставиће се)