ЈЕДНО од првих великих доброчинстава светог Николе (чије име значи победник народа) садржи се у причи о човеку који своје три кћери изнајмљује мушкарцима за новац којим, затим, прехрањује своју породицу.
Николин хагиограф Метафраст о томе овако казује:
- Неки човек, будући да му је имање пропало, запао је у велику беду и невољу. Имао је тај некад богати племић три врло добре и лепе кћери. Али, како нису могле законито да се удају јер нису имале мираз, девојке су од свих биле презрене. Пожуда за новцем била је тада већа од пожуде за женским телом. Да би спасао своје укућане од глади овом човеку није преостало ништа друго него да кћери препусти блудничењу.
За овај случај, преко анђела, сазнао је свети Никола и он одлучи да спасе овог човека и његове кћери од срљања у пропаст. Помоћ им је пружио на врло деликатан начин. Знајући колико је тешко онима који примају милосрдњу, а нарочито ако су из богатства пали у беду, Никола је решио да то изведе инкогнито, тако да ти људи никад не сазнају ко је њихов спаситељ. Касно ноћу, кроз прозор сиромахове куће убацио је врећицу злата, а затим похитао кући да га нико не опази.
Кад је сиромах сутрадан угледао врећицу са дукатима, помислио је да неко са њим збија шалу. Није могао да поверује да је реч о правом злату. Али, када се у то ипак уверио, заплакао је од среће.
ПоШто је, после дужег загледања, установио да осим њега у кући нема никог другог, закључио је да је то дар од Бога. Зато је одлучио да одмах исправи један од својих грехова и најстарију кћер уда за законитог мужа. У врећи је било таман толико злата колико је било потребно за њен мираз.
Сазнавши да је злосрећни отац овако поступио, Никола идуће ноћи поново дође до његове куће, и опет неопазице, кроз прозор убаци другу врећицу са истом количином злата. Кад сиромах ујутру угледа нови поклон, паде на земљу и плачући захваљиваше Богу који њега и његову децу избавља из ђавоље замке сиромаштва.
На крају своје захвалности он је замолио Господа да му покаже тог анђела међу људима који га спасава од зла. За новац који је други пут добио, овај човек је законито удао другу кћерку.
ЗлосреЋни отац је сад овако размишљао: онај ко ми је помогао да удам две кћери и избавим их из блуда, сигурно ће помоћи да спасем и трећу. И зато је био на опрезу. Хтео је по сваку цену да сазна ко је тај племенити човек који неће да се сазна за његово доброчинство.
И цео дан је бдео, очекујући доброчинитеља. И кад би дубоко у ноћ, његов спасилац дође и кроз прозор убаци и трећу врећицу са златом. Чувши звекет, сиромашни човек истрча из куће и угледа човека који се журно удаљавао. Он потрча за њим, и кад га је стигао, у дародавцу препознаде светог Николу. Паде пред њим ничице и, обгрливши му колена, рече:
- Да ме Господ не подиже милошћу својом, ја бих одавно погинуо, заједно са своје три кћери. Али, Господ нас је преко тебе спасао и избавио од пада у страшни грех. Он, који са сметлишта подиже ниште и са земље усправља богаље.
Схвативши да га је овај човек препознао Никола га закуне највећом заклетвом да никоме док је жив не каже шта се догодило и никад не разгласи причу о његовој милости.

Фељтон је направљен према књизи "Свети Никола , правило вере и српска слава", коју су са благословом српског патријарха Павла и трудом митрополита црногорско-приморског Амфилохија, издале "Светигора" и "новости".
(Наставиће се)