Пише: Зоран АРАЦКИ

МАЛО је познато да је Стеван Сремац по мајчиној линији цинцарског порекла. О томе поуздано сведочи родослов Сремчевих предака.
- Преци Стевана Сремца су из Старе Србије и они су у Војводину дошли у 17. веку, највероватније у време Чарнојевићеве сеобе или касније - тврди Јован Младеновић, кустос Народног музеја у Нишу, човек који се више година бави изучавањем живота једног од наших најпознатијих комедиографа. - Нјегови преци су, највероватније, најпре дошли у Срем, доцније прешли у Бачку, а у време мађарске револуције 1848. године затекли се у Сенти, где су се стално настанили. Познат је родослов Сремчевих потомака на основу једне његове белешке о пореклу, али само са женске линије, док подаци о прецима са мушке стране нису познати. Сремчев деда по мајци звао се Филип, син Јована Ђорђевића из Иђоша, а баба Ана била је ћерка Јулке и Обрада Милошевића, златара из Старе Србије. Негде у Старој Србији Обрада су убили и опљачкали Арнаути, а његова жена Јулка са троје мале деце и нешто сачуваног злата дошла је у Сенту. Сремчева прабаба Јулка била је пореклом Цинцарка или Гркиња. На то указује мемоарски запис једне Сремчеве рођаке Виде Д. Радојчевић из 1953. године, који се чува у Архиву САНУ. У том документу пише да "ако би је запитали (Јулку прим. аутора) одакле је дошла у Сенту, одговарала би: `Од та Малеш планина!`" (налази се у Македонији).
Сремчев деда по мајци Филип Ђорђевић био је угледни сенћански трговац. Имао је радњу у Сенти, био члан Градског већа и Матице српске. Образован и имућан, помагао је при реализацији културних и националних пројеката тога времена, посебно очувању српске културне баштине.
- Уживао је углед и међу Мађарима, који су га звали "будна глава". Подржавао је и Србе и Мађаре, нарочито сиротији свет, због чега је у грађанству, као и код власти, уживао велики углед и поштовање - наводи Сремчев биограф Миле Павловић.
У 24. години Филип се оженио Аном Малешевић са којом је имао девет кћери, међу њима је била и Стеванова мајка Екатерина (1834-1858), и једног сина Јована, који ће после смрти Сремчевих родитеља бити његов старатељ.

Породица Ђорђевић живела је у великој кући у средишту Сенте и ту неговала српску традицију и национално васпитање, што ће најпре мајка Екатерина, а потом и ујак Јован снажно пренети на младог Сремца. То васпитање и тај дух Стеван Сремац ће потом преточити у морално начело кога се стриктно придржавао не само у животу, већ и у свом књижевном делу, што је најизраженије у историјским приповеткама о српским жупанима у циклусу под насловом "Из књига староставних".
Стеванов омиљени "уја" Јован Ђорђевић, аутор химне "Боже правде", био је, несумњиво, један од највећих умова и родољуба свог времена у Србији. Као високообразовани човек био је захваћен валом одушевљења за народне идеале. Нарочито је радио на духовном подизању свог народа, а све у жељи да се међу Мађарима очувају језик и вера српског народа.
- Нјеговом иницијативом и предузимљивошћу, док је још сарађивао на "Србском дневнику", пробуђен је интерес у народу за живљи рад на унапређењу позоришта и позоришне уметности, чиме се кроз глуму и живо приказивање историје утицало на чување традиција и светлих примера прошлости - написао је Миле Павловић у својој књизи "Стеван Сремац" објављеној још 1938. године.
Из Сенте у Нови Сад, а потом у Београд стигао је Јован Ђорђевић, а убрзо затим и сва три његова сестрића - Стеван, Јован и Андрија. Дечаци су били прилично несташни, па је ујак двојицу млађих послао на занат, а школовање је наставио само најстарији - Стеван Сремац.

ЧЕТВОРКА ИЗ ПРИПОВЕДАНјА
СРЕМЧЕВО школско сведочанство приликом преласка у ондашњу Србију изгледа овако:
"Стеван Сремац из Сенте, вароши у потиском, старом Бечејском диштрихту у Бачкој, Србин, православне источне вере, 14 година стар, ученик ИВ главног основног разреда у српској Сенћанској школи. Владао се добро, а у појединим прописаним предметима школским овакав је успех показао и то:
15.Науци хришћанској (врло добар)
16.Бибвличној повесници са животом св. угодника (врло добар)
17.Тумачење Евангелија (добар)
18.Литурђици (врло добар)
19.Појању црквеном (добар)
20.Српском читању, језикословљу и приповедању (врло добар)
21.Мађарском читању (врло добар)
22.Немачком читању (добар)
23.Рачуну (довољан)
24.Земљопису (врло добар)
25.Отачественици (врло добар)
26.Економији (добар)
27.Писању (врло добар)
28.Рисовању (врло добар)
29.Ђимнастици (одличан)