Пише: Драган Р. АЋИМОВИЋ

МИЛАН Богдановић био је други велики непријатељ Црњанског. Међутим, у почетку, одмах после Првог светског рата, били су блиски. Посвађали су се око Миланове, каже Црњански, "свињарије са Селеном Дукић".
Селена Дукић била је млада песникиња, а живела је од новинарства, радила у "Политици". Била је нежна, много млађа од Милана, али га је лудо волела. Милан је оставио своју жену Рускињу и живео са Селеном. "Све се то дâ разумети", каже Црњански, "али Милан је био једна изелица и саможивац. Трошио је Селенине паре, и није је чувао. Познато је било како је Милан `удовит` и сексуално напрасан, било је побачаја. Јадна девојка није могла све то да издржи и умрла је..."
Црњански није могао мирно да гледа шта се дешава. Кад је Милан повео спор са својом супругом, Црњански се јавио као сведок против мужа. Ту почиње, касније, збрка са "Нолитом". Као члан Уређивачког одбора, Милан је спречио објављивање не знам које Црњанскове књиге за коју је Густав Крклец, такође члан одбора, већ био склон. Затим, долази напад Црњанског, у "Времену", против "Нолита", итд.
О Винаверу, Црњански говори некако с висине. Још увек га сматра Свињаревим, али каже да су, ипак, били добри другови. Није волео код Винавера што је био аљкав, готово прљав, што се није контролисао шта говори. Слично га приказује Ребека Вест у књизи "Бело јагње и сиви соко". Ја се сећам Винавера из редакције "Времена". Бриљантан новинар, изванредан познавалац српског језика, али, одиста, као што каже Црњански, није пазио шта је говорио, никад се није знало шта је у томе озбиљно, а шта неозбиљно. Ја кажем Црњанском да сам код Винавера ценио његов српски патриотизам, иако је пореклом био Јеврејин. "Несумњиво", одговори Црњански, "Винавер је био српски националиста“.
- А Иво Андрић? - упитах.
Госпођа Црњански ускочи: "Ива сам ја прва упознала. Дошао у Београд, после рата, млад и туберкулозан, без веза. Нашла сам му стан и пријатеље..."
"Иво је срећан човек", настави Црњански. "Увек га је пратила срећа. Имао је лепу каријеру, лепе жене, увек добре приходе. Сад, кад се оженио Милицом Бабић, имао је ту срећу да његова ташта поседује диван стан усред Београда, усред несташице апартмана... Срећан човек нађе и добру ташту!... Био је овде, у овој соби, ту је седео где ви сада седите; разгледао собу, питао нас свашта, мало говорио о земљи и људима, више о литератури, а онда погледао у сат: треба да иде. Неко га чека рече, у Амбасади. У ствари, пазио је на протокол. Увек је такав био: ред, пажња, церемоније, прави дипломата од каријере... Такви људи успевају, драги мој Аћимовићу, зато пазите шта, где и како говорите, како се понашате. За мене је све то касно..."
Рекох: - Излази да је Андрић по свом понашању и писању био предодређен за нобеловца.
"То му из Београда припремају већ две-три године. Прво је пропао пред Квазимодом, па онда пред Сен-ДЖон Персом. Овога пута помогао је лично Хамарскјолд. То сте ви писали о Андрићу као нобеловцу у "Нашој речи" (а ја сам рекао да је Црњански оригиналнији и значајнији писац од Андрића) донеће вам непријатности. Андрић има пуно пријатеља, не само политичких. Како објашњавате да је "Искра" тако лепо писала о Андрићу. Па, Парежанин је, као Андрић, као Милица Бабић - Босанац".

ЗАНИМЛЈИВО да Црњански никад није споменуо Драинца, нити се сећам да је то чинио у Паризу, 1954. Увек га је некако прескакао. Зашто? Такође, на сва моја наваљивања да знам нешто о његовом познавању италијанских песника, званих крепусколари, а они су му по годинама непосредни претходници и као студент већ је говорио италијански - никад ми ништа није рекао. Зашто?
Не знам поводом чега и како, али ја "ланух" нешто против Енглеза, кад ме Црњански значајно погледа, уозбиљи се, показа прстом према тавану, па рече:
- Пазите, они слушају.
Тајац. Роксанда ме погледа узбуђено. Ко нас то слуша?
Госпођа Црњански, такође, значајно потврди својим крупним очима, као да има нешто горе. Мистерија.
Наравно, помислих, има горе неки стан у овом казамату, као и доле, испод нас. Утом Црњански, пошто је сажвакао залогај, показа кажипрстом надоле и рече:
- И тамо слушају.
(НАСТАВЛЈА СЕ)