БУЂЕНјЕ и уобличавање српске нововековне државе кроз Српску револуцију започету 1804. године у Орашцу Буном на дахије, у историјским изворима и литератури углавном је обележено ратничком и политичком делатношћу вођа Првог и Другог српског устанка, родоначелника двеју српских нововековних династија, Ђорђа Петровића Карађорђа и Милоша Обреновића као и њихових најближих сарадника.
Међутим, ван домашаја историчара истраживача остале су личности, од такође неоспорног значаја, које су, попут војводе Рака Левајца, захваљујући угледу у срединама из којих су потицали, дали велики допринос распламсавању и успешном окончавању Српске револуције.
Може да се претпостави да би разлози за ретко помињање војводе Рака Левајца у историјској литератури с краја 19. и почетка 20. века, могли бити и његови сукоби, како са вождом Карађорђем тако и са кнезом Милошем Обреновићем. При томе требало би имати у виду чињеницу да је историографија која се бави Српском револуцијом, у значајној мери оптерећена карађорђевићевским или обреновићевским приступом.
Идеолошки приступ сопственој националној прошлости којим су у послератној Југославији били оптерећени Срби нанео је велику штету српској историјској науци.
Одсуством интересовања младих генерација за сопствену историју покидане су многе нити усменог предања које је као историјски извор могло да баци више светла на личности које су дале велики допринос стварању српске нације и државе.
Рака Левајац звани Скерла рођен је 1777. године од мајке Јеленке и оца коме име није запамћено, без кога је остао у раном детињству. У историјским изворима има неслагања око места његовог рођења. Милан Ђ. Милићевић у Поменику као место рођења наводи Доњу Горевницу.
Записујући казивања потомака Рака Левајца, Владимир Тошић у својим необјављеним рукописима пише о Леваји као месту његовог рођења.
У сваком случају порекло Раке Левајца везано је за Левају село у таковском крају.
У постојбини Левајци су се презивали Миловановић и славили су Ђурђиц.
Рако је имао и двојицу браће, Панта од кога воде порекло Левајци из Бечња и Радосава (Рајицу) од кога порекло воде Левајци из Лађеваца.
После удаје његове мајке за Петровића из Доње Горевнице, највероватније осамдесетих година 18. века, Рако је, заједно са браћом дошао у село у коме је провео остатак живота.
У додир са личностима које ће постати познате у време Првог и Другог српског устанка, Рако Левајац је дошао као трговачки момак Николе Луњевице. Захваљујући њему упознао је Карађорђа, Милана и Милоша Обреновића...
Никола Луњевица је одиграо значајну улогу у животу Рака Левајца и због тога што је уз његову новчану помоћ Рако почео самостално да тргује стоком.
Уз Луњевицу били су му отворени путеви за везе са земунским трговцима који су храном и стоком снабдевали аустријску војску. Тако је, бавећи се трговином успео да стекне многа познанства, углед и значајно богатство.
На основу писма упућеног Милошу Обреновићу 23. априла 1816. године “о злоупотребама Милинка из Остре” јасно је да је Луњевица остао личност коју је Рако Левајац веома уважавао.
По казивању потомака, Рако Левајац је био “висок и сув човек, у лицу црномањаст, бркова, косе и очију црних, по нарави умерен, увек насмејан и добро поносит”, док Милан Ђ. Милићевић о њему говори као о човеку “средњег раста и бела лица”.
Портрет који би могао да разреши овакве недоумице до данашњих дана није пронађен.

(Наставиће се)