ВЛАДАВИНУ Карађорђа и кнеза Милоша У 19. веку, обележио је велики број различитих монета, од турских до западноевропских. Током тог периода користиле су се 43 врсте страног новца, и то 10 златних, 28 сребрних и 5 бакарних. Међутим, упоредо са политичким ослобађањем од турске зависности, праве се први кораци ка успостављању сопственог монетарног система, да би најзад, више од четири столећа од ковања последњег српског средњовековног новца, у обновљеној Србији поново почело његово ковање.

СуоЧен са проблемима због многобројних врста новца у Кнежевини Србији, кнез Михаило Обреновић доноси решење о ковању српске монете. Тако је настао ковани новац израђен од легуре бакра у апоенима од 1, 5, и 10 пара, са ликом кнеза Михаила на аверсу и годином издања 1868. Нова новчана јединица, динар, искована је у сребру 1875. године. Она је носила лик кнеза Милана, а израђена је у апоенима од 50 пара, 1 и 2 динара.

Први златни новац у Србији, у номиналној вредности од 20 динара, искован је 1879. године. Поводом проглашења кнеза Милана за краља Србије 6. марта 1882. године јавио се златни новац од 10 и 20 динара, популарно назван "миландор".

Србија је своју националну монету уобличила усвојивши стандарде Латинске новчане уније, чије су строге одредбе прописивале степен финоће метала за израду кованог новца, као и ковничке стопе.

Касније је емитовано још неколико врста кованог новца. Последња емисија са ликом владара из династије Обреновића потиче из 1897. године, када је у сребру искован новац од 1 и 2 динара са ликом краља Александра И Обреновића.

СЕРИЈА ИЗ МОСКВЕ ИЗБЕГЛИЧКА влада Краљевине Југославије 1943. године штампа серију новчаница која није пуштена у оптицај. По завршетку Другог светског рата, нова власт уводи валутну реформу, замену окупацијског новца, и издаје серију новчаница Демократске Федеративне Југославије, чије су прве количине штампане у Москви. Динар остаје новчана јединица и у новој држави. У периоду од 1945. до 1992. године у Југославији је емитовано укупно 12 серија новчаница са 67 апоена.

Династичка смена на престолу 1903. године донела је извесне промене у области издавања новца. Законом из 1904. године предвиђено је ковање металног новца са ликом новог владара, Петра И Карађорђевића. Те године је и прва емисија од пет различитих апоена новца кованог у бронзи и сребру, као и јубиларни сребрни новац од 5 динара са ликовима Карађорђа и Петра И, искован поводом стогодишњице Првог српског устанка. Та емисија новца, као и следеће две, из 1912. и 1915. године, коване су у Бечу. Избијањем рата прекинута је свака веза са том ковницом, па је део емисије из 1915. године искован у париској ковници. Новац са годином ковања 1917. израђен је у Америци.

По завршетку Првог светског рата, на територији новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у оптицају су се затекле разне врсте кованог новца. Тај новац је постепено замењиван и већ 1920. године емитован је ковани новац нове државе, када је прихваћено да национална новчана јединица буде динар, који се дели на 100 пара. Краљ Александар И Карађорђевић 1925. године емитује златни новац чија је вредност била 20 динара. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1929. године постаје Краљевина Југославија, па се приступило емитовању новца са новим називом државе.

Током 1931. године остварена је "тиражна" емисија од 1 и 4 дуката, који иначе није представљао редован новац. На златницима од 1 дуката било је попрсје краља Александра, а на четвородукатима, поред лика краља Александра, и лик краљице Марије.

До 1941. године емитован је ковани новац различитих номинала и састава метала, а израђиван је углавном у Бечу. Са последњом емисијом кованог новца Краљевине Југославије, насталом 1938. године, новац је почео да се израђује у земљи, у Државној ковници у Топчидеру.

После Другог светског рата, први ковани новац Југославије емитован је 1945. године. Од тада до данас остварене су бројне емисије кованог новца, сваки пут у напреднијим техникама израде и бољег квалитета легура од којих је израђиван. Одговарајућим елементима као што су грб и назив државе, регистроване су све промене у државном уређењу.

Током 18. века у већини европских држава из промета нестају злато и сребро, због чега се јавља потреба за папирним новцем. Био је то разлог за појаву првог папирног новца и у Србији.

На територији данашње Србије, прва врста папирног новца, тачније новчане дознаке, појављује се 1848. године у Војводини, у Сремским Карловцима и Суботици. То су били асигнати, који су издавани на основу покрића националним добрима (непокретностима и слично).

Прве новчанице у Кнежевини Србије, штампане 1876. године као новац Главне државне благајне за потребе финансирања српско-турског рата, никада нису пуштене у оптицај. Верује се да је за њих цртеже израдио познати српски песник и сликар Ђура Јакшић.

Пошто су 1884. године, оснивањем Привилеговане народне банке Краљевине Србије, створени услови за издавање новчаница, исте године је емитована новчаница од 100 динара. Она је била платива у злату, а израђена је у Белгији. Међутим, навикнут на метални новац, народ је ту новчаницу махом мењао за злато, тако да је тек банкнота од 10 динара издата 1885. године, платива у сребру, стекла поверење грађанства и била широко прихваћена, као и остале новчанице после тога, све до избијања Првог светског рата.

За време аустроугарске окупације, Народна банка улаже напоре да обезбеди резерве новчаница штампањем додатних количина у Француској и издавањем "ратне" новчанице у апоену од 50 динара, за коју је нацрт израдила Бета Вукановић, академски сликар. Да би се спречило уношење нових банкнота, у окупираној Србији је у званичном оптицају био углавном новац окупатора: круне, марке, леви и печаћене динарске новчанице.

Наставиће се