Пише: Борислав ЛАЛИЋ
У ЗДАНјУ Скупштине налази се права ризница уметничког блага. Због тога, а и због саме чињенице да је зграда од изузетног историјског и културног значаја, и симбол политичке институционалне власти, здање на Булевару проглашено је 1984. године за споменик културе и стављено под заштиту државе.
Могло је то да се уради и раније да су политичари имали више слуха, времена и домишљатости за културно богатство које се ту налази.
Упоредо са завршетком радова на архитектонским елементима екстеријера и ентеријера, архитект Краснов је израдио и идејни пројект за опремање унутрашњости зграде. Ништа није било препуштено случају. Направљени су нацрти за све сале и просторије о распореду намештаја, расветних тела, тепиха, драперија, украсних елемената, скулптура, слика.
За све је дат опис и тачан нацрт и распоред. Ти нацрти и данас постоје и лако је сазнати шта је било првобитно предвиђено и како се може, извлачењем старих комада из подрума и израдом "копија", надоместити оно што је склоњено или уништено.
У опремању ентеријера посебна пажња се сада посвећује просторијама које су од највећег значаја у Скупштини: велика и мала сала, места где су одржавана пленарна заседања два већа Скупштине, главни хол, затим четири сале за заседање одбора, библиотека, кабинети за председника и потпредседника Скупштине, дипломатски салон и сале за посланичке клубове.
У згради се налазе две групе намештаја, онај који је по нацртима архитекте Краснова рађен уочи Другог светског рата, тј. после усељења у Скупштину. Намештај је јединствена стилска целина. Другу групу намештаја чине комади који су у другој половини прошлог века, дакле, после доласка комуниста на власт, уношени да би заменили оригиналне поставке. Некад је то рађено из нужде, а понекад због новог укуса. Тако је део старог намештаја расут по целој згради, а нешто је завршило и у подрумима.

НА основу сачуваних комада, може се закључити да је намештај из времена пре рата израђен од најквалитетнијих материјала, славонске храстовине и ораховине, а пресвучен је пажљиво обрађеном кожом црвене, зелене, плаве и браон боје. Радили су га најбољи мајстори оног времена.
Главна декоративна техника у изради намештаја је дуборез. За украшавање су узети комбиновани стилови од ренесансе до барока.
Централни хол, дипломатски салон и библиотека, једини су простори скупштинског здања који су у целини сачували оригинални изглед и распоред намештаја по нацртима Николе Краснова, који је у пројектовању ентеријера за ово здање показао све своје знање и способност да извођачима и наручиоцима наметне своје критеријуме и укаже им на значај који ова институција има за државу.
Намештај који је у Скупштину ушао у другој половини 20. века је углавном стилски и уочљиво је да је вођено рачуна о монументалности и репрезентативности здања.
Расвета коју је Краснов такође пројектовао је раскошна и стилски прати целовити амбијент ентеријера. До данас је сачувано око 600 комада оригиналних светиљки. Све су израђене од бронзе или месинга, са одговарајућим стакленим деловима. Најрепрезентативнији је лустер који се налази у дипломатском салону. Израђен је од позлаћене бронзе, има 36 свећа и тежак је 250 килограма. У два председничка кабинета налази се исти тип лустера.

ЗИДОВЕ красе двадесет фресака које су током 1937. године израдили чувени и проверени мајстори декоративног сликарства и угледни уметници способни да се ухвате у коштац са тако великим форматима.
Пре рата су се на зидовима Скупштине налазила и дела најчувенијих југословенских сликара, наравно из свих крајева Југославије, што је требало да буде у духу заједничке државе, која је много спокојније деловала на сликама, фрескама и скулптурама, него у посланичким клупама, на улицама њених градова и у главама њених политичара.
У то време, поред 20 фресака, набављена су дела Уроша Предића, Стојана Аралице, Д. Глишића, Петра Добровића, Игњата Јоба, В. Поморишца, К. Хакмана, С. Шумановића и других.
Нешто касније, у годинама после Другог светског рата уметничка ризница Скупштине обогаћена је делима Ђ. Андрејевића Куна, Ј. Бијелића, Ј. Бифела, Л. Вујаклије, Б. Илића, В. Јордана, Д. Кондовског, М. Коњовића, М. Курника, П. Милосављевића, М. Милуновића, П. Омчикуса, О. Петлевског, Ф. Филиповића, И. Сермета, Ф. Шимуновића, С. Чохаја и др.
Збирка сликарских дела у Скупштини обухватала је при крају прошлог века 156 дела. Толико их је било до пожара који је у скупштинском здању избио 5. октобра 2000. године.

СИМБОЛИ НАРОДА
МЕЂУ скулптурама које такође красе холове, ходнике и сале Скупштине, налазе се и четири монументалне фигуре, исклесане у прилепском мермеру, које представљају историјске личности - симболе историјског развоја сва три конститутивна народа. То су "Цар Душан", дело Драгутина Филиповића, "Краљ Томисав", Вање Радауша, "Кнез Коцељ", Тина Коса и "Карађорђе", Фрања Кршинића. Те фигуре се налазе у нишама, у улазном холу.

(Наставиће се)