У КРАЈНЈЕ неповољном односу снага, у потпуно асиметричном рату, снаге РВ и ПВО су организовале и изводиле одбрану примерену сопственим могућностима, са основним циљем: 1) минимални губици у људству и средствима ратне технике, 2) реално могући ефекти борбе против агресора.
Завршне припреме јединица РВ и ПВО за одбрану отпочеле су средином фебруара 1999. године, а интензивиране су после завршетка прве рунде преговора за мирно разрешење косметске кризе у Рамбујеу. Припреме су у основи имале циљ да се смањи инфериорност наших система оружја и побољша припремљеност територије за извођење борбених дејстава. У периоду припремних активности у исправно стање је доведено 25 ваздухоплова, већи број радарских средстава, 40 противавионских топова, 20 борбених и 800 неборбених возила. Расељено је до почетка ратне агресије 75 одсто ратних материјалних резерви. Расељење је настављено и после агресије и извршено готово 100 одсто. У операцији расељавања покренуто је око 50.000 тона материјалних средстава, а моторна возила у расељавању су прешла око 10 милиона километара.
У обезбеђењу материјалних услова и оперативно тактичких претпоставки за оперативни развој и извођење борбених дејстава израђено је: 66 заклона за радаре, 283 заклона за борбена и неборбена возила, 146 дрвено-земљаних склоништа средњег типа, 113 заклона за противавионске топове. По типу пољске фортификације урађено је 105 командних места, 355 ватрених положаја за РЈ ПВО и 83 радарска положаја за јединице ВОЈИН.
Маскирање, обмањивање и маневар јединице ПВО у припремном периоду, у току оперативног развоја и извођења борбених дејстава, имали су стратегијски значај. Применом наведених и других радњи и поступака вишеструко су умањени губици РВ и ПВО. Упркос неупоредивој премоћи агресора у свим факторима борбе, захваљујући нашем човеку - људима припадницима РВ и ПВО, њиховој креативности и ратној сналажљивости, РВ и ПВО је у потпуно неравноправном рату изгубило 40 одсто средстава ратне технике и око 38 одсто објеката инфраструктуре. Погинуло је 39 припадника РВ и ПВО (0,19 одсто укупно ангажованих). У структури осталих материјалних средстава уништења су била минимална: ваздухопловних убојних средстава шест одсто, погонских материјалних средстава 9,3 одсто, резервних делова и опреме шест одсто.
Маневар јединица РВ и ПВО може ући у историју ратовања, као пример како се добро организованим и смишљеним маневрисањем успешно чувају снаге и обезбеђују повољни услови за извођење борбе на пројектованом простору. У току рата јединице РВ и ПВО ранга чета (вод) - батаљон су извршиле 689 маневара. Ниједан маневар није откривен и по јединицама у маневру није извршено ниједно ватрено дејство.
Обмањивање агресора, као и маневар, имали су потпун успех. Неимари РВ и ПВО, потпомогнути појединцима и радним организацијама, правили су макете авиона, радара, лансирних рампи и других средстава толико успешно да је нападач врло чести гађао макете уместо правих средстава. Ово нека потврди податак да су НАТО авиони напали 33 пута (27,5 одсто) лажне ватрене положаје РЈ ПВО, који су имали изглед правих.

