ПОЛИТИЧКЕ везе Приштине и Нјујорка, албанско лобирање у САД, које је плаћено милионима долара у време распада Југославије, омогућили су албанској мафији на Космету да функционише без великих проблема широм света. Нјен главни посао је илегална трговина и прозиводња хероина, који дистрибуира са истока на запад планете.

"Балкан је захваљујући албанској мафији постао јединствен полигон у Европи где су политика, организовани криминал и тероризам на истом задатку - стварању друге албанске државе у Србији. Успоставивши спрегу са криминалним структурама, носиоци терористичког деловања оснажили су своју политичку позицију, коју користе за притиске на целокупно албанско становништво, као и на политичке субјекте.

ИЗ ТРНОВЦА У ГНЈИЛАНЕ НАЈВЕЋЕ албанско село Велики Трновац, смештено на само шест километара од административне границе, важи у УН и у Интерполу за центар албанске наркомафије. У селу 500 људи директно ради на трговини наркотицима. Према поузданим подацима УН ту су крајем деведесетих постојала два погона за производњу хероина, али су потом пресељени у Гњилане.

Тако се у јавности стиче утисак о потпуној хомогености албанског националног корпуса и његовом јединственом залагању за исти циљ. Међутим, иза политичко-идеолошких и националних мотива за стварање државе, независно Косово, прикривају се интереси одређених криминалних структура, које теже да се укључе у постојеће процесе политичке и економске транзиције, односно трансформације региона у целини, те да легализују своје криминалне послове"!

Овако је гласио закључак Беле књиге о албанском тероризму и организованом криминалу на Косову и Метохији, коју је направила српска тајна полиција и промовисала га у Влади Србије 1998. године. Српски званичници су тада регистровали да команданти ОВК Хашим Тачи и Рамуш Харадинај активности своје терористичке војске финансирају из нелегалне трговине цигаретама и дрогом на простору између Турске, Грчке, Македоније, КиМ, Србије и Црне Горе.

Ове чињенице је међународна заједница уважила тек после демократских промена у Србији.

Прво је Петер Вове, портпарол Еуропола 2003. саопштио јавности да су Немачка, Швајцарска, скандинавске земаље, Италија, Аустрија и Велика Британија покренуле истрагу против албанске наркомафије. Према поверљивом документу БНД, Хашим Тачи, Рамуш Харадинај и Джавит Хаљити су били кључни играчи међународног ланца кријумчара хероина, којим се месечно преко Космета пребацивало око 700 килограма дроге. Тим поводом др Марк Галеоти, криминолог са британског Келе универзитета је изјавио:

- Европске земље поседују поуздане доказе да је терористичка ОВК била директно умешана у растурање хероина по европским метрополама, али су САД и НАТО из политичких разлога покушавали да тај проблем заташкају. Албанска наркомафија годишње само у Немачкој преко 200 приватних банака опере 1,5 милијарди долара зарађених на хероину. Веза албанске мафије и политичког подземља на Космету је двојака. Албански дилери плаћају надокнаду терористима и политичарима ради пребацивања турског хероина кроз територију КиМ, а потом од директне продаје дроге у западној Европи стварају профит и део одвајају за куповину оружја за албанску војску.

После ових сазнања америчка полиција ДЕА је 2008. године албанску наркомафију ставила на четврто место у свету, одмах уз италијанску, колумбијску и руску. Амерички Стејт департменту је потврдио овај извештај.

"Албанско подземље има пола милиона чланова и контролише наркотржишта Блиског истока, Европе, САД и северне Африке. Мафија на КиМ држи пуну контролу свих друштвених токова албанске заједнице. Процена је да на Космету делује 100.000 "војника" мафије. А пошто се Србија налази на централном месту такозване Балканске руте, којом прође 80 одсто хероина намењеног западноевропском тржишту, вредног око 60 милијарди долара, то је капитал око ког се врте и албанска и српска наркомафија", написано је у једном тајном извештају Унмика.

Аналитичари немачке БНД дошли су до закључка да Албанци у илегалним пословима са хероином и кокаином тесно сарађују са српским и црногорским подземљем.

- Кријумчари са Космета иду илегално преко брда, кроз села Несалце, Турије, Мали Трновац и Велики Трновац до Бујановца и нишке магистрале, а затим према Београду или Скопљу - каже Зоран Митровић, бивши шеф царине у селу Кончуљ.

- Са албанском наркомафијом тесно су сарађивали чланови клана из Земуна, кријумчарски ганг из Рожаја и наркодилери из Новог Пазара. Они су у Приштини куповали хероин, који су потом препродавали по градовима Шумадије. Тако се почетком века ствара велико хероинско тржиште у Поморављу, у коме су главни центри са дистрибуцију били Јагодина, Краљево, Крагујевац и Велика Плана. Улогу дилера су преузели пензионисани или пребегли полицајци са Космета, који су имали везе са Албанцима. У недостатку квалитетног хероина Земунци, Рожајци и Пазарци су га набављали или у Бугарској или у Швајцарској, где су имали своје људе - сведочи бивши специјални полицајац Славко Никић, који је чланове земунског клана сретао на Космету.

НикиЋ се још 1994. године сусретао са вођама земунског клана, Душаном Спасојевићем и Милетом Луковићем на Космету. У својој полицијској исповести "Хотел Парк - Приштина" он пише о Србима и Албанцима који су сарађивали на пословима с дрогом, оружјем, проституцијом и тајним ликвидацијама. То мафијашко братство Албанаца и Срба, каже Никић, настављено је и после хапшења чланова земунског клана и после проглашења тзв. независног Косова 2007. године.

Наставиће се