Пише: Милорад Јанковић
ОБИЧНОМ свету у Србији тешко је било да поверује да је њихов велики савезник из Првог светског рата - Француска тако лако капитулирала. На Калемегдану се већ налазио Мештровићев споменик захвалности Француској на коме је писало **Волимо Француску као што је она волела нас 1914-1918**. Крајем јуна у француску амбасаду стигао је један српски сељак са обравницом о рамену и захтевао да га прими лично амбасадор. Примио га је млади службеник амбасаде Арно Ваплер који је у Београду тек започињао своју дипломатску каријеру. Србин му је рекао да је дошао као пријатељ и савезник Француске који не верује у оно што пише по новинама.
**Ја сам учествовао у пробоју Солунског фронта и знам Французе. Француска је сад, као и ми 1915. само узмакла али није положила оружје. Распитао сам се код мојих и сви се слажемо: Француској недостаје муниција. Значи, Француској треба помоћ.** И Србин је пред изненађеног Ваплера из обравнице истресао на астал педесетак метака за пушку.
**То вам је од мене, то сам ја сачувао и гарантовано су исправни. И други ће вам још донети.** Француз је био дирнут и имао је сузу у оку, када му је на растанку српски сељак још рекао: **Држ’те се. Живела Француска!**
Мусолини је 10. јуна 1940. године објавио своју намеру да уђе у рат на страни Немачке. Био је импресиониран Хитлеровим брзим победама. Пред Југославијом су била нова велика искушења. Француска више никоме није могла да помогне, поготову да некоме испоручи оружје. Енглеска је морала да се наоружава мислећи како да се одбрани од инвазије која није, истина, уследила после Денкерка, али није била немогућа, према томе продаја оружја Југославији није била на дневном реду. Југословенски Генералштаб и генерал Недић су вапили за додатним набавкама оружја.

СПОРАЗУМ СА МОСКВОМ
У ТАКВОЈ врло озбиљној ситуацији, упркос томе што је био убеђен да је комунизам веће зло од фашизма, кнез Павле је отпочео нормализацију односа са Совјетским Савезом са којим Краљевина Југославија од свог стварања није имала дипломатске односе. Имао је намеру да војску снабде оружјем и тиме смањи зависност Југославије од Немачке. Почетком маја потписан је трговински споразум са Совјетским Савезом. Дипломатски односи су са Москвом успостављени 24. јуна 1940. године. Први југословенски амбасадор у СССР био је Милан Гавриловић, лидер Српске земљорадничке задруге. За војног изасланика Краљевине Југославије у Москви беше постављен ђенералштабни пуковник, контраобавештајни официр Жарко Поповић, чији је старији брат потпуковник Угљеша био начелник тајне војнообавештајне службе Краљевине Југославије. Занимљиво је да су обојица рођена браћа Саве Поповића, онога Саве који је седео у истој клупи Друге мушке гимназије са кнезом Павлом!
Сава је био врло талентован сликар и ликовни критичар **Политике**. Имао је нарочиту склоност према белим оделима и изложбе је посећивао обучен у бели тренчкот сашивен у Лондону. Сава Поповић је дуже времена живео у Великој Британији и оданде био протеран због сарадње са совјетским ГПУ-ом. Одржавао је везе са Мустафом Голубићем бившим црнорукцем родом из Стоца у Херцеговини. Голубић је био комита у балканском рату и човек који је по Аписовим задацима обављао специјалне задатке у Европи и Русији.
Немачки обимни ваздушни напади на Енглеску почели су средином јуна 1940. године. Гађане су луке, аеродроми, путеви и Лондон. Луфтвафе је имала наређење да задобије надмоћност над РАФ и тиме осигура ваздушну превласт над Енглеском.
Почетком јула кнезу Павлу стигло је писмо од његовог пријатеља краља ДЖорджа. Енглески краљ је писао: **Овде у Енглеској сви смо се дивили вештини и способности предвиђања које си ти показао спроводећи политику своје земље, па смо уверени да ћеш успети да са том политиком наставиш идући чврстим и независним путем који си одабрао. Сигуран сам да си у праву кад верујеш да се у том правцу налази највећа нада за очување југословенске части и интегритета.**

МУСОЛИНИ УЛАЗИ У ГРЧКУ
ПРИЈАТЕЛЈ кнеза Павла румунски краљ Карол абдицирао је 6. септембра. Хитлер је приморао Румуне да део Трансилваније предају Мађарској, део Добрудже узела је Бугарска а Стаљин је узео Бесарабију и Северну Буковину. Генерал Антонеску је дошао на власт и млади Михајло је по други пут проглашен за краља Румуније. Убрзо је, заједно са мајком Јеленом, постао таоц у своме дворцу, краљ без слободе кретања. Првих недеља октобра у Румунију су стигле немачке трупе. За кнеза намесника настављала се серија лоших вести и све веће забринутости: Мусолини је 28. октобра умарширао у Грчку. На захтев грчког крања Ђорђа и премијера Метаксаса Југославија је Грчкој испоручила оружје, храну и коње.
Немачка није предузела инвазију британског острва. Луфтвафе није успела да загосподари енглеским ваздушним простором. Британска пропагандна машина однела је победу и успело јој је да убеди Енглезе да је Немачка претрпела пораз на каналу Ла Манш. Британско ратно ваздухопловство и пропаганда постали су најбоље оружје енглеског вођења рата.
После победе над Француском Хитлер и Гебелс су стали говорити о позвању Немачке да у Европи успостави **нови поредак**. То је значило да се Немачка спрема да **узме у заштиту** цео континент. Како би се могао остварити овако амбициозан план, Немачка је морала најпре да загосподари Средоземним морем. Било је то више него неопходно после пропасти италијанске експедиције, која је после заузећа Сиди Баранија доживела фијаско у Либији. Немачки **нови поредак**, **животни простор** имао се остварити са једним циљем помоћу снажне државе.
Адолф Хитлер је то јасно изразио: **Држава је само средство за један циљ. Циљ лежи у одржавању и у напредовању једне заједнице физички и душевно подједнаких људи. Због тога је највиши циљ, највећа сврха народне државе брига за одржавање свих оних расних преелемената који, културно делујући, стварају лепоту и достојанство вишег, савршенијег човечанства.** Започињући своја освајања, под вођством Хитлера, Немачка је устала против једнакости људског рода и томе супротставила нови идеал **глориа сангуинис**.

