Ђаковица
МИЛИЋ Момчило (44), одведен од наоружаних Шиптара 24. јуна/17. јула 1999. из своје куће у селу Пикулу код Ђаковице, његово тело нађено са још 36 других Срба на муслиманском гробљу у Брековцу, Нишевић (Нишавић) Десанка (55) из Ђаковице, нестала јула 1999. године из свог стана, родбина је идентификовала у Мердарима, Јовановић Милорад (1932) нестао 24. јуна 1999. такође идентификован у Мердарима, Биберxић Драгица (1926) нестала у (?) Ћериму 15. јуна 1999. нађена у Мердарима, Цветковић Душан, председник Окружног суда у Ђаковици, убијен у својој кући - тело му ексхумирано у месту Дуже код Суве Реке.
Клина
ВидиЋ Радојица (70) из села Клинавац код Клине, убијен од Албанаца у свом селу (његова преживела супруга Марица на штакама стигла у Пећку патријаршију), Видић Радивоје (1923), село Клинавац, убијен у селу заједно са женом Јованом (1924), Пешић Живко (70) из Клине, нестао 18. 6. 1999. и највероватније убијен, Весић Глигорије (89), село Дрсник код Клине, убијен 24. 6. 1999. и сахрањен на српском гробљу, Зувић Мирко (45), село Берково код Клине, убијен 19. 6. 1999. и по наређењу Албанаца сахрањен у штали.
Миловановић Радослав (око 70) из села Опрашке код Клине, убијен - сахранио га на имању монах Давид Перовић, Бањац Здравко (око 70), душевни болесник из села Беркова, убијен или умро од глади, Шутић Вучко (68) из села Штупељ код Клине и његова супруга Достана, нестали, највероватније убијени, Лалић Војислав (65) и супруга Јелена нестали - највероватније убијени, Лалић Мирослава (80), њен син ЛЈубомир (60) и Лалић Милијана, сви нестали, највероватније убијени, Марушић Живко (65) из села Штупељ код Клине, супруга Цвета (Вида) обоје нестали - највероватније убијени, Марушић Милица (65) из истог села, кућа јој запаљена и она највероватније с њом.
Лазаревић Дејан, 19 година из Будисаваца код Клине, убијен на прузи (известио месни парох Раденко Живаљевић), јеромонах Стефан Пуљић из метоха Пећке патријаршије у Будисавцима код Клине - киднапован од шиптарске католичке породице ЛЈуљај с месним учитељем Вујадином Вујићем, убијени у Истоку, тела им бачена у јаму, Вујовић Вујадин (1951), село Ступ, наставник, киднапован на путу између железничке станице и манастира (извор СПЦ).
Исток
Ђурић Петар, из Истока, убијен и накнадно нађен код xамије у Истоку, Вулић Радоје, из Истока, убијен и нађен код xамије, Вулић Михаило Микоња, из Истока, убијен и накнадно нађен код xамије, Н. Н. из Истока, убијен и сахрањен са претходнима (све сахранили шпански војници, а опело одржао касније епископ хвостански Атанасије), Вулић Ђурђа Ђуђа, из Истока, убијена од Албанаца у истом месту, Стојковић Вера и Радоња из Жача код Ђураковца, нађени убијени - сахранили их глувонеми Мишко Стојковић из Жача и Агим Гане, Мишко Стојковић убијен пошто их је сахранио, Кораћ Даринка из Жача или Витомирице, убијена, Ковачевић Дамјан (1940) из села Бање код Рудника, убијен куршумима које су на њега испалили Албанци док је чувао стоку изнад села, са њим убијен Ковачевић Милисав (1939), село Бање код Рудника, Пумпаловић Момчило, директор и наставник основне школе у Истоку (свршени призренски богослов), растргнут између два трактора.
Јовановић Буда (54), Рудник код Србице, побегао у српско село Бању где је убијен и сахрањен код цркве, Рајковић Плана (53) из села Бање, убијена у аутобусу који је ишао за српска села Бању, Суво Грло и Црколез.
Шиптар погодио аутобус противтенковском зољом, а КФОР који је био у пратњи о томе није издао никакво саопштење нити је ухватио нападача, Јуретић Вучета (1929) из Белог Поља, нестао јуна 1999. године, Белошевић (?) Војин (75) из Црколеза, убијен док је чувао стоку: Шиптари му мотком поломили руке, секиром расекли главу и бацили га у канал крај пута (КФОР послао Шиптаре на увиђај, они констатовали да је “сам пао у канал”), Толишић Срђан (19) из Сувог Грла код Истока, убијен на трактору од противтенковске мине, а Шиптари се гласно радовали: “Ево шта смо вам урадили!”.
