НА киосцима у Србији у среду ће се појавити књига “Свети Јован Крститељ и претеча Господњи”, коју су, у тиражу од 50.000 примерака, издали “Светигора”, информативна издавачка установа Митрополије црногорско-приморске и Компанија “Новости”. Ова изванредно уређена монографија, речју и сликом, обасјава пут Јована Крститеља и говори о двехиљадугодишњем цветању његовом култа и чудотворења. Са благословом патријарха српског Павла и трудом и љубављу митрополита Амфилохија Радовића, књигу су припремили протојереј Радомир Никчевић, Весна Никчевић, Весна Тодоровић, Јован Маркус и Никола Маројевић.
Истичући да је ова монографија дар Српске православне цркве великом светитењу митрополит Амфилохије у опширном и надахнутом уводу каже:
“Свети Јован Крститељ, син Захарије и Јелисавете, је онај “Анђео” земаљски, кога су најављивали древни Пророци, као “Претечу” Господњег, који ће приправити путеве Нјегове на земљи”. За Јована Претечу, који се јавио свету у пустињи крај реке Јордана са својом проповеди покајања и ту крстио Самога Безгрешног Господа, да “испуни сваку правду”, Господ је рекао да је “највећи рођени од жене”, али је такође рекао и то да ће онај који буде “најмањи у Царству Небескоме”, бити већи од њега, највећега међу старозаветним боговидцима... Св. Јован Крститељ био је велики на земљи и велики на Небесима, управо зато што је био Претеча Христов и проповедао најдубљу и најсавршенију науку, а то је наука о покајању. “Покајмо се, јер се приближило Царство Небеско”.
Јеванђелист Лука овако описује долазак на свет Јована Претече:
“У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових по имену Јелисавета, а бијаху обоје праведни пред Богом и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњима, беспрекорни. И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња и бијаху обоје већ поодмаклих година. И, догоди се кад он служаше по своме реду пред Богом, да му, по обичају свештенства падне у део да уђе у храм Господњи и кади. И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења. А њему се јави Анђео Господњи, ставши са десне стране кадионог жртвеника. И збуни се Захарија, видјевши га, и спопаде га страх. А, Анђео му рече:
“Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја! И жена твоја Јелисавета родиће ти сина и надјенућеш му име Јован. И биће ти радост и весеље и многи ће се обрадовати рођењу његову, јер ће бити велики пред Господом и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје. И многе ће синови Израилеве обратити Господу Богу њиховоме; И он ће напријед ићи пред њима у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман”.
И рече Захарија Анђелу: “По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама”.
И одговарајући, Анђео рече му: “Ја сам Гаврило који стојим пред тобом и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим. И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме”.
И народ чекаше Захарију и чуђаху се што се забави у храму.
А изишавши не могаше да им говори; и разумијеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове и оста нијем. И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему.
А послије оних дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи: “Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима”.
А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина. И чуше њени сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца његова - Захарија.
И, одговарајући, мати његова рече: “Не, него да се зове Јован!”
И рекоше јој: “Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом”.
И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову. И заискавши дашчицу написа говорећи: “Јован му је име!”
(Наставиће се)