Лажни циљеви

Маскирана су врло вешто сва средства ратне технике, али и аеродроми и друге велике површине. Вршена су декоративна бојења и противрадарска маскирања полетно-слетних стаза, затим израда лажних кратера и прекривање стаза за вожење на аеродромима маскирним мрежама и земљом. Заштитним маскирним прекривачима, промењена је “слика” појединих објеката од посебног значаја, што је имало изузетног успеха у борби против крстарећих ракета.
У одбрани од агресије НАТО РВ и ПВО је извршавало два задатака: 1) борба за ваздушни простор и 2) ваздухопловна подршка копненој војсци на простору Космета.
Борбу за ваздушни простор изводиле су снаге ПВО:
1. Осматрање ваздушног простора вршиле су јединице ваздушног осматрања и јављања (ВОЈИН) и артиљеријско-ракетне јединице (АРЈ) ПВО радарским и визуелним осматрањем. Све време трајања агресије јединице ваздушног осматрања, јављања и навођења (ВОЈИН) су извршавале свој задатак - осматрање ваздушног простора СРЈ и прилаза, сходно могућностима и расположивим средствима. У реализовању постављеног задатка јединице ВОЈИН су оствариле 7.904 сата борбеног рада. У том времену радарски је откривено и предато на талас обавештавања 34.398 формација - група авиона (у ваздушном простору СРЈ 6.657, Мађарске 3.847, Хрватске 1.571, БиХ 5.263, Јадрана 2.157, Албаније 1.537, Македоније 2.198, Бугарске 1.740, Румуније 3.889).
2. Противваздушну борбу изводиле су артиљеријско-ракетне једнице ПВО и ловачка авијација: Ракетне јединице ПВО средњег домета груписане су за одбрану значајнијих објеката земље и снага одбране у рејонима тих објеката. У оперативном распореду РВ и ПВО је имало 32 ватрене јединице средњег домета: систем НЕВА - 12 ракетних дивизиона и систем КУБ - 20 ракетних батерија. На дан почетка агресије ватрене положаје посело је 15 ватрених јединица (47 одсто), у очекујућим рејонима било је 17 јединица (53 одсто), неке од њих у високој готовости за брз излазак на ватрене положаје.
Артиљеријско-ракетне јединице ПВО малог домета, како из структуре РВ и ПВО, тако и из структура целе Војске Југославије, у целини имале су стратегијски значај у нашој одбрани од напада НАТО авијације из ваздушног простора. Иако, вероватно, нису уништиле ниједан НАТО авион, оне су скоро потпуно ограничиле дејства агресорских авиона са малих висина, “држећи” их на висинама изнад 4.000 метара, онемогућавајући им да директним (визуелним) контактом са многобројним борбеним средствима (оруђа и оружја) Војске испоље ефикаснија дејства по њима и њихово веће бројно уништење. Оне су, вероватно, и одговор на питање зашто је НАТО авијација на КиМ уништила само 13 тенкова Приштинског корпуса.
Ловачка авијација на дан агресије је имала 57 авиона ловаца: 47 авиона типа МиГ-21 и 10 авиона типа МиГ-29. Авиони МиГ-21 припадали су другој технолошкој генерацији са врло скромним борбеним могућностима и из тог разлога сам на почетку првог удара 24. марта забранио њихову употребу. Другим речима, за употребу у ПВО територије остало је само 10 авиона МиГ-29. Авиони ловци МиГ-29 упућени су у девет летова (седам појединачно и два у пару) на задатак пресретања непријатељских авиона у ваздушном простору изнад територије СРЈ. У свих девет летова наши пилоти нису имали могућности и услове за дејство по непријатељским авионима. Три појединачна лета су извршена ради маневра.
Укупно авиони МиГ-29 извршили су 12 борбених летова са 6,10 сати налета. Непријатељски ловци су оборили шест наших авиона МиГ-29, а тешко оштетили један. У тој неравноправној борби живот су изгубила два пилота. Учинак 10 авиона ловаца МиГ-29, ангажованих у борбеним дејствима против авијације НАТО за ударе по објектима на земљи, коју су обезбеђивале јаке снаге (око 70 авиона) ловачке авијације није ни могао бити већи. Више од материјалног учинка - обарања непријатељских авиона - била је улога коју су наши ловци имали у “распаљивању” борбеног морала свих припадника одбране наше земље и у “ремећењу” борбеног поретка непријатељске јуришне авијације у нашем ваздушном простору у почетном периоду рата.
Ваздухопловну подршку снагама Треће армије вршиле су снаге Ваздухопловног корпуса РВ и ПВО. Подршка је реализована извршавањем задатака ваздухопловне ватрене подршке и ваздухопловног превожења. У време од 25. марта до 4. априла, извршена су 24 лета у којима је нападнуто 11 објеката са 19 ватрених дејстава. Очекивани ефекти дејства на објектима су остварени, што су потврдиле изјаве команди Треће армије и Приштинског корпуса. У извршавању ових задатака оборен је један авион, при чему је пилот погинуо.

Ратна добит

Задатак ваздухопловног превожења извршавале су хеликоптерске јединице. Оне су обавиле 104 лета са 59,15 сати налета, при чему су превезле 94 рањеника, три усмрћена браниоца, 113 путника и пет тона терета. Шест летова је извршено у функцији спасавања наших пилота и пет летова у трагању за обореним непријатељским пилотима. Укупно у време трајања агресије хеликоптерске јединице РВ и ПВО су извршиле 179 летова са 89,10 сати налета.
Војска Југославије, а самим тим и РВ и ПВО, у одбрани земље испунила је свој планирани задатак. Највећа ратна добит је то што је наша војска својом борбом спречила насилно довођење НАТО снага на територију СРЈ и обезбедила повољне услове за усвајање Резолуције 1244 СБ УН, којом је решење косметске кризе враћено у надлежност Уједињених нација, а Америка натерана да прихвати надлежност УН, коју је пре почетка агресије у потпуности игнорисала и одбацивала.

ГУБИЦИ НЕПРИЈАТЕЛЈА
У ТОКУ рата артиљеријско-ракетне јединице ПВО из стратегијске групације РВ и ПВО, укупно су извршиле 555 ватрених дејстава - гађања по непријатељским нападним средствима из ваздушног простора. Утрошиле су 363 различита ракетна пројектила и 100.012 комада противавионске муниције различитог калибра. Са материјалним доказом обориле су два америчка авиона (Ф-117А и Ф-16Ц), девет беспилотних летилица, 45 крстарећих ракета и четири велика пројектила. Још су, по процени елемената и услова гађања, погодиле 36 НАТО авиона и два хеликоптера.

ПРИЗНАНЈЕ АМЕРИКАНАЦА
ПРЕМА НАТО подацима, артиљеријско-ракетне јединице ПВО малог домета су у време агресије уништиле 27 беспилотних летилица, од којих је 16 било америчких. Иако Американци кажу да су неке од њих изгубљене због неповољних метеоролошких услова и других незгода, признање иде у прилог улози и значају које су имале артиљеријско-ракетне јединице ПВО малог домета у одбрани земље.
КРАЈ