СУКОБИ војводе Рака Левајца са Карађорђем и Милошем јасно показују да је био личност од интегритета. Војвода немирног духа, ратујући у многим биткама раме уз раме са њима, ипак није желео да се повинује ауторитету вожда и кнеза.
На основу штурих података није до краја јасно зашто је војвода Рако Левајац дошао у сукоб са Карађорђем. Вероватно је разлог сукоба неизвршавање Карађорђевог наређења за хапшење хајдука у ужичком и сокоском крају. Такође, могуће је да је војвода Рако Левајац као човек близак војводи Милану Обреновићу, како се устанак ближио крају, заузимао критички став према вожду. Милан Обреновић је до 1810. године био једна од значајнијих личности које су чиниле опозицију Карађорђу.
Тако је Рако Левајац 1813. године остао без титуле војводе нахије ужичке, коју је носио две године. Слом устанка дочекао је у сенци, далеко од вожда, остајући у Србији.
До разилажења са кнезом Милошем дошло је 1824/25. године. Рако Левајац је био осумњичен за учешће у припремању буне у Рудничкој нахији. Знајући на који се начин кнез обрачунавао са политичким противницима изненађујуће је да је Рако Левајац живот завршио природном смрћу.
Године 1865, четрдесет година после Другог српског устанка, када су срески начелници у Србији прикупљали имена значајних учесника за потребе обележавања важног јубилеја, обреновићевска Србија се осветила војводи Раку Левајцу. Нјегово име, као и имена многих неистомишљеника првог Обреновића, заборављено је. Невероватна случајност. Тако је, у време владавине кнеза Михаила Обреновића, у време када је Србија на тренутак заличила на модерну Европу, учињено насиље над историјом.
Међутим, заборављање војводе Рака Левајца 1865. године није било последње. Војвода је поново заборављен 1935. године када је завршена изградња нове цркве у Мојсињу. Наиме, после смрти, 17. октобра 1833. године војвода Рако Левајац је сахрањен поред старе мојсињске цркве. Као обележје на његовом гробу налазила се надгробна плоча од белог мермера са натписом:
Под овом мраморном плочом лежи Рако Лјевајац. Во времја Друга војина био је војвода. Поживе лета педесет шест. Премину месеца октомври 17. 1833.
У склопу нове цркве изграђена је и костурница у којој се налазе кости сахрањених поред старе цркве, чија су имена записана у цркви. Име војводе Рака Левајца поново је изостављено. Године 1935. Србија бејаше карађорђевићевска.
Биографија војводе Рака Левајца, иако писана на основу оскудне архивске грађе, јасно показује да се ради о личности чији допринос у организовању и вођењу народа у дуготрајној и мукотрпној борби против Турака превазилази границе чачанског и рудничког краја. Као учесник значајних устаничких скупова, преговарачких и изасланичких делегација, али и као познати мегданджија и учесник у најзначајнијим биткама Првог и Другог српског устанка, војвода Рако Левајац је заслужио важније место у историји устаничке Србије.
Ова кратка биографија, кратка због недопустивог заборављања, због зуба времена и злих очију, представља покушај да се ововременим и будућим генерацијама приближи прошлост, нарушена запостављањем неоспорних историјских вредности.
Крај