Пише: Зорица Т. Мирковић НА основу свега виђеног, Андреј Старовић верује да је сврха односно улога симбола преисторијском Винчанцу пре свега служила за опште добро. То доказује обичним примером да се керамичке посуде, коришћене свакодневно, нису означавале ради њих самих, већ због садржаја у њима који је могао имати за тај народ специјалну вредност. То су могли бити: мед, млеко, кајмак, сир, сок или нека храна...
Гробови винчанске цивилизације, како тврде научници, такође су значајни за потврду винчанског писма.
- На Гомолави има укупно 25 откривених гробова - наводи Старовић. - Уочено је да неки од њих имају гробне прилоге, други су просто скелети сахрањени без придарака. Сви, међутим, по правилу имају ”уз себе” и неки предмет, најчешће керамичку посуду са урезаним знаковима.
За научнике је овај податак додатни прилог потврди о коришћењу знакова у комуникацијском смислу. Претпоставља се да су поруке на зделама које су се ”сахрањивале” с покојницима бележене ради њихове заштите. Као нека врста апострофијског у археологији, знаковима се комуницирало са “другим силама”.
Знакови су у винчанском друштву, у животима тих људи били присутни у свим сегментима. У свакодневици, одвојеним ритуалима живота и смрти.
Амерички научник Шан Вин посветио се проучавању различитости знакова, о чему намерава да напише књигу. Он указује на посебан изглед симбола који се јављају на теговима од керамике, налик лоптицама (служили су за затезање нити на разбојима), а Вин их сматра важним кандидатима за почетак дешифровања знакова.
- Мислим да је веома инспиративна Винова идеја и уколико му је полазна претпоставка тачна, он је на добром путу да протумачи винчанске знакове - процењује Старовић сматрајући да ће серија коју прикупља за америчког колегу бити пресудна. - Битно је да уједначимо методологију и систематизујемо податке до којих смо дошли, што ће, можда, резултирати научним бумом.
СтаровиЋ је методичан, али опрезан и на томе стално инсистира. Каже, не треба се затрчавати са закључцима, јер се брзоплетошћу не стиже до циља. До освајања сазнања да су урезани знаци на винчанској керамици - писмо. Најраније на свету.
Било би неодговорно и неозбиљно да се каже, да су најраније цивилизације биле примитивне само зато што ми немамо уопште, или довољно сазнања о њима. Тако ни за генезом писма не можемо трагати вођени историјским шаблоном нити нам мера развоја и напретка може бити меродавна.
Настанак писма се приписивао божанствима и на истоку и на западу. У Вавилону је то био бог Набу, у Египту бог Тот. Стари Египћани су писмо сматрали језиком богова, а и древни Јевреји су веровали да је бог створио писмо. То је било и веровање индијанских племена. У Кини је то Фуси. Исламска традиција исто тако види бога као оца писма, док Индуси сматрају да је творац писма Брахма. Према скандинавској саги, стварање писма се приписује Одину. По питагорејцима и кабалистима писмо је проистекло из универзалности симбола. Модерна схватања тумаче писмо плодом дуготрајне еволуције људског сазнања и хтења за посебним начином изражавања мисли.

ХРОНОЛОГИЈА?
ПРЕМА систематизацији професора Радивоја Пешића писменост се развијала следећим хронолошким редом: протописмо Лепенског вира (8000-6000. године пре наше ере), винчанско писмо (5300-3200. год. пре н. е.), сумерско у Месопотамији (3100. године пре наше ере до 75. године наше ере), протоиндијско (око 2200. године пре наше ере), кинеско писмо (1300. године пре наше ере и траје и данас), египатско писмо (3000. године пре наше ере до 400. године наше ере), критско писмо (2000-1200. године пре наше ере) и хетитско писмо (1600-777. године пре наше ере).
(К р а ј)