Два миленијума стар је царски град Ниш, али у својој историји није запамтио тако концентрисано и тако бестијално разарање какво се догодило пре равно једне деценије. За само 78 дана пројектили НАТО у Нишавском округу однели су 44 живота, ранили више стотина, углавном, цивила, оштетили 3.040 кућа, а 95 потпуно уништили. Чак 121 породица морала је да кров над главом потражи у неком од хотела или у колективном прихватилишту.
Према подацима прикупљеним крајем 1999. године, из разних званичних и незваничних извора, који су објављени на сајту Скупштине града Ниша, током агресије НАТО снага на Југославију, како у граду, тако и на подручју Косова и Метохије, погинуло је укупно 56 Нишлија - цивила, војника, резервиста и припадника МУП-а.
Још су свежи ожиљци и ране у душама недужних житеља града на Нишави, који уз Приштину и Нови Сад спада у групу градова на којима је НАТО алијанса најчешће ”тренирала” строгоћу, сејући бомбе, од којих и данас нема мира. Забележено је да је пре годину дана на крову Основне школе ”Душко Радовић” у насељу Дуваниште откривена неексплодирана касетна бомба. Стратези НАТО нису ни покушали да објасне какву су то кривицу за догађаје на Косову и Метохији имала деца, основци, па их је требало ”припитомити” бомбама чија је употреба одавно забрањена.

Стара мета

Према ратној статистици, коју је, по општем мишљењу, веома успешно прикупио и у књизи под насловом ”Ниш у ратном пламену” објавио мр Новица Ранђеловић, током 78 дана рата Ниш је бомбардован чак 40 пута. На град су испаљена 324 пројектила, од тога 161 авионска бомба и 71 томахавк (крстарећи) пројектил. Бачено је 36 контејнера касетних бомби. Посебну специфичност чинило је бацање осам ”стаклених бомби”, које је требало да онеспособе главну трафостаницу и оставе град без струје. Међутим, Нишлије су се метлама бориле против последица које су оставиле ове бомбе и биле врло успешне у њиховом отклањању. Град је само неколико сати остајао без струје, па је тако план НАТО пропадао.
Ваздушна опасност у граду трајала је пуних 75.236 минута, или тачно 52 дана, 5 сати и 56 минута. Авиони НАТО више од 20 пута су пробили звучни зид изнад града.
Највише бомбардовани објекат био је аеродром. Тонама бомби уништен је у потпуности овај објекат, који је Нишлијама представљао тек отворена врата Европе.
Аеродром у Нишу у прошлом веку био је незаобилазна мета непријатеља и савезника у Другом светском рату. На почетку овог најновијег рата грешке није било. У првом нападу на Ниш, 25. марта авиони НАТО су прву ракету послали на војни медицински стационар, а остале на аеродром.
У бомбардовању је срушено или значајније уништено 179 привредних објеката, 8 енергетских, 25 инфраструктурних, 3.040 индивидуалних стамбених и 98 колективних стамбених објеката. Страдала су и 24 образовна објекта, пет здравствених и осам објеката специјалне намене. Уништено је или оштећено 10 аутобуса и 97 аутомобила.
Попут већине градова у тадашњој Југославији, Ниш је првих дана и недеља бомбардован углавном ноћу. Међутим, од 27. априла гранатирања су била комбинована - и ноћу и дању.
Нишлије су посебно запамтиле дневно бомбардовање 7. маја у 11.20 часова, када је на два локалитета - простор око Велике пијаце код Тврђаве (улице Шуматовачка, Анете Андрејевић и друге) и Клинички центар бачено осам контејнера тзв. касетних бомби. Био је то дан у коме је погинуло чак 15 људи. Жестоко је било и 11. маја, у исто време, у 11.20 часова, када је на објекте ”Југопетрола” и ”Енергогаса” бачено нових шест бомби, као и сутрадан када је на стамбени комплекс Дуваниште бачено чак 27 бомби, од којих 19 касетних контејнера. Тих дана страдало је много цивила и уништен велики број објеката, аутобуса и аутомобила.