Пећ и околина
НоваковиЋ Олга (55), инжењер из Пећи, убијена 24. јула 1999. са четири убода ножем спреда и једним позади у срце, у Витомирици код Пећи, сахрањена у Пећкој патријаршији, Вујошевић Милена, Пећ, убијена у свом стану метком у чело од униформисаних УЧК, сахранио је истог поподнева митрополит Амфилохије на гробљу Пећке патријаршије, Ћирковић Радослава (54) и Босиљка (76), силоване и убијене, сахрањене код липе а сахрану извршио митрополит Амфилохије, Гашић Марко, масакриран и бачен на своје имање (сахранио га митрополит Амфилохије), Дашић Радослав из Рудице (45), највероватније убијен код свог села, Кизић Драгиша из Доњег Петрича, убијен око 17. 7. 1999. године када је отишао да обиђе своју кућу у селу, Вулевић Бранко (61) из Главичице, нађен масакриран и стању распадања, сахрањен у штали (опело касније обавио митрополит Амфилохије).
Вукмировић Н. и Булатовић Н., убијени заједно 18. јуна 1999. између Радевца и Савиних Вода, тела им нашао девет дана касније митрополит Амфилохије и сахранио на православном гробљу у Белом Пољу, Петровић Милош (16) из Пећи, убијен снајпером на Савиним Водама код Пећи, кад се, после избеглиштва вратио по родитеље, Станојковић Борислав, убијен на Савиним Водама више Пећи, Радевић Н, убијен, Радевић Сретен, убијен, и Радевић (Радовић) Милош, из Витомирица, убијен (преклан) од Албанаца на кућном прагу, Јанковић Небојша из Пећи, заклан, тело нашао италијански КФОР а сахранио га отац Радомир Никчевић на гробљу у Белом Пољу.
Мирић Марица (36) Бело Поље, душевно болесна, силована па заклана у истом селу (сахранио је митр. Амфилохије на гробљу Пећке патријаршије), Савић Драган, из Гораждевца, нађен мртав замотан у тепих неколико стотина метара далеко од куће, сахранили га отац Јован Ћулибрк и отац Давид Перовић на гробљу у Гораждевцу, Лековић Миленко из Пећи, заклан, Лековић Миливоје, убијен у Пећи, Живковић Сретен из Пећи, убијен, двојица браће Станишић из Пећи, убијени метком у чело изблиза, Јавлиновић Божана (80) и Војислав (55), мајка и син из села Дреновац, нестали - највероватније убијени.
Букумирић Милица, старица из Гораждевца, рањена па умрла после минобацачког напада на село, Ратковић Васиљка из Пиштана код Пећи, убијена, сахраниле је комшије католици у вододерини крај плота, гроб касније опојали отац Јован Ћулибрк и отац Давид Перовић, Станковић Благоје, село Стреоце код Пећи, убијен у Пећи, Стајић Томислав из Ниша, аутопревозник, убијен 12. јуна 1999. у камиону између Г. Петрича и Јабланице.
Марковић Раша из Пећи, због сталног албанског терора запалио своју кућу и себи одузео живот, Ћирковић Милош из Белог Поља, шумар, забарикадирао се у кући због шиптарских напада и ту је погинуо, Новићевић Милорад, шеф рачуноводства у Комбинату коже и обуће, убијен у Пећи, Мировић Слободан из Пећи, убијен око 23. јуна 1999. године, Коматовић Радослав, Дашић Бранислав, Јована, Костадин и Радосав, Крстић Даница и ЛЈубица, Маслар Наталија, Радовановић Милорад, Рајчић Звонко, Томић Саша, Стошић Радомир и Чеда, Костић Филип (сви убијени, последња тројица из Белог Поља страдали у селу при нападу УЧК).
Радуновић Славко Славољуб (30), психички болесник, пошао из Пећке патријаршије да обиђе спаљену кућу и тамо убијен (масакрирано тело му пси јели, пронашла га међународна полиција, сахрањен у Патријаршији). У кући Којића, у Пећи, убијено десет Срба, у Пећи, нађена спаљена двојица, и још два леша нађена приликом чишћења терена од мина код Дечана.
Угљаре - Гњилане
Петнаест убијених Срба пронађено крајем августа на локацији близу села Угљаре, од којих су идентификовани: Маринковић (Милана) Слободан (1962), Трајковић Слободан (1945), обојица из Клокота, и Пекић Стојан (1950) из Витине, сви нестали још 4. јула 1999. године. Пронађени масакрирани у масовној гробници у селу Угљаре.
Ораховац И Велика Хоча
ГрковиЋ Панта (67) из Ораховца, убијен у овом месту, а с њим заједно пронађени мртви Би(е)говић Никола, Би(е)говић Симо и Би(е)говић Јован, сви нестали 16. јуна 1999. - КФОР открио њихова тела у насељу Брњача, Н. Н. (можда Милорад Ђиклић), избеглица из Крајине, убијен у Ораховцу, Павловић Небојша и Маниташевић Млађан, обојица из Велике Хоче, убијени од Шиптара кад су пошли у шуму да секу дрва (тела им нађена између Велике Хоче и Зочишта), Н. Н. Србин, убијен у Малишеву 12. децембра 1999. године кад су Шиптари напали групу Срба која је туда пролазила.
Зоран Вукичевић, из Ораховца, подлегао повредама после бомбашког напада на његов кафић у српском делу Ораховца 16/17. децембра 1999. године, Н. Н. Српкиња из Ораховца - болесна жена коју су рођаци повели у болницу у Косову Пољу, али су војници Холанђани одбили да је превезу и која је потом умрла.