ОПХОЂЕНЈЕ кана Тамерлана према турском султану Бајазиту и његовој супрузи а кћери кнеза Лазара, Оливери, док су били у монголском заробљеништву, није било окрутно и бездушно, указују многи историчари, који су помно пратили тај део историје.
Према записима Константина из Островице, Оливера јесте служила Тамерланове госте, али је била обучена, а ни она, ни Бајазит нису понижавани. Тамерланова намера наводно је била да поучи Бајазита да не води жене са собом у рат. Константин приповеда да Тамерлан није намеравао "зло учинити Бајазиту, него је мислио пустити га опет у његову земљу са свим његовим људима".
Бајазит је, ипак, "од превелике жалости", што би могла бити последица објективне понижености побеђеног и заробљеног владара одлучио да се убије и "отровао се сам својим прстеном". После тога Тамерлан је, пише Константин, одлучио да све Бајазитове људе ослободи, а Оливеру је "дао одвести опет у Бурсу, у њену земљу". Слични су наводи татарских хроничара. Мада директно не спомињу принцезу Оливеру, они тврде да је сурови Тамерлан, по одласку из Мале Азије пустио све заробљене Србе, јер се дивио њиховом ратничком умећу и јунаштву.
У "Династичкој хроници Тимур-Ленка (Гвозденог инвалида)" пише да је Тамерлан, звани "Гурган" ("Сахрањивач"), заробио код Ангоре више од 120.000 Бајазитових војника. Међу њима је било најмање Срба. "Сахрањивач" је наводно побио више од четвртине заробљеника, али није погубио ниједног Србина, зато што је био задивљен српским јунаштвом! Тамерлан је наводно ослободио све Србе и дао им оружје, коње и опрему. Са собом је повео седамдесетак припадника Стефанове инжињеријске јединице, који су му били потребни за грађевинске радове.
Ни Константин Философ не говори да је Тамерлан лоше поступао према Оливери и Бајазиту. Посредно казује да је Оливера била брзо ослобођена. Чак и гроф Ђорђе Бранковић у својим "Хроникама" тврди да је Оливера преживела монголско заточеништво и да се вратила у Србију. Јован Рајић у "Историји словенских народа" (XВИИИ в.) тврди да је Оливера преживела заробљеништво и да се вратила кући. За то, вели Рајић, "имамо довољне домаће доказе", будући да о Оливерином животу после 1403. године постоје писани подаци.
Да је Оливера преживела Тамерланово заробљеништво у својим делима говори и Стојан Новаковић, који се везује и за период настао после тог доба.
"Није истина", каже Новаковић, "да се Бајазит убио у кавезу, како прича Орбини, нити је Оливера два дана потом умрла, пошто ми из поузданих извора знамо да је она надживела деспота Стефана, а неће бити извесно ни све што смо из тога извора навели о суровом и нечовечном поступању према Бајазиту и жени његовој."
Нјегови ставови били су полазиште за даља проучавања. Неки историчари наглашавају да је Тамерлан врло добро знао одакле потиче Оливера и да је веома поштовао њеног брата деспота Стефана Лазаревића. Приликом боравка у заробљеништву у озбиљним историјским аналима није евидентирано да је Бајазит био изложен тортури, али је извесно да га је потпуно поразила неслога његових наследника у борби за престо, као и расуло као последица новонастале ситуације. Оливеру и остале жене из харема, које су наге служиле Тамерлана и његову свиту, певале, играле и увесељавале их, да би на крају биле грубо и масовно силоване, као и да је Оливеру силовао лично седамдесетогодишњи Тамерлан, на Бајазитове очи, што је био посебан знак понижења и приказивања моћи, историчари спомињу само као приче из домена романсиране историјске фантазије.

НАРУДЖБЕНИЦА
Монографија “Принцеза Оливера, заборављена српска кнегиња”, на српском или енглеском или руском језику може се наручити путем сајта www.принцезаоливерафонд.орг.рс или и-мејла инфо@принцезаоливерафонд.орг.рс или на телефон (011)311-83-81.
(Наставиће се)