Зло на Ускрс

Сирене којима је означавана ваздушна опасност првих недеља оглашавале су се углавном у вечерњим часовима, а знак за престанак опасности даван је у јутарњим сатима. Међутим, онда кад је отворен такозвани ”бугарски коридор” сирене за ваздушну опасност постале су знатно чешће. Нишлије су тада под узбуном, углавном у склоништима, живеле и по 22 сата дневно.
- Било је то психолошки најтеже за све нас - присећа се Јован Петровић (54), машински инжењер, који је рат провео у једном од склоништа у стамбеном насељу Дуваниште. - Било ми је тешко да породицу окупим, јер је моја кћи на први звук сирене трчала у подрум, а син, који је тада имао 21 годину, није хтео ни да чује да се сакрије.
Пошто је Ниш био седиште Треће армије, НАТО није престајао да га бомбардује ни у дане празника, нити викенда. Чак 10 пута град је бомбардован у дане викенда, али је најжешће ударе доживео на највећи хришћански празник Ускрс - 11. маја (3 пута), 12. и 13. маја (два пута). У дане Ускрса на Ниш је бачено 60 бомби.
У току НАТО бомбардовања највише су страдали привредни објекти у тзв. северозападној индустријској зони. Посебно велику штету је претрпела Дуванска индустрија. По многима, то и није било никакво изненађење, јер су се у њој производиле цигарете, које у сваком рату представљају стратешки производ. Директно су ракетирани и тешко страдали ”Југопетрол”, ”Енергогас”, ”Електротехна”, МИН, ”Сопродукт”, ”Копаоник” и други.
Фабрика дувана је први пут ракетирана 5. априла 1999. године, а затим је претрпела још три напада из ваздуха. Пошто су машине већ биле дислоциране, највећу штету фабрици нанеле су ракете бачене на зграде и две тростепене ракете које су погодиле складиште са око 1.250 тона дувана. Пожар је гашен 58 сати са осам водених топова. Осим великог складишта, уништена је половина главне фабричке зграде из 1930. године и енергана, као и други објекти. Процењена штета у фабрици износила је 72 милиона тадашњих немачких марака.
Иако се знало да ће фабрика бити бомбардована, производња цигарета у њој, али и на другим локацијама није прекидана упркос сиренама и ракетама. На остацима једне од тих ракета налазила се цинична агресорска порука ”Трчите брже”, а на другој је било питање: ”Да ли још желите да будете Срби”.

”Меке” бомбе

МеЂутим, Нишлије се тих порука нису уплашиле. Према подацима које је прикупио мр Новица Ранђеловић, у бомбардовању Ниша страдао је велики број стамбених објеката. Само до 15. јула 1999. године Градској комисији за процену ратне штете поднето је 3.886 захтева власника индивидуалног становања, као и одређен број захтева из 98 објеката колективног становања. Највише је страдало стамбено насеље Шљака и село Медошевац, који су директно бомбардовани авионским бомбама, затим стамбене четврти у околини Тврђавске пијаце, Клинике за патологију и насеље Дуваниште, који су бомбардовани касетним бомбама.
Од инфраструктурних објеката највећа штета је нанета директним бомбардовањем трафостанице ”Ниш 2” у насељу Никола Тесла. Ова трафостаница, која представља и раскршће у дистрибуцији струје ка југу Србије, гађана је ”меким” стакленим бомбама, па је то изазивало мрак у великом делу Србије. Од бомби је страдао и Бетонски (камени) мост у центру Ниша, док су Поповачки мост на Нишави и надвожњак на аутопуту код Трупалских шума потпуно уништени.
У мноштву ружних успомена које је за собом оставило НАТО бомбардовање посебно место припало је оштећењу Бетонског моста у центру града. Тај мост није имао никакав стратешки значај, осим што је преко њега водио пут ка главној нишкој пијаци. У то време Нишлије су углавном у шали објашњавале да је то заправо био покушај НАТО да заплаши - Грке, који су пружали подршку Србима. Конзулат Грчке налазио се непосредно крај моста, а после бомбардовања на њему више није било ниједног читавог прозора.
Осим Клинике за патологију и Основне школе у Медошевцу објекти јавних служби нису директно ракетирани. Међутим, велики број објеката из ове категорије страдао је због близине војних и других објеката, који су директно бомбардовани. Највећа оштећења, уз школу у Медошевцу, претрпели су комплекси техничких факултета и школа на Градском пољу, Дом ученика средњих школа, Студентски дом, Народни музеј и неколико здравствених станица.
Упркос бомбама и великим разарањима, живот се у граду одвијао такорећи без застоја. Додуше, било је код многих људи забринутости, па и страха, али су све градске службе, као и јавна предузећа након почетног несналажења, профункционисали. Биоскопи, позоришта, музеји и галерије затворили су своја врата, али је зато на отвореном било пуно протестних скупова, концерата, представа.
Оно што можда речитије од свега сведочи о виталности Ниша и Нишлија јесте чињеница да је у 78 ратних дана, те 1999. године, у нишком породилишту рођено 620 беба, 312 дечака и 308 девојчица и да је у исто време склопљен 101 брак.

