СПАСОЈЕ Смиљанић, генерал-пуковник, пилот, у време НАТО агресије на Југославију, био је на најтежем задатку. Командовао је снагама нашег Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране у борби против 800 пута јачег непријатеља. Био је то најнеравноправнији бој у историји ратовања.
Повод за разговор са генералом Смиљанићем је његова књига “Агресија НАТО - Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана у одбрани отаджбине”, која ових дана излази из штампе. Реч је о сведочанству из прве руке, где се агресија НАТО види као на длану. Аутор је осветлио све релевантне аспекте ове прве ваздушно-космичке битке на свету. Смиљанићеву књигу, рецензенти генерали Радован Радиновић и Младен Карановић препоручују као обавезну литературу у високим војним школама.
На питање где га је затекла вест о почетку напада НАТО авијације, Смиљанић каже:
- Да нас је напао НАТО сазнао сам од начелника оперативног центра РВ и ПВО пуковника Милоша Гордића. Информацију сам примио око 19.00 часова 24. марта. Тада сам се налазио у канцеларији команданта РВ и ПВО у Команди РВ и ПВО у Земуну.

Јесте ли тај напад очекивали?
- Још током интензивног развоја кризе на Космету 1998. године било је јасно да Америци није циљ да се криза разреши мирним - политичким средствима. Уосталом, Америка је и развијала кризу како би јој послужила као повод за остварење радикалних циљева на простору СРЈ. Још 1998. године напад НАТО снага из ваздушног простора био је испланиран, а његово извршење одложио је споразум Милошевић - Холбрук у октобру 1998. У марту 1999. године када је у Паризу био обезбеђен формално - политички предуслов за агресију, оружана агресија је била извесна. Наши обавештајци су ме још 19. марта известили да је реално за 4 до 5 дана очекивати удар из ваздуха.

Колико је наше РВ и ПВО било спремно да прихвати тај рат?
- Све што је било у људској моћи учинили смо и предузели, да што спремније дочекамо агресију. Када ово кажем мислим пре свега на оно што смо предузели како бисмо избегли велике људске жртве и брзо уништење основних борбених система ратне технике. О некој спремности за ефикасно и успешно супротстављање нападачу излишно је и говорити.

Ко је издао наредбу за полетање НАТО бомбардера?
- Генерални секретар НАТО Хавијер Солана је 23. марта обавестио међународну јавност да је наредио команданту за Европу, генералу Веслију Кларку, да иницира ваздухопловну операцију на СРЈ. Међутим, у својој књизи “Модерно ратовање”, генерал Кларк указује да је он наређење за почетак агресије чекао из Вашингтона. Тек када му је начелник здруженог Генералштаба САД генерал Хју Шелтон, 24. марта у поподневним сатима пренео наређење врха америчке националне команде да може почети, агресија је отпочела.

Шта је био основни циљ агресије НАТО на СРЈ: спречавање “етничког чишћења” на Космету и обарање Милошевића, како тврде на Западу, или настојање САД да потпуно контролише Балкан, како би са овог простора могле да наставе експанзију према Блиском истоку, Подунављу, Закавказју и Сибиру?
- Циљ агресије детаљно сам анализирао у књизи. Ево резимеа. Многобројни су докази који потврђују опредељење Америке да СРЈ стави под своју доминацију и уведе је у интересну сферу Запада. Зато је било неопходно разбити СРЈ као државну творевину и распарчати Србију. Ово потврђује и изјава председника САД Клинтона, дата поводом Васкрса 1999. године, као подршка својим ратницима: “Наша војна мисија је опасна и тешка, али је неопходна и праведна и ми морамо стати заједно са НАТО савезницима. Наш задатак је да наплатимо Милошевићу што већу цену за његову политику репресије и да врло озбиљно смањимо војни капацитет који спроводи овакву политику”. Председник Клинтон је у обраћању америчкој јавности 24. марта 1999. године нагласио да је бомбардовање СРЈ, пре свега у америчком, политичком и економском интересу, а да је заштита Албанаца само згодан повод и изговор. Накадашњи генерални секретар НАТО Джордж Робертсон је у Стразбуру, 19. октобра 1999. године, изјавио: “Наравно, осим што смо бранили наше вредности, бранили смо и наше стратешке интересе”.
Из свега овога може се закључити да исфорсирано етничко чишћење и у много чему инсценирана хуманитарна катастрофа на КиМ нису прави разлози агресије на СРЈ.

Са колико авиона је изведен први удар? Шта је био његов циљ?
- Први удар је извршен у два таласа. Почео је у 19.41, 24. марта и трајао до 3.30 часова 25. марта. Извршен је са око 200 авиона борбене авијације и око 50 крстарећих ракета. Удар је изведен са циљем да се бар разбије, ако не и уништи, противваздушна одбрана наше земље. Весли Кларк о том удару каже: “Решио сам да прве ноћи нападнем знатан број циљева... То је био озбиљан напад који ће нас, осећао сам, глатко одвести до следеће етапе операције, ако то буде неопходно”.

Шта, по вашем мишљењу, значи ова изјава генерала Кларка?
- Претпостављам да је генерал очекивао да ће ВЈ капитулирати после првог удара и да неће бити потребно изводити следећу планирану етапу агресије која је обухватала удар по копненим снагама ВЈ на КиМ.

