ПИШЕ: Ђорђе Јевтић

ДИРЕКТОР Конгресне групе за тероризам и неконвенционално ратовање у Представничком дому САД Јосиф Богдански је у књизи **Неки то зову мир** (1990) указивао да су исламски фундаменталистички креатори још од почетка 1990. године припремали терористичке нападе не само у Босни, већ и на Косову.
У јуну 1993. према Богданском, Саудијска Арабија је дала милион долара да се у Албанији **сагради избеглички логор** за босанске муслимане који је, у ствари, коришћен за слање герилаца на Косово. Босанска влада имала је намеру да ту базу искористи за герилце које би слала на Косово. Изетбеговић је те 1993. године основао злогласну **Ханджар дивизију**, коју су у већини сачињавали муслимани, али не из Босне већ из других крајева. Како тврди Богдански, само неколицина у тој дивизији говорила је добро српски, **док су већина били Албанци, било са Косова или из саме Албаније**.
На Панарапској исламистичкој конференцији у Картуму основан је Регионални центар за исламистичке активности у Албанији, који је у свој фокус укључивао и Косово, његову исламизацију и помоћ сваке врсте да се то постигне. У јесен 1995. године почело је слање албанских ратних ветерана и позадинских кадрова муджахедина на Косово, ради обучавања будућих терориста. Почетком наредне године већ је кренуо први талас терористичких аката...

У СЛУЖБИ ДЖИХАДА
ОВК је у Босни имала свог човека који је слао обавештајне информације и помагао у куповини оружја. Врло сигурне везе имао је један од челних људи у ОВК Бисљим Зурапи, који је и ратовао у Босни на страни Изетбеговићеве армије.
Српска полиција је средином јула 1998. године ухватила 12 муджахедина који су претходно у Немачкој били организовани као посебна формација при ОВК. Непосредан доказ о умешаности муджахедина из више исламских земаља у косовски тероризам представљало је хапшење језгра организације **Абу Бекир Садик** почетком августа 1998. у Дреници. Ова група, на чијем је челу био Екрем Авдију, била је повезана са исламистичком терористичком организацијом **Биро за исламски позив** са седиштем у Ријаду, којим је руководио Абдулах Духајман.
Авдију се са Духајманом упознао десет година пре тога, када је похађао верску школу на Универзитету у Медини. 1992. године завршио је обуку и учествовао у рату у Босни, а потом се обрео и на Косову, где је организовао **Исламску мисију за Балкан - Биро за Косово**. Од Духајмана је добио 200.000 долара и налог да на Косову направи формацију, што је и учинио 1997. године
Та јединица од стотину људи деловала је у оквиру ОВК и била је под контролом страних инструктора. Имала је 35 страних плаћеника из Саудијске Арабије, Египта, Албаније, Шкотске, Ирске, Македоније и Енглеске. Сви су морали да носе браде, проповедали су джихад, били до зуба наоружани. Имали су савремену радио везу, сателитске телефоне, чак 11 аутообила, углавном джипова, а код њих је пронађено и 250.000 марака. Та јединица била је веома злогласна, нападала је полицију, српска села, киднаповала...

БАЗА У МАЛИШЕВУ
ГРУПА страних дописника је 24. новембра 1998. године лично видела муджахедине у Малишеву, на месту где **побуњеничке снаге граде велику базу**. Наводили су како америчка ЦИА верује да постоје везе између косовских муджахедина и највећег светског исламског терористе Осаме бин Ладена, чијих је неколико људи извесно време пре тога ухапшено у Албанији.
Неки листови су почетком 1999. године тврдили чак да се Бин Ладен већ налази на Косову. Пре тога је из Тиране стигла вест да је Бин Ладен посетио Албанију још 1994. године, у време док је председник те дражве био Сали Бериша. Он се тада у Тирани нашао у саставу једне саудијске делегације која је са владиним званичницима разговарала о пројектима који је требало да ојачају ислам у Албанији - о изградњи джамија и верских школа, о размени кадрова.
Касније је откривено да је ова саудијска делегација дошла, у ствари, на позив шефа албанске тајне службе Башкима Газидеде. НЈегов наследник Фатос Клоси признао је да је Бин Ладен своју групу у Албанији ојачао од 1994. године, када су на Беришином имању у Тропоји обучавани ти **свети ратници**. Тврдило се и то да су преко Бин Ладена у 1998. и почетком 1999. године на Косово стизали и муджахедини и оружје за ОВК.

КОЕН ОТКАЗАО ТИРАНУ
НАЈВИШЕ светла на Бин Ладеново харање по Албанији и велико упориште које је у тој земљи створио, бацило је суђење француском муслиману и терористи Клоду Сеику Бен Абдел Кадеру, новембра 1998. у Тирани, због убиства једног албанског преводиоца. Кадер је са још осморицом исламских екстремиста у Албанију дошао почетком 1998. са намером да регрутује муслимане и прикупља оружје за **свети рат** против Срба на Косову.
Признао је да је дошао по наређењу Осаме Бин Ладена. Открио је много што шта шкакљиво, између осталог и то да је Бин Ладен располагао са више хиљада албанских пасоша украдених из магацина у граду Мулету, у време хаоса у тој земљи 1997. године. Кадер је признао да су пасоши дељени Ладеновим оперативцима уз упутство да иду по свим градовима Европе, да у њима формирају ћелије и чекају његова наређења.
Активности Осаме Бин Ладена су, према многим проценама, у Албанији биле веома организоване, његова мрежа толико широка да је амерички државни секретар за одбрану Вилијам Коен јула 1999. године отказао посету Албанији плашећи се атентата.

НАРКО-ДОЛАРИ
ВЕЛИКИ део новца, ако не и највећи, пристизао је препродајом дроге албанске нарко-мафије, која је све више преузимала примат у Европи, па и Америци.
Америчка агенција за борбу против дроге ДЕА је 1998. године косовске Албанце означила као друге по важности кријумчаре наркотика. Дрога је долазила из Пакистана и Авганистана, прерађивана у Турској, отуда морским путем, стизала до Албаније, а онда пребацивана даље, у више кракова, ка Европи. Према америчким подацима, сваког месеца од земље произвођача мака, до Европе и надаље прође од четири до шест тона хероина.
Вредност испорученог хероина који, према неким проценама, у свету износи од 127 до 250 милијарди марака, а према другим и фантастичних 400 милијарди америчких долара годишње. Свој удео у том ланцу имали су албански наркодилери који су били у директној спрези са косовским политичарима и терористичким вођама. Према подацима Интерпола, 1997. године је међу ухапшенима за шверц хероина 14 одсто било Албанаца. Док се код просечног кријумчара могло наћи по два грама хероина, код Албанаца је налажено по 120 грама. Немачка полиција је тврдила да Аланци довозе 80 одсто хероина у Европу.

(НАСТАВЛЈА СЕ)