КАКО се ситуација на северозападним пределима претходне СФРЈ заоштравала и све више мирисало на рат и сукоб који ће довести до њеног распада, албанске организације су процењивале да је дошло и њихово време и да и Албанци треба да почну војне и оружане припреме за сецесију Косова и Метохије. Само елиминисање Албанаца из свих институција, установа и школа и њихово довођење у подређен положај што је дело политичких и интелектуалних кругова и вођа, добро је дошло екстремистичким групама у оквиру НПК која је одлучила да крене у војно организовање Албанаца.
Истовремено, све албанске политичке групације на Косову и Метохији и сва албанска врхушка посебно се пропагандно окомила на ондашњу Југословенску народну армију, као једину кохезиону снагу, придружујући се тако словеначким и хрватским сецесионистима. Тражили су да се војници албанске националности у ЈНА не укључују у оружане сукобе и у рат против Словеније и Хрватске. Позивали су их да дезертирају и да избегавају одзив за служење војног рока у ЈНА. Тиме су, заправо, све албанске политичке групације стварале политичко-психолошку подлогу за појаву екстремизма и охрабривање оних који су сматрали да се иначе јединствени албански циљеви могу остварити једино оружаним путем.

ХАПШЕНЈЕ ЈАШАРИЈЕВЕ ГРУПЕ
ПОСЕБНО су ондашњи хрватски званичници, који су организовали побуну против СФРЈ, желели да се косовски Албанци подигну против Србије и отворе такозвани јужни фронт, шаљући им јавне позиве да то учине. У настојању да и Албанце увуче у рат против остатка Југославије, највише је био заинтересован хрватски министар одбране Мартин Шпегељ.
Са њим и министром за унутрашње послове Хрватске Јосипом Бољковцем, у пролеће 1991. године, разговарала је делегација косовских Албанаца коју је предводио Ибрахим Ругова. У току чак 15-дневног боравка у Хрватској албанска делегација је тражила помоћ од представника Словеније и Хрватске за решавање проблема на Косову. Шпегељ је говорио да би у случају рата у Хрватској и БиХ **за Србију било катастрофално да се организује још један фронт на Косову**. Зато је, како је отворено рекао у разговору са косовском албанском делегацијом, за њега **од значаја да се организује побуна на Косову**.
Неки бивши албански официри, који су из ЈНА отерани због организованог сепаратистичког деловања, међу њима Наим Маљоку, на пример, здушно су желели да се на хрватској страни укључе у тај рат, али не да би се истински борили већ више да би се **вежбали** за будући рат на Косову.
Управо у то време и у тим околностима наговештаја распада СФРЈ кретале су у Албанију прве групе екстремних Албанаца са Косова да би се припремиле за евентуално ратно решење, боље рећи, за тероризам као ефикасно средство застрашивања, убијања, исељавања Срба и за уношење немира код свих.
Једна од првих таквих група била је она из Дренице, боље рећи из села Доњег Преказа и Кодре, која 3. новембра 1991. године одлази у Албанију на обуку, с намером да створи будућу албанску војску на Косову. У тој групи били су Адем Јашари, Сахит Јашари и Мурат Јашари, Иљаз Кодра и Фадиљ Кодра. Дакле, три брата из породице Јашари из Доњег Преказа и двојица Кодра из суседног села Кодра. Према српским изворима, Адем Јашари је диверзантско терористичку обуку у Албанији завршио крајем 1990, а почетком 1991. године ушао на Косово са чином мајора армије Албаније.
После једномесечне обуке у Албанији, Јашаријева група илегално се, како је и отишла, вратила у Дреницу и започела наоружавање. Државна безбедност Србије пратила је активност ове групе и организовала њено хапшење 30. децембра 91. године. Нажалост, у томе није успела. Јашаријева група је пружила отпор и успела да побегне. Албански извори касније су оцењивали да је тај први сукоб са српском полицијом добио велики одјек у околностима када су Албанци били све незадовољнији статусом и пропагандно пумпани за пружање отпора. Додуше, тад још такозваног ненасилног, али је он свакако посејао прве клице потоњих, све чешћих оружаних обрачуна.

ИЛЕГАЛНА СКУПШТИНА НПК
ПОСЛЕ тог првог **окршаја** Јашаријева група је прешла у илегалу и из ње кренула у терористичке нападе. Сада албанска штампа на Косову отворено пише да је Адем Јашари предводио многе акције напада на српску полицију. Почетком 1990. против Јашарија поднето је чак шест кривичних пријава због напада на органе реда.
Јашари се 1992. године поново обрео у Албанији ради набавке оружја, мада, како наводе албански извори, тада **није наишао на разумевање** ондашње званичне Тиране. Без обзира на ту тврдњу, касније ће се видети да су и цивилне и војне службе у Албанији пружале здушну подршку албанском тероризму на Косову и Метохији.
Будући да их је српска полиција откривала ефикасно, не могавши на Косову, те групе су деловале углавном у иностранству. Ипак, на Косову је илегално одражна скупштина екстремне организације Народни покрет Косова, на којој је договорено да се радикализам појача.
Групација НПК била је заправо једна од моторних снага потоњег тероризам. Више потоњих вођа група потврђивало је да су имали везе са НПК. Међу њима Хашим Тачи и група којој је припадао. И Рамуш Харадинај истиче да су при тој организацији постојале посебне групе за наоружавање, за израду планова деловања и да је у једној од њих креирано и име и амблем будуће ОВК. Поред ње, један од главних база за потоње терористичке групе и **албанске борце** били су **Национални покрет за ослобођење Косова (НПОК), који је по бројности био најјачи, **Национални фронт за ослобођење Косова** и још неке.

НА СТРАНИ ХРВАТА
ОД 1991. године, Албанци се више нису одазивали на позиве нити служили војни врх, али се један број организовао и добровољно борио против ЈНА у ратовима у Хрватској и Босни и Херцеговини, на страни Хрвата и Муслимана. Према неким подацима, око 5.000 Албанаца учествовало је на страни хрватских и муслиманских формација. Албански извори тај број уамњују на око 3.000, али наводе конкретне примере тог ангажовања. Неки су од њих тамо постали високи официри и команданти хрватске војске, попут генерала Рахима Адемија и пуковника Агима Чекуа. Међу добровољцима на хрватској страни касније међу првим руководиоцима ОВК били су Фехми Ладровци, бивши официри Бисљим Зурапи и Хаљиљ Бицај...


НАСТАВЛЈА СЕ