НА ОСНИВАЧКОЈ скупштини СДА 26. маја 1990. године, у Сарајеву, владала је “неописиво еуфорична атмосфера”. У трајном сећању Ибрана Мустафића остаће говор др Брозовића из Загреба који је рекао да је “интерес хрватског народа граница на Дрини”. За реч се тада јавио и будући аутор “Планираног хаоса”. Казао је:
“Долазим из Сребренице, општине коју су Срби, због њиховог наводног исељавања под притиском, већ прогласише босанско-херцеговачким Косовом. Ја се, уз Божју помоћ, надам да ће СДА одбранити и сачувати то босанско-херцеговачко Косово. Аплауз се проломио.”
Осамнаест година касније Мустафић, у “Планираном хаосу” пише: “Боже, тада толико усхићења, а да сам знао са каквим лупежима имам посла, логичније би било да сам донео бомбу и бацио је на тај скуп! Не да не помогоше у одбрани, него напротив, својим односом и директним учешће допринеше да Сребреница буде град геноцида над бошњачким народом, а после геноцида потписаше тапију да је Сребреница ’древни српски град’. Семе им се затрло!”
ИБРАН Мустафић играо је једну од кључних улога у оснивању СДА у Сребреници у којој још нема Насера Орића (он ће овде стићи нешто касније). За председника Иницијативног одбора изабран је Бесим Ибишевић, а за потпредседника Ибран Мустафић. Ибишевић каже да су он и Мустафић били “истих година и истих или сличних идеолошко-политичких схватања, родом из Поточара и Добрака, два усташка легла, према вокабулару српских националиста. Ибран је волео говорити велике речи и обећавати много.”
Мустафић, међутим, сматра да је својим говором на оснивачкој скупштини СДА у Сребреници одушевио 10.000 присутних и “беспоговорно постао народни миљеник”. Једно му је много криво - Алија није хтео да дође на њихову оснивачку скупштину и никад се није удостојио да посети Сребреницу.
На скупу Алинијих присталица у Пећима, Ибран Мустафић је својим говором наелектрисао атмосферу. Рекао је: “Јуче је у Сребреници био шејтан Нијаз Дураковић (председник СДП БиХ). А такве шејтане ми требамо на колац набити, да се не повампире.” И додао: “Ако нам Србија не да пола електране на коришћење, ми ћемо је срушити!”
Ево још неколико података из биографије Ибрана Мустафића, које је он о себи оставио: избегао је, каже, четири атентата која су на њега покушали да изврше људи из муслиманских редова због тога што се није слагао са начином на који је вођен рат и политика у Сребреници. У јулу 1995. године, заробили су га припадници Војске Републике Српске, у притвору је провео до 1995, када је размењен за српског пуковника Алексу Крсмановића. Онда је стао на чело организације “Мајке Сребренице и Подриња”. Упамћена је његова изјава на спомен-гробљу у Поточарима. Уграбивши микрофон узвикнуо је: “Смрт геноцидној творевини Републици Српској!”
На крају Мустафић је написао књигу “Планирани хаос” у којој је из прве руке описао шта се догађало у Сребреници и Подрињу од почетка деведесетих до 1995, и како су Бошњаци страдали од својих вођа и кабадахија. То је прича о царству криминала, зла, немаштине, болештине, неморала и разврата малих богова рата.
ПРВУ вест о расколу у централи СДА Ибрахим Мустафић примио са сузама у очима. Каже да је лично осећао да “некоме смета”. Незван, учествовао је на конвенцији СДА у Сарајеву, на којој су се поделили Алија Изетбеговић, с једне, и Адил Зулфикарпашић и Мухамед Филиповић, с друге стране (који су потом основали МБО), мада никада нису међу собом нарушили пријатељство.
Тим поводом Мустафић о Алији Изетбеговићу пише:
“Изетбеговићу никада нећу прећутати једно умеће у којем је био неприкосновен, а то је превелика мудрост. Мада многи сматрају мудрост врлином, у већини случајева мудрост је величина људске кварности. Усудио бих се рећи да је мудрост одлика мунафика, јер искрени људи не могу бити мудри. Искреност је темељ вере, а мудрост је темељ преваре.
Сваки човек који се мисли да бави политиком у којој му је циљ да само задовољи свој сопствени его, нека само проучи Алију. Алија је чудо од човека, да је позитивно, не би се могло платити, али, на нашу жалост, то је негативно чудо које ћемо плаћати у наредних сто година, ако преживимо.
Тито је био једини диктатор за којим се плакало, а Алија је био једини ‘демократа’ - издајник, коме се веровало.”
О АЛИЈИ Изетбеговић, Мустафић, иначе, мисли све најгоре:
“Он је човек који је уништио државу над којом је положио заклетву, са својим пајташима опљачкао је већину средстава донираних за одбрану домовине, разорио је морал као највећу вредност свога народа”.
Немилосрдна борба за власт међу Муслиманима у Сребреници добија нову снагу расписивањем вишестраначких избора у БиХ, новембра 1990. Још увек су Срби и Муслимани били заједно на листама.
Ибрана Мустафића опомиње пријатељ: “Ја видим да си ти истински вођа народа, али немој да ти то удари у главу!” Бирају га за републичког посланика и он се среће са Алијом у Скупштини Републике БиХ и са њим се одмах сукобљава. Алију поспрдно сматра “србијанским генијем”, који омогућава да у БиХ САНУ и КОС све држе под контролом”. Оптужује га да је радио под београдским менторством!
Да би показао колику је моћ тада поседовао, Мустафић наводи претњу коју је упутио Момчилу Мандићу, тадашњем помоћнику министра за криминал у Влади БиХ:
“Мандићу, решење које ти пошаљеш у Сребреницу о именовању Србина на место командира полиције, чим се вратим у Сребреницу истог момента ће бити подерано и запаљено пред колективом станице јавне безбедности у Сребреници. И да знаш, Мандићу, у Сребреници сам ја власт а не ти! Са таквим понашањем и експонирањем, када пођеш у Сребреницу, на Турбету, месту где почиње територија општине Сребреница из правца Братунца, мораш мене назвати и питати хоћу ли ти дозволити улазак! У противном, неће ти нико гарантовати безбедност!”
Како Муслимани нису имали свог човека способног да руководи полицијом, после тог догађаја послали су у Загреб 40 момака на обучавање!
(Наставиће се)