У агресији на СР Југославију НАТО је ангажовао, углавном, најсавременије оружје, треће, четврте па и пете генерације. Многа од њих су употребљена први пут у реалним борбеним условима.
У завршној фази агресије, НАТО је ангажовао 1.040 ваздухоплова из 13 земаља чланица алијансе. Најбројнији су били авиони типа Ф-16 (око 220 авиона), Ф-18 (око 80 авиона), “Торнадо” (око 60 авиона), А-10 (око 40 авиона), Ф-117 (24 авиона). Било је ангажовано и 18 авиона типа Б-52, 6 авиона типа Б-2, 5 авиона типа Б-1Б, 5 авиона У-2, као и 252 авиона типа КЦ-10, 130, 135 и Б-707 авио-цистерне за пуњење у ваздуху.
Од укупног броја ангажованих авиона, америчких је било око 748 (71 одсто). Највећи број налета извршио је авион Ф-16 (6.113 летова - 33,64 одсто од броја извршених летова борбене авијације, а 23,42 одсто, од укупног броја извршених летова НАТО авијације). Ангажован је у варијанти ловачког авиона, авиона за ударе по објектима на земљи и авиона за дејство по изворима радарског зрачења.
Савремени борбени авион је универзална борбена платформа која се, прилагођавањем арсенала носећег оружја и програма за напад, оспособљава за дејство по различитим објектима (циљевима) на земљи (копну и мору) и у ваздушном простору.
Прилагођавањем комплета специјализоване опреме, авион се оспособљава за електронско извиђање и ометање, командовање и друго. Софистицирани сензори омогућавају борбену употребу авиона у различитим временским условима и амбијентима ратишта дању и ноћу. У веома битне особине, код најновијих генерација (Ф-117, Б-2), спада и смањена радарска видљивост, која се постиже посебним обликовањем спољашности (змаја) авиона и прекривањем оплате материјалима за упијање електромагнетних таласа, тзв. стелт технологија.
Већина авиона НАТО ангажованих у агресији на СРЈ, углавном је имала високе борбене референце. Јуришници (ловци-бомбардери) имали су носивост 6-8 тона убојних средстава. Они су настали прилагођавањем ловачких авиона за јуришне задатке, при чему су задржали своје изворне летне перформансе. Борбени комплет јуришника чине ракете и бомбе, ласерски, радио и телевизијски вођене. Поред тога, на авионе ове намене су уграђени ласерски даљиномери за обележавање објеката дејства, ТВ камере ниског нивоа осетљивости и друга опрема. Због великог замарања, код неких типова авиона уведен је и други члан посаде, који је преузео послове навигације и управљања оружјем. Авион Ф-15Е, са којег су лансиране ракете на воз у Грделичкој клисури (уместо на планирану мету - мост), имао је другог члана посаде.
Авиони ловци су опремљени снажним фреквентно-агилним радарима, домета и преко 100 км и самовођеним и радарски вођеним ракетама до 100 км, што им омогућава уништење противничких авиона у ваздушном простору са великих даљина, а у нашим условима, у којима смо били 1999. године, и без ризика по сопствену безбедност. Сви авиони ангажовани у агресији имали су веома моћне системе самозаштите (за преживљавање), који се састоје од сигнализатора озрачености радаром, детектора инфрацрвеног одраза противничке ракете, разбацивача инфрацрвених и радарских мамаца и уређаја за електронско ометање.
Ф-117А, “ноћни јастреб”, је авион тзв. стелт технологије. Змај авиона је “изломљеног” изгледа, оплате састављене од равних површина, које због угла под којим су постављене, рефлектују радарско зрачење у врло уским сноповима. Усисници ваздуха су прекривени густом металном решетком, која пропушта довољну количину ваздуха за рад мотора, а истовремено даје радарски одраз приближно равним површинама. Издувници мотора су изведени тако да се отвори могу радарски и визуелно посматрати само одозго.

