Пише: Павле Лјумовић
НА позив официра, јавио се један млад војни лекар. Одвели су га у Префектуру тешко рањеном краљу, који је лежао у префектовој канцеларији, на троседу пресвученом зеленим сомотом. Рањени краљ, лица оловне боје, једва још даје знаке живота. Неколико минута после 17.00 часова краљ је издахнуо. Лекари су утврдили да је један куршум погодио десну страну груди, у пределу јетре, а затим ушао у торакс. На телу су биле три ране: погођени су лева рука, раме и лопатица, на истој страни. Ране су биле веома тешке и краљ није могао бити ни чудом спасен.

Краљ Александар је лежао на троседу у префектовој канцеларији у адмиралској униформи, крвавој, очију склопљених и прекрштених руку на балачку мача. Краљево тело је до пола било прекривено југословенском тробојком. Убрзо је на одар положено неколико букета цвећа. Крај мртвог краља француски официри, исуканих мачева, држе почасну стражу.

Док је краљ умирао, на другом крају града у операционој сали болнице "Божји дом", министар Барту се ближио свом животном крају. Умро је у 17.40 часова, три четврт сата после краља Александра. Бартуа је метак погодио у десну надлактицу, а затим пресекао главну артерију. Спора вожња таксијем због гужве и пометње у граду и неадекватно указана прва помоћ били су фатални за министра Бартуа. Он је изгубио много крви, и кад је стављен на операциони сто, већ је био готово без и капи те животне течности, па ни трансфузија није помогла.

У исто време, у болници "Мишел Леви" оперисали су тешко рањеног генерала Жоржа. Генерала је погодило више зрна у грудни кош, обе надлактице и стомак. Успешна операција и снажна конструкција учинили су да је генерал Жозеф Жорж, јунак са Вердена и Солунског фронта, једини преживео.

У КАНЦЕЛАРИЈИ марсељске службе безбедности, погођен са више метака у тело и рањен ударцима сабље по глави умро је убица Керин, не изговоривши ниједну реч. Поседовао је чехословачки пасош на име Петрус Келеман, два пиштоља "маузер" и "валтер", две бомбе, бусолу и 1.700 француских франака. Сем пасоша који је издао чехословачки конзулат у Загребу, никакве друге исправе није имао, али на десној убициној руци биле су истетовиране мртвачка глава и две укрштене кости, а изнад четири слова, ћирилицом ВМРО, што је указивало да је убица припадао тој терористичкој организацији. Одмах се наслутило да иза убице стоји одређена група или организација и да атентат није дело појединца, или човека поремећена ума, нити неког непомирљивог фанатика кога покреће лична мржња.

Краљица Марија је 8. октобра кренула из Београда, преко Аустрије и Швајцарске, да би се са краљем сусрела у Паризу. Путовала је специјалним возом са министром двора Антићем и својом пратњом. Радосна што ће поново видети Париз, али не и потпуно безбрижна, јер су јој касниле вести о краљевом доласку у Марсељ. Краљица није ништа знала о драми која се десила у Марсељу све док воз није прешао швајцарско-француску границу. У Безансону је, по налогу француских власти, Перети Рока, префект Департмана Ду, обавестио министра двора Антића да је краљ убијен. Био је сломљен али и довољно присебан. Сачекао је извесно време да загосподари својим осећањима и да се припреми за овај исувише болни задатак. Затражио је да га краљица прими. Она је била збуњена овом закаснелом посетом, један сат пред поноћ. Саопштио јој је да је њен муж и краљ Југославије убијен у Марсељу. Краљица је само упитала: "Је ли се мучио?" А онда наставила:

"Умро је на дужности, а то је смрт које је он достојан". Затражила је да неко време буде сама у купе-салону.

КРАЛЈИЧИН вагон је ископчан из воза за Париз и прикључен специјалном возу који је кренуо за Марсељ. Префект Перети пратио је узвишену гошћу до Лиона. Опраштајући се са њим краљица је рекла: "У несрећи која ме је задесила, постоји извесна, слаба утеха: краљ је напустио душу у земљи коју је, после своје, највише волео".

На лионској железничкој станици краљицу су дочекали, маршал двора генерал Димитријевић и његов помоћник и заједно су кренули из Лиона за Марсељ. Било је пет часова изјутра када је воз ушао у марсељску железничку станицу Сен Шарл. На перону краљицу су дочекали француски министар морнарице Пиетри, југословенски посланик у Француској Спалајковић и префект Марсеља Жуано. Краљица је изашла из воза на перон марсељске железничке станице. Пригушене речи саучешћа и краљица се, потом, упућује аутомобилом ка марсељској Префектури.

У згради Префектуре, где је лежало беживотно краљево тело, "краљица улази, врата се за њом затварају, остаје сама, чује се дубоко јецање, остаје дуго поред одра свог супруга", записао је дописник "Илустрасиона" из Београда.

Специјалним возом из Париза, пет сати после доласка краљице, стигао је у Марсељ председник Француске Албер Лебрен у пратњи Ериоа, Магреа, генерала Бракониеа и других угледних личности француског политичког врха. На перону железничке станице Лебрен је пришао југословенском посланику у Паризу Спалајковићу и, уз стисак руке, изразио му своје дубоко саучешће.

Краљица је примила Лебрена у Црвеном салону Префектуре. Он јој изражава саучешће у своје име и у име целе Француске. Потом, заједно одлазе у дворану у којој су, један поред другог, лежали краљ Александар и Луј Барту, чије је тело, у рано јутро, из болнице "Божји дом", пренесено у Префектуру. Насред дворане су, пише у "Илустрасиону", "два катафлака окружена буктињама и букетима свежег цвећа, венцима ружа, гранчицама зеленила. На њима су тела краља Александра и министра Бартуа. Лице краљево, чини се, нагло је смршало, а оштре црте његовог профила постале су готово угласте и одражавале су снажну личност војног суверена, човека акције и од ауторитета. Лице Бартуа је смирено, као да није осетио приближавање смрти. Живот министров угасио се без патњи... Тела су у току ноћи балсамована, узете су посмртне маске - краљева и министрова".

ХИМНЕ У ТИШИНИ
КРАЛЈ је, на одру, у униформи пуковника - сивомаслинастој - какву је носио на Солунском фронту: обична сивомаслинаста блуза, сиве чакшире са црвеним лампасима и црне чизме. Одар је до пола прекривен југословенском заставом, а испред је велики венац председника Лебрена и венац од ловора који је краљ Александар требао да положи на споменик француским Солунцима, јер су преживели француски ратници са Солунског фронта изразили жељу да тим венцем одају последњу пошту југословенском суверену.

На другом одру је тело, без живота, министра Бартуа, обучено у сиво одело, до пола прекривено француским триколором. У мноштву цвећа се издваја букет са траком, на којој је писало: "Краљица Марија, господину Бартуу". У дворани је тиха музика, наизменично се чују југословенска химна "Хеј, Словени" и француска "Марсељеза".

(Наставља се)