У књизи тврдите да је агресија на СРЈ почела знатно пре почетка бомбардовања?
- Да, управо тако. Агресија неоружаним средствима на тек новостворену државу СРЈ отпочета је 1992. године, одмах после изјаве председника САД Джорджа Буша старијег: “Озбиљни догаћаји у Србији и Црној Гори представљају несвакидашњу и опасну претњу националној безбедности, спољној политици и привреди Сједињених Држава”. Знамо шта је после тога уследило, о чему детаљно пишем у књизи. Једном речју, све до 1996. године било је то економско сиромашење и војно слабљење земље. Године 1997. Америка отвара кризу на КиМ, која кулминира 1998, а почетком 1999. изводи оружану агресију као последњу етапу из доктрине “сукоба ниског интензитета”.

Када је реч о односу зараћених страна, то је, тврдите, био најнеравноправнији сукоб у историји ратова.
- Општи однос снага и потенцијали зараћених земаља били су неупоредиви и крајње неповољни по браниоца. На пример: просторни однос био је 228.000 : 1 км квадратни; по броју становника (у милионима) 67:1; државни буджет (у милијардама долара) 860:1. Однос борбених ефектива у броју ангажованих снага и техничко-технолошком смислу, такође је немогуће упоређивати. Наши борбени системи и средства ратне технике били су у технолошком заостатку у односу на агресора за око 30 година. Агресор је своје војне снаге занављао из потпуно обновљивих извора, а бранилац из потпуно необновљивих. Био је то потпуно асиметричан рат и припада групи најнеравноправнијих ратова у историји ратовања.

На основу каквих процена је генерал Кларк тврдио да ће одбрану наше земље сломити само после неколико бруталних ваздушних удара?
- Та процена је искључиво почивала на предностима техничко-технолошког фактора и моћи оружја којим је НАТО располагао. Они уопште нису видели нашег човека (а ни њиховог) борца, командира, команданта, браниоца своје земље, стручног и опредељеног да брани земљу. Нису видели ни народ који је у великом проценту стао уз своју војску и своје браниоце.

За НАТО агресију на СРЈ кажете да је то била ваздушно-космичка операција.
- То је неспорно. На то нам указују истраживања и подаци које саопштавају руски истраживачи, као што је професор, академик Академије војних наука Војске Русије Владимир Слипченко: “Над ратиштем СРЈ се једновремено и стално налазило 8-12 космичких апарата, који су заједно са ваздушним и поморским носачима представљали основу извиђачко-нападних борбених система”. Из космоса је вршено непрекидно осматрање ратишта, вођење крстарећих ракета, снимање територије и друго.

Зашто сте забранили полетање авиона МиГ-21?
- Та забрана, на самом почетку првог удара, била је производ мог дубоког убеђења, а и искуства, јер сам на том авиону до тада летео 29 година, да ти авиони немају никакве шансе у сусрету са НАТО ловцима. Била је то одлука одговорности за живот људи - пилота који би полетели у борбу против НАТО авиона.

Колико је НАТО ангажовао укупно авиона и крстарећих ракета у агресији? Колики је био највећи дневни налет авијације?
- На крају агресије НАТО је имао ангажовано 1.040 авиона, што је повећање у односу на почетак агресије за 124 одсто. Лансирао је око 1.000 крстарећих ракета што је такође повећање за око 120 одсто. НАТО авијација је извршила за 78 дана око 26.100 полетања. Борбена авијација извршила 18.168 (70 одство) а помоћна 7.927 (30 одсто). Просечан дневни налет борбене авијације био је 232 лета, а помоћне 121 лет. Највећи дневни налет извршен је 26. маја - износио је 535 авио полетања борбене авијације. На територији Југославије извршено је око 2.300 напада са око 8.800 ватрених дејстава.

Колико је укупно убојног терета бачено на Југославију, колико је било лансирано пројектила и којих?
- Процена је да је НАТО на територију СРЈ лансирао око 415.000 пројектила различите врсте, масе и убојне моћи. Лансирано је око 350.000 касетних бомби - потпројектила, 30-50.000 комада (граната) муниције са осиромашеним уранијумом и око 15.000 великих пројектила (невођене и вођене бомбе и ракете) укупне масе око 22.000 тона.
На снаге и објекте РВ и ПВО лансирано је око 21.410 пројектила различите врсте укупне масе око 4.000 тона. Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана претрпело је велика разарања објеката инфраструктуре, уништено је и оштећено око 958 (68 одсто) објеката, уништено је око 40 одсто средстава ратне технике. У РВ и ПВО погинуло је 39 припадника (0,19 одсто укупно ангажованих).      

ВЕЛИКИ ГУБИЦИ
НАЈВЕЋЕ губитке и разарања од НАТО бомби имали су цивили и цивилни објекти. На њих је извршено 3.381 ватрено дејство или 38,4 одсто. Од НАТО бомби погинуло је око 500 цивила и 271 припадник одбране. Уништено је 119 објеката инфраструктуре, а оштећено око 907. Уништено и оштећено је око 25.000 стамбених објеката. О последицама дејстава НАТО за војску и земљу у целини, детаљно сам писао у својој књизи.
Јован Кесар