Вешт ловац

Оплата авиона премазана је материјалом који апсорбује електромагнетне таласе. Неапсорбовано зрачење се неутралише електро- магнетном енергијом секундарног слоја. Спремници за оружје су смештени у трупу, чиме је избегнут одраз оружја подвешеног испод крила. У спремницима за оружје димензија 404,8 х 100 цм, авион носи две бомбе или ракете од по 1.000кг. Перформансе авиона су: максимална брзина 1.040 км/ч, брзина крстарења око 930 км/ч, борбени радијус 1.112 км. Маса авиона је: празног око 13.608 кг, а максимална у полетању 23.814 кг.
Први прави борбени тест за овај авион био је Заливски рат 1991. године. Летела су тада 42 авиона овога типа и извршила 1.271 борбени лет. Руске обавештајне службе тврде, да је у Ираку оборен један Ф-117А, самоходним противавионским топом ЗСУ-23 мм “шиљка”, што Американци нису демантовали. У рату НАТО против СРЈ, била су ангажована 24 авиона овога типа, који су извршили укупно 279 летова, а један од њих оборила је наша противваздушна одбрана у рејону села Буђановци код Руме.
Ф-16, “борбени соко”, постао је симбол борбене моћи Запада. Ово је најбројнији борбени авион у употреби у НАТО, до сада произведен у преко 4.000 примерака. Велики је број земаља корисника овога авиона. Прототип авиона направљен је 1974. године у експерименталном програму провере могућности израде лаког маневрибилног ловца, способног да са високим процентом ефикасности води маневарску ваздушну борбу. У развојној фази, одређен број авиона је опремљен ноћним нападно-навигацијским ИЦ системима за мале висине, типа “Лантрин”, који је спрегнут са ИЦ вођеном ракетом Маверицк.
За нападе са дистанце, у ваздушном простору, без визуелног контакта противника, Ф-16С носи ракете домета до 75 км АМРААМ. Одређен број (преко 100) америчких авиона је специјализован за нападе на радаре система ПВО ракетом Харм. У јуришној варијанти Ф-16 носи 6.895 кг убојних средстава на 9 подвесних тачака, разних врста вођених и невођених бомби и вођених ракета. Известан број авиона је опремљен и за електронско ратовање. Перформансе авиона су: максимална брзина 2.124 км/ч, врхунац лета 15.240 м, борбени радијус око 550 км. Маса авиона је: празног 8.663 кг, а максимална у полетању 19.187 кг.

Симбол моћи

Осам авиона Ф-16А, наоружаних класичним бомбама МК-84, масе 907 кг, 7. јуна 1991. године, изузетно прецизним погоцима разорило је ирачки нуклеарни реактор “Осирек” код Багдада.”У рату против СР Југославије било је ангажовано око 220 авиона овога типа, један од њих оборила је наша противваздушна одбрана у атару села Накучани, шири рејон Шапца.
В-2 “дух”, употребљен је први пут у ратним дејствима против наше земље и њене војске. Авион в-2, за бомбардовање објеката (циљева) на територији СР Југославије је коришћен директно из матичне базе “Вајтмен”, у америчкој држави Мисури. Од “велике” Америке до “мале” Југославије, до објеката које је уништавао, овај авион вршио је два допуњавања горивом. Прву допуну је вршио на источним обалама Америке, а другу у рејону Азорских острва.
Дејства по објектима на земљи вршио је вођеним авио-бомбама и ракетама, са ознаком ЈДАМ, велике разорне моћи. На два носача у трупу, авион носи 34.020 кг убојних средстава, углавном аутономно вођених бомби и ракета из система ЈДАМ, или термонуклеарне бомбе в-83.
Осим ватреног дејства на нашем простору, авион је имао и задатак показивања снаге, тј. борбене моћи и могућности Америке. Требало је свету ставити до знања да Америка може у свако доба бомбардовати објекте (циљеве) било где на земаљској кугли. Седмог маја, 1999. године, В-2А је бомбардовао кинеску амбасаду у Београду са шест бомби типа ЈДАМ.
Авион има “стелт” карактеристике. Смањени радарски одраз остварен је смањењем одразне површине. У необичну аеродинамичку конфигурацију - летеће крило, укомпонован је мехурасти труп. Прелази између спољашњих површина су благи, што такође смањује радарски одраз. Перформансе авиона су: максимална брзина 764 км/ч, врхунац лета 15.240 м, борбени радијус са 8 ракета АГМ-131 СРАМ и 8 термонуклеарних бомби В-83 је 8.150 км. Маса авиона је: празан између 45.360 и 49.900 кг. Нормална у полетању, 168.433 кг, максимална 181.437 кг.
Први серијски примерак В-2 предат је 509. бомбардерском вингу у бази “Вајтмен”, 1993, добивши име “дух Мисурија”. Сваки наредни В-2 ће постати “дух” једне од америчких федералних држава. У агресији на СРЈ употребљено је шест авиона Б-2, који су извршили 14 дејстава.

НАЈСКУПЛЈИ АВИОН
АВИОН В-2 има врло високу цену. То је најскупљи борбени авион у свету, због чега су почетне наруджбине од око 130 авиона смањене на само 20. Трошкови развоја авиона били су 45 милијарди долара, а један авион кошта 1.114 милиона америчких долара.

САМО У ПРАТНЈИ
НезваниЧни западни подаци говоре да је свако борбено полетање авиона В-2 потребно обезбедити са најмање 14 авиона за ловачку заштиту (ЦАП), електронско ометање (ЕЦМ) и неутралисање ПВО (СЕАД). У овај број нису урачунати авиони авио-цистерне, авиони АWАЦС и РИВЕТ ЈОИНТ, који имају одлучујућу улогу и значај за извршење задатка.
(Наставиће се)