ПОГИНУЛЕ НИШЛИЈЕ
Током агресије НАТО на Југославију погинуло је у Нишу и на Косову и Метохији 56 Нишлија - цивила, војника, резервиста и припадника МУП-а.
Погинули цивили: Мирослав Стојковић, Верка Младеновић, Петар Младеновић, Зоран Јовановић, Милен Милојковић, Вукосав Јелић, Вера Илић, Живорад Илић, Александар Дељанин, Божидар Вељковић, Лјубиша Станчић, Божидар Ђорђевић, Гордана Секулић, Трифун Вучковић, Слободанка Стојиљковић, Драгиша Вучић, Саша Миљковић, Лјиљана Спасић, Герасим Јовановски, Милутин Живковић, Драгиша Анђелковић, Зоран Николић, Јагода Младеновић, Душан Манчић и Вукосава Манчић.
Погинули војници и резервисти: Аћим Тадић, Драгослав Јанковић, Дејан Манчић, Срђан Цветковић, Денис Ђурић, Александар Миленковић, Иван Станков, Дејан Денић, Синиша Милошевић, Славиша Стошић, Игор Станојевић, Бојан Павловић, Саша Илић, Иван Миладиновић, Миодраг Игњатовић, Драган Милошевић, Бојан Васиљевић, Милан Јовановић, Момчило Цветковић, Синиша Филиповић, Славиша Филиповић.
Погинули припадници МУП-а: Драган Бараћ, Горан Марковић, Зоран Ранђеловић, Горан Алексић, Мирослав Митић, Славољуб Крстић, Зоран Благојевић, Срђан Лазаревић, Горан Николић и Славољуб Станисављевић.

БРЕЗОВЕ МЕТЛЕ
У седмој недељи рата НАТО је први пут применио ново ”меко” оружје, које је изазвало распад електроенергетског система Србије. Међу погођеним објектима налазила се и трафостаница ”Ниш 2”.
- Поуздано је утврђено да НАТО у недељу увече, 2. маја, није користио ”графитне бомбе” за напад на наш електроенергетски систем - рекао је тим поводом Драган Милановић, директор техничког сервиса ”Електротимока”. - На разводна постројења електромреже бачена су специјална стаклена влакна, дебљине шест микрона, која с једне стране имају на себи микроскопски танак слој алуминијума. Влакна су попут паукове мреже прекрила високонапонске водове, а алуминијум је као одличан проводник изазвао кратке спојеве.
Влакна су уклоњена обичном брезовом метлом, али је за тај посао било потребно много времена, па је град био без струје више сати.
Зоран АРАЦКИ
(Наставиће се)