БЕОГРАД је 1912. походио Лав Троцки, познати руски револуционар, политичар и новинар. Тридесетогодишњи дописник листа "Правда" у време балканских ратова овако је описао Београд:

"Варош има сасвим нарочити, узбуђен војнички изглед. Сви су мобилисани и све је потчињено потребама мобилизације... Радње су празне: нема купаца и на минимум се свео број продаваца. Нема радне снаге. За фабрику шећера у Београду морали су тражити двадесет радника из иностранства...

У улици Кнеза Михаила - обустављени су радови на калдрмисању, трамвајске шине у великом делу су скинуте, калдрма је разривена, дрвене коцке кисну под кишом, а прилазећи хотелу "Москва", најбољем у вароши, фијакер скоро до пола точка гњури у бару. Маса продаваца новина: старци, богаљи и у већини дечаци. Нјихова ларма ствара основни мотив живота београдске улице...

У двојеним редовима маршира Осамнаести пук, који данас одлази на границу, на бојиште. У униформи заштитне боје, у опанцима, са зеленим гранчицама на шајкачама. Свирају трубачи, добошари ударају у добоше одмеравајући такт корака. Изглед овог пука чини на мене утисак који се тешко може изразити. Нема спољашње условне утегнутости. Пре би се казало да сви имају изглед трагичне покорности. Опанци на ногама и ова зелена гранчица на шајкачи - са пуном ратном спремом - дају војницима неки дирљив изглед. И ништа у овом тренутку не карактерише за мене тако дубоко крваву бесмисленост рата као ова гранчица и ови сељачки опанци..."

Великан светског новинарства, Джон Рид (1887-1920), писац антологијских књига "Десет дана који су потресли свет" (о Октобарској револуцији) и "Побуњени Мексико", боравио је у Србији и извештавао са српског ратишта у јесен 1915. године. Наредне године, Рид је објавио књигу "Рат у источној Европи", у којој је и део о рату у Србији 1915.

Као ратни дописник путовао је са сликаром карикатуристом Бордманом Робинсоном. Боравили су у Нишу, у Шапцу, Београду, али и у српским селима, пишући о Србији као о "земљи смрти", у којој хара тифус, у којој Аустријанци чине невиђена зверства, у којој се Срби храбро боре...

("Обод" са Цетиња објавио је 1975. књигу Джона Рида "Рат у Србији 1915.")

У БЕОГРАД ће 1926. доћи легенда из Индије - песник и филозоф Рабиндранат Тагоре (1861-1941), који је 1913. године добио Нобелову награду за књижевност. Одсео је у хотелу "Палас", на четвртом спрату. Био је веома предусретљив према новинарима и свим знатижељницима. Путовао је са својим секретаром "у црној мантији, са сребрном дугом косом и лелујавом брадом, са класичним светитељским ликом..."

Чланови Српског ПЕН клуба приредили су му ручак код "Српског краља", коме су присуствовали и ректор Универзитета Павле Поповић и угледне званице. Ректор га је поздравио на течном енглеском језику, а Тагоре је захвалио на срдачном дочеку и гостољубивости.

Тагоре је одржао у Београду и два предавања о индијској филозофији и култури. Ту се "окупио цео Београд", а преводио је писац Александар Видаковић.

После предавања, Тагори су три студенткиње књижевности, у народној ношњи, како су забележиле новине, предале букете цвећа и његову седу главу окитиле ловоровим венцем. Савременици су записали да су овације песнику биле бескрајне, а када је изашао са Универзитета на улицу, гомила омладине окружила је са свих страна његов аутомобил и клицањем га поздравила и испратила све до хотела.

Из Београда је Тагоре понео поклон - збирку народних рукотворина: један српски костим, у злату, рађен на Косову у 18. веку. А пре одласка посетио је дом Хришћанске заједнице младих људи, где га је дочекао и поздравио епископ Николај Велимировић. Отпутовао је 16. новембра 1926. возом за Софију, заједно са своје две кћерке.

ОД 25. до 30. септембра 1928. године у Београду је одржан Први конгрес руских писаца и новинара изван домовине. Међу 111 делегата били су и Александар Иванович Куприн (1870-1938), велики прозни писац, и Дмитриј Сергејевич Мерешковски (1866-1941), руски песник, прозни писац, драматичар и филозоф.

Куприн се брзо одомаћио у Скадарлији - најчешће је седео са писцима и глумцима код "Три шешира", "Два јелена", али и у кафани "Македонија" и "Три сељака".

И док је "Политика" забележила да је Мерешковски био "сав суморан, загонетан, повучен...", дотле је, вели лист, Куприн одмах по доласку изјавио: "Срећан сам што сам стигао да видим Београд...

Још је Пушкин завештао нама Русима зближавање са вашим народом. Он нам је завештао да пратимо српску културу, да је преносимо на терен руске културе, да негујемо превођење са српског..." Куприн је новинару казао и да би желео "обићи мало Србију". А са Мерешковским су били и његова супруга Зинаида Хипијус (1869-1945), угледна руска песникиња, као и Константин Баљмонт (1867-1942), песник симболиста.


КОЛЕКЦИЈА БЕЛЕ БАРТОКА

СЛАВНИ мађарски композитор Бела Барток, 1912. године, у банатском насељу Моноштор, истраживао је и сакупљао српску фолклорну грађу. Он је, према истраживању музиколога Нице Фрациле, на фонограф снимио и забележио девет инструменталних и два вокална српска извођача. У његовој заоставштини нађено је (и штампано) око двадесет српских мелодија из Баната.


НАРУДЖБЕНИЦА

Књига "Славни гости Србије 20. века" по цени од 902 динара може да се наручи на бројеве телефона 011/36-444-52, 36-310-49 или на мејл претплата@сигласник.цом

Наставиће се