ПОНИКАО из народа, из сиромашне и окрњене породице, Рако Левајац ни у време када се положајем и богатством приближио виђенијем делу ондашњег српског друштва, није заборављао сиромашне. О томе сведочи писмо које је 23. априла 1816. године, по савету Николе Луњевице, упутио кнезу Милошу поводом злоупотреба Милинка из Остре:

Господару Милошу,
здравствујте.

Јављамо вами за ради именовати Островаца, све је село пропиштало на именоватога Милинка из Остре. Поглоби кметове и поштене људе, на права бога отиде у Брусницу те лаже код муселима и пре и људи пропадоше и прирезује трошкове све у пола него што пане на село и сво село има и 2. године како плаче и ја сам га до сада толико пута сетовао да се прође опадања и досађивања сиротињи, некте се оканити. Сад вас питам што ћемо му? Веће сиротиња досади плачући, онакве је људе глобио и толики бој поднијели, и глобе што никад није било... И ми вама јављамо по вашој заповести да га избацимо, ако бог да здравље те се очима видимо знаћете пишем ли ја ово истином а ето тога момчета пак ћете га изпитати шта Милинко ради. Сиротињи је доста и другога давања да се на правди не глоби и вас молимо господару да нам то одпишете, немојте да сиротиња пропада.

Ваш слуга и доброжелатељ,
Рако Левајац

У овом писму може се препознати Рако Левајац као личност која није избегавала сукоб и са народним првацима, какав је био и Милинко из Остре, ако су се на тај начин могли заштитити они који су му увек били ближи. Ставови јунака, обојени неоспорним чојством водили су га лагано од сукоба са вождом ка сукобу са кнезом. Тако је војвода немирног духа, деловањем чудесног сплета политичких и животних околности крај живота дочекао у сиромаштву. Испраћен у воловској запрези, сахрањен је без ковчега, а сахрани је присуствовало шесторо људи.
Сиромаштвом је био оптерећен и живот његових потомака. Јован Левајац, син војводе Рака је 14. фебруара 1836. године био принуђен да кнезу Милошу упути писмо у коме је, позивајући се на војводску и плаву крв сељачку, молио за материјалну помоћ:
Ваша Светлости Милостивејшиј Господару,

Будући да сам ја по смрти Оца мога Рака Левајца сиротан с више браће нас заостао, кога заслуге и Вашој Светлости познате јесу, исте пак заслуге Оца мога, дале су ми слободу к Вашој Светлости прибећи и свепокорњејше молити, да би мене од пореза ослободити благословили. А будући пак да сам по смрти Оца мога остао и без мала, и без сваког другог движимог добра, принужден сам био занат ћурћијскиј учити, кога сам две године дана учио, и доста добро научио, но због разне недоскутице моје домашње, нисам у состојанију радити га нити имам с чиме. Зато усуђујем се свепокорњејше молити Вашу Светлост, да би имали ту високу милост с проћу мене, што би мени до 2000 Гроша дати милостивејше благоизволили, с чим би могао занат мој радити, и спомоћи се, коју Суму пак новца, како саизволи Ваша Светлост термин одредити да положим исте паре, ја с благодарностију возвратити обвезујем се. У очекивању милостивејшег решенија изумиравам Ваше Светлости, Милостивејшег Господара свеподданејшиј раб

Јован Левајац
житељ Карановачкиј.

Кнез је изишао у сусрет његовим молбама, што говори довољно о кнезу и још више о војводи.
(Наставиће се)