Пише: Дејан Медаковић
КАО трговци и занатлије у Загребу се истовремено јављају и Срби и Грци. Била је то посебна врста источњачких трговаца, окретних, вредних, штедљивих, који су се брзо приљубили уз већ постојећи слој Загрепчана, савлађујући при том све могће отпоре староседелаца. Никаква настојања старих цехова у Загребу нису била у стању да их задрже. Били су то искусни трговци и занатлије, формирани према обичајима и навикама источњачких тржишта, која су била отворенија него она у западној Европи. О томе сведоче многи прекаљени левантински трговци, који су трговали чак у Венецији и Ђенови.

Тек је цар Карло Шести проглашењем Трста за слободну луку 1716. и отварањем слободне пловидбе на Јадрану, успео да придобије те левантинске трговце за своју државу. У Бечу је ради успешније трговине истока и запада основана "Источна компанија". У распростирању балканских трговаца, Загреб је представљао средиште које је дуго задржало своју средњовековну, конзервативну, цеховску организацију.

Тек су реформе цара Јосифа Другог успеле да отворе капије тог ушанченог конзервативизма. За развој трговине и занатства Загреба треба проучити и улогу српско-грчко-цинцарске, као и Јеврејске заједнице, која се такође афирмисала током претварања Загреба у политичко и духовно средиште Хрватске. Уништење православног и јеврејског културног слоја геноцидом 1941. године у НДХ, темељно је изменило социјалну структуру Загреба. Нови прилив Хрвата из Херцеговине, Дамације и Лике изменио је лик града, заувек је нестао његов стари, мултиетнички шарм.

ПАТЕНТОМ цара и краља Фрање Јосифа од 7. августа 1850. године Загреб је добио нови Општински ред од 132 параграфа. НЈиме је било прописано да се до сада одељене вароши, са различитом јурисдикцијом, здружују у један краљевски град Загреб, на чијем ће челу стајати градски начелник, кога бирају градски заступници на три године. Изабраног начелника потврђује круна, а овај пред градским одборницима полаже заклетву у руке бана. Стари цехови, са дугом традицијом и пореклом из 14. века, када су прве братовштине осниване по етничкој или струковној припадности, укинути су 1872. године.

У то време на подручју Загреба евидентирано их је 28. Нема података да су се и Срби и Грко-цинцари удружили у неке своје посебне цехове. Такво стање у Загребу није било изузетак, српске и грчко-цинцарске занатлије рашириле су се по свим већим градовима Аустрије, увећавајући и тај тако недостајући трећи сталеж у тадашњем друштву. Тако су на разним странама Двојне монархије стваране микроурбане целине, које су тим градовима давале скоро униформни карактер. Петар В. Крестић закључује да је у том периоду дошло до конституисања грађанског друштва и капиталистичке економије, а индустријском револуцијом започела је и темељна промена економске и социјалне структуре земље.

Почетак насељавања и деловања трговаца српске и грчко-цинцарске православне вероисповести у Загребу, у каптолском делу града и у Горњем граду, Гричу, није забележен. Они су могли да се настане само у трећем делу Загреба, тзв. Хармици. У том "предграђу" становао је и Доситеј Обрадовић од јесени 1760. до марта 1761. године. У горњоградском подграђу Срби се постепено шире у Дугој улици. Године 1806. грађани Грича се туже на "грчке трговце" јер они кваре посао. Реч је о мењачима новца, тзв. сарафима, који су на територију Аустрије стизали из Турске са готовим капиталом и брзо улазили у грађанске кругове, заједно са онима који су се укључили у трговину са истоком.

Најзначајнију улогу међу Србима трговцима у јавном животу Хрватске имао је Анастас Поповић. Велики одјек имао је његов говор изговорен народним језиком на скупштини акционара прве хрватске штедионице 14. фебруара 1848, у којем је "не само вештину у вођењу послова него и приређено себи знање народнога језика показао"... НЈему је припала част да је у њу увео народни говор као пословни, укидајући тако немачки, који је до тада био службени језик.

Ту је и Христофор Станковић, трговац и кућевласник. Свој углед потврдио је својим поклоном граду, саградио је прву сталну позоришну зграду у Горњем граду, као и учешћем у раду позоришта у Загребу. У Хармици је поседовао велику кућу, у коју је преселио и своју трговину. Углед који је уживао донео му је признање црквене општине, која га је изабрала за свог председника. Ову дужност вршио је од 1847. до 1850. године. Својом руком је писао скупштинске записнике.

ИЗВОР за упознавање Срба трговаца и занатлија представљају и огласи у часописима и новинама, у којима они нуде своје производе. Овде су наведени само изабрани примери:

У "Србобрану" за 1897. годину оглашава се трговац г. Поповић који држи трговину семења, рекламира складиште свију врсту четака, чешаља и кичица, творница уљаних боја, трговина боја и градива и велико складиште лака. Радња му се налазила на Јелачићевом тргу број 6. Д. Ценић у Гундулићевој улици бр. 17 препоручује своју најбоље уређену трговину мирођија, прекоморске робе, укусна вина, пива и жита, уз обавезу тачне и солидне послуге. "У кројачком салону М. Бастајића на Јелачићевом тргу, примају се наруджбе на сваковрсна господска одела, која се врло укусно и по најновијим журналима израђују. На залихи је свагда велики избор енглеске и француске сукнене робе. Израђују се и свештеничке хаљине. Цена је веома умерена, мера врло добра и послуга најсолиднија".

Рекламира се и кројачки модни салон Петра Цветка, бившег пословође твртке М. Бастајића у Дугој улици број 10. НЈегова фирма нуди "велики избор финих енглеских, француских и брнских тканина и израду најфинијег одела по најновијој моди. Цена умерена. Упозорујем да од свих Бастајићевих муштерија које сам послуживао, потпуну меру имам".

УГЛЕДНЕ ФИРМЕ
У КАЛЕНДАРУ "Српско коло" за преступну годину 1920. објављују своје рекламе фирме које су већ стекле име и углед. Оглашава се трговина колонијалне и шпецерајске робе Илије Гутеше у Влашкој улици 91. "Набављајте покућство код солидне твртке СД Опачић", у Јуришићевој улици број 3. Нуди се и фирма "М. Дробац и друг" својом понудом колонијалне, шпецерајске робе на велико и мало. Исти часопис за 1921. оглашава мењачницу и комисиону радњу Милоша Павковића и Душана Веселиновића у Петрињској улици бр 6.
(Наставља се)