РАСПУШТЕНЕ МАСОНСКЕ ЛОЖЕ
ПОСЛЕ румунског примера Немачка је појачала притисак на Краљевину Југославију. Почело је са захтевима да се Југославија мора определити. Влада Драгише Цветковића дала је одговор: заустављен је рад извесних енглеских културних мисија, обустављено је излажење неких масонских листова и убрзо су распуштене и масонске ложе. По први пут у школама, француски језик је замењен италијанским.
Постојање тројног пакта је Хитлер обелоданио у новембру и њему су одмах приступиле Мађарска, Румунија и Словачка. Бугарска ће то исто учинити нешто касније. На крају 1940. године Краљевина Југославија је била опкољена са свих страна. Министар војни Милан Недић био је убеђен да је Немачка непобедива сила и да је Енглеска изгубила рат. Недић је предлагао да Југославија треба да стане уз силе осовине и да пре него што то учине Италијани заузму Солун. У влади Цветковић-Мачек два министра су били страни агенти: Чубриловић и Андрес. Италијани су почетком новембра тобоже грешком бомбардовали Битољ. Генералу Недићу је замерено што није адекватно одговорио на провокацију и он је био смењен. Кнез Павле је на његово место поставио старог генерала Пешића.
У јесен 1940. године пуковник Владимир Ваухник из Берлина је обавестио да ће Немачка на пролеће 1941. године имати на располагању између 220 и 240 дивизија. У Европи није било протовника тако великој војсци. За освајање Француске Хитлер је употребио 130 дивизија, па је на основу свих својих тадашњих информација Ваухник закључио да ће следећи противник Немачке бити јачи и опаснији од Француза и Енглеза заједно. То је могао бити само Совјетски Савез. Почетком децембра Хитлер одустао од инвазије Грчке и све напоре усмерио на план **Барбароса** - напад на Совјетски Савез намеравао је да започне што је могуће пре у пролеће наредне године. Био је пропао његов предлог Стаљину да заједнички нападну Британију. Од момента када је 18. децембра потписао наредбу за операцију **Барбароса**, Хитлеров најважнији проблем је постао Солун. Није могао дозволити да започне извршење плана **Барбароса** са Енглезима у Солуну. Дакле, напад на Грчку Хитлер је морао извести без одлагања. Било му је потребно да своје трупе превезе преко југословенске територије. За кнеза Павла овако нешто није долазило у обзир. С друге стране, војностратешки гледано, Хитлер није могао да нападне Совејтски Савез а да на свом боку остави Југославију која му није безусловно одана.

ГЛАСНИ ПАТРИЈАРХ ДОЖИЋ
ЈУГОСЛАВИЈА је већ имала пакт о пријатељству са Мађарском и убрзано се преговарало са Бугарском. Стратегија кнеза Павла заснивала се на добијању у времену. Он је био упознат са Ваухниковим извештајима. Требало је дочекати почетак напада на Совјетски Савез и дотле - издражти немачке притиске. Био је сам на кормилу једног брода који је без ичије заштите пловио кроз минско поље. Осим тога, кнез је и даље био подозрив према Мусолинију. Знао је да Дуче неће дуго издржати са пуним наручјем неуспеха. Мусолини је све већ покушао и много се обрукао, остало му је било да оствари своје претензије према Југославији.
У земљи, влада Цветковић-Мачек је радила, али никако није могла да добије подршку Срба. Демократска странка се и она, придружила непријатељима споразума Цветковић-Мачек. На челу противника споразума била је СПЦ и патријарх Гаврило Дожић. Он је кнезу Павлу рекао да је сад Бановина Хрватска **држава у држави**. **Срби трпе разне неправде, клевете и понижења које треба једном да престану. Треба наћи начина и могућности да се постигне измирење Срба, Хрвата и Словенаца, и да се споразум изврши на потпуној правичној основи, тако да интереси и једних и других буду потпуно очувани и у свему исправни.** Несретни патријарх је тражио једнакост за своје Србе у држави која је од почетка била **накриво насађена** као против природна творевина у којој је кнез Павле био само управљач до пунолетства младог краља Петра, коме је, по изричитом захтеву почившег краља Александра, имао да преда Југославију каква је била 9. октобра 1934. године. Кнез Павле се заклео да ће то учинити.
Кнез Павле је био племић од најбољег соја и знао је да држи реч. У зиму 1941. године целим собом је осећао трагичност свог положаја. Помишљао је и на оставку. Био је уверен да Југославија, каква је створена 1918. године, није могућа без братства и разумевања три народа.
(НАСТАВЛЈА СЕ)