Пише: Милош Миљковић
ОСЛОБОЂЕН свих оптужби, са враћеним еполетама, генерал Александар Васиљевић казао је у микрофон репортеру Би-Би-Сија - током снимања серије **Умирање Југославије** - да **ћутање није увек злато**.
Не пристајући на ћутање, најобавештенији човек Контраобавештајне службе ЈНА, мимо строгих правила службе, проговорио је, међутим, пре готово 11 година као сведок увертире у крваву југословенску драму.
Генерал Васиљевић ових дана је поново у улози сведока. Овога пута сведока оптужбе Карле дел Понте против Слободана Милошевића. НЈегово сведочење у Хагу пратите на предњим страницама нашег листа, а овај фељтонски простор резервисали смо да бисмо подсетили читаоце шта је генерал Александар Васиљевић говорио када је проговорио: како је започео распад земље који ни војна сила у избледелој униформи ЈНА више није могла да заустави.

ПРЕВАРА ДРЖАВНОГ ВРХА
ДА ЛИ је сумња да је војни врх припремао пуч, у коме би Слободан Милошевић био скинут с челне позиције у Србији, послужила као аргумент да би **завереници**, генерали Вељко Кадијевић, Благоје Аджић, Стане Бровет и Александар Васиљевић били пензионисани? Да ли је Председништво државе у коме су били Бранко Костић, Сејдо Бајрамовић, Југослав Костић и Борисав Јовић били само продужена рука председника Милошевића? Да ли је, најзад, жабљачки Устав најавио нову агонију колективног врховног команданта војних снага нове Југославије и зашто се пожурило са избором главних људи у војном врху пред сам долазак академика Добрице Ћосића на кормило треће Југославије?
У овим оквирима креће се разговор колеге Светислава Спасојевића, угледног новинара НИН-а са генералом Александром Васиљевићем, лета 1992. године.
- Кроз исфорсирано многобројно пензионисање генерала у два таласа створен је утисак да се ЈНА реорганизује и да је тај деликатни посао започет од њеног врха - истиче Васиљевић. - Тако је за веома кратко време преполовљен генералски састав, а да физиономија будуће војске још није била усвојена. Веома брзо увидело се да се под фирмом реорганизације Армије обавља својеврсна чистка. Могуће је да ће вам ово заличити на веома тешку оптужбу, па сам дужан да вам ове моје речи нешто детаљније објасним.
На пример, мада у том тренутку још нису били промењени прописи и критеријуми ко може да буде припадник Армије, већ су из ње били прогнани сви генерали Хрвати, Словенци и Македонци, без обзира на то што су јој били безгранично одани!
Као доказ да је то била чистка генерала, служи и чињеница да су ниже старешине, припадници истих нација, остали у ЈНА. Додуше, и они су померани са **селективних** дужности. Ради се, дакле, о великој превари југословенског државног врха. Жртва је шири водећи армијски састав. Сетите се само говора Слободана Милошевића у Скупштини Србије. Рекао је да Србији није потребна српска војска, јер она има Југословенску народну армију.

ИЗДАЈА, АЛИ ЧИЈА?
ГЕНЕРАЛ Алексндар Васиљевић, кога ће 5. октобар затећи на измишљеној функцији саветника у Генералштабу, први се енергично успротивио захтеву Слободана Милошевића да Војска Југославије стане у заштиту власти од **улице**, речима:
- Генерали ноћас бирају између срамне биографије и часног придруживања свом народу!
Осам година пре октобарских догађаја ражаловани шеф Службе безбедности ЈНА је говорио: **Забринут сам непримерним етикетирањима и безочним лажима којима се поштени људи оптужују и решења о њиховој судбини и моралном интегритету изричу, а да им није пружена прилика да се о томе бар изјасне. Ваљда под фирмом издаје, пре бих рекао под њеним покрићем, људи су проглашавани издајницима или сумњивим и неподобним, зато што им ‘сестра хода са окорелим усташама’. А тај уопште нема сестру.
“Но, то више није важно, довољан је аргумент ако се прича. Или да некоме брат, или рођак, живи и ради у некој од бивших република бивше Југославије, уз најчешће додавање да је приступио тамошњој војсци или полицији. За неке су овакве гласине биле пресудне, док се за друге прећуткују. За мене, као човека из КОС-а, остаје дилема - јесмо ли били у праву што стварни подаци о родбини негде у Немачкој, Аустрији или Аустралији нису били пресудни за вредновање патриотизма и људског поштења у бившој ЈНА.”

ДИВАН КОД СЛОБЕ
НА ПИТАНЈЕ ко стоји иза велике смене генерала, Александар Васиљевић наводи:
- По слову закона - Председништво државе. Сећате се да је потпредседника тог несрећног Председништва Бранка Костића неко питао да ли иза кадровске промене у Армији, којим случајем, не стоји Слободан Милошевић. Одговорио је одречно. НЈегово је право да каже шта жели, а моје је да не верујем да иза одлука о значајним кадровским променама у војсци не стоје републички челници.
- Зашто тако мислим. Па, између осталог, и због тога што ми је познато да су, на пример, Слободан Милошевић и Бранко Костић практиковали да директно позивају на разговор поједине високе војне старешине. Није спорно да неко од генерала, па дакле и ја, идемо на разговоре код водећих људи у држави. Неприлика је ако се то ради иза леђа Генералштаба. То је време у коме се начелник Генералштаба, који замењује савезног секретара за народну одбрану, ништа не пита. Старешине се позивају и одлазе на разговоре, а да се о томе нико у Армији не обавештава. Стварана је психоза конспиративности.
- И ја сам имао ту посластицу да сам ишао сам пет пута код господина Милошевића... **На гледање зуба**, на разговор у четири ока, заказане бочним везама. А ја, овакав какав јесам, јављао сам се своме првом претпостављеном, генералу Благоју Аджићу: **Тражен сам на разговор и тражим одобрење!** А он ми је мало резигнирано одговорио: **Иди, ја знам да их позива, а ти си први, а верујем да ћеш остати и једини који ми је то пријавио. Да се пошалим, па да кажем, иди и нека ти је Богом просто.**

ВРХОВНА КОМАНДА
- НАКОН смена које су настале, односно чишћења генералског кадра, ја сам практично избачен на улицу. Нити сам смењен нити сам био у прилици да предам дужност свом наследнику - говорио је генерал А. Васиљевић.
Тада сам, 8. маја 1992. године, био негде испод Чапљине, између села Клепци и Вишићи, где смо пробали да извучемо заробљених 17 војника од којих су три већ били убили. Међу њима је био поручник Драган, син Сејде Бајрамовића. То је био мој људски дуг, зато што је тај Сејдо, колико год да је био игнорисан у Председништву као заставник, ипак имао највеће војно знање у целој Врховној команди, и често сам се шалио да је као професионалац практично једини знао шта је војска.
НАСТАВЛЈА СЕ