Пише: Миша Ристовић

РАДОЈКА и Милутин Манојловић из Сокобање, који тврде да им је тек рођена ћерка 1979. године украдена, пре него што су пронашли своју Николету, отворено су питали како је могло да дође до тога да се у њеној крштници, извађеној крајем 2001. године, поткраду драстичне “грешке”.
А управо такве “брљотине” њих су натерале на крену у потрагу за кћерком. Манојловићи су указивали и на накнадну забелешку у крштеници да је њихова Николета умрла и да је њена смрт заведена у матичној књизи умрлих за 1979. годину, под бројем 2.222.
- Како је онда под тим бројем у књизи умрлих евидентиран одрастао човек? - питао се Милутин. - Зашто је време рођења детета промењено? Зашто нема датума на пријави деце у СО Савски венац? Зашто потписи моје супруге на пријавама деце нису идентични? Зашто су се поједини службеници у СО Савски венац тресли и нервирали када смо потражили документа о нашој деци? Одакле тим службеницима право да покушају да пред нама мењају и преправљају матичне књиге, после 22 године? И шта су хтели да промене: време рођења, матични број, пријаву рођења, пријаву о смрти, број у књизи умрлих и који број...?

ОДОБРЕНА ИСПРАВКА
УМЕСТО многих одговора и објашњења, Одељење за општу управу општине Савски венац, 11. јануара 2002. године, са потписом начелника Снежане Томашевић, доноси једно решење, које револтира Манојловиће, којим се одобрава исправка забелешке чињенице смрти у матичној књизи рођених у рубрици “накнадни уписи и забелешке”, на страни 43, под текућим бројем 2.334 за 1979. годину код уписа чињенице рођења Ниолете Манојловић, рођене 5. маја 1979. године у Београду, Народног фронта 62, и то текућег броја матичне књиге умрлих од 2.222 на 2.156.
У образложењу овог решења истиче се да је на предлог матичара покренут поступак по службеној дужности за исправке чињенице смрти.
- У поступку је на основу извршеног увида у матичну књигу рођених и умрлих, и списе матичних књига, утврђено да је текући број матичне книге умрлих 2.156 а не 2.222, како је то извршено у забелешци чињенице смрти у МКР, а што се и доказује изводом из матичне књиге умрлих општине Савски венац, тек. бр. 2.156/130 за 1979. годину и другим доказима - истиче се у образложењу решења Одељења за општу управу општине Савски венац.
На овако решење реаговали су Манојловићи жалбом у којој истичу да су покренули тужбу код ОЈТ у Сокобањи, која је 14. децембра прошле године прослеђена Општинском јавном тужилаштву у Београду. Затражили су и укидање поментуог решења јер би се њиме, како су констатовали, у потпуности променило чињенично стање, због којих су и покренули тужбу.
- У међувремену су убеђивали и нас и јавност да нису начинили грешке - тврди Милутин Манојловић. - У присуству сведока 21, децембра прошле године на компјутеру смо у просторијама СО Савски венац видели да пише “Без судског налога не може се добити извод из матичне књиге рођених за Николету Манојловић”. Тог дана нисмо могли да добијемо ни извод из матичне књиге умрлих, а један службеник је чак покушао пред нама да изврши и одређене исправке! Наредног дана смо инсистирали да нам се за Николету изда било какав документ, па добијамо извод из матичне књиге рођених, где смо одмах уочили силне неправилности - различито време рођења Николете, а у поређењу са подацима МКР сина ЛЈубомира различите године оца и различите бројеве протокола смрти за кћерку.

ПОЗНАНСТВО ИЗ ШКОЛЕ
МАНОЈЛОВИЋИ кажу да су се затим обратили Гордани Милановић, заменику начелника Одељења за опште послове СО Савски венац, која им је објаснила да су њихови подаци прецизни и да ће се узалудно исцрпљивати у судском спору. На многа њихова питања, како тврде, Гордана Милановић није имала одговоре па им је место извода из матичне књиге урмлих издала потврду о смрти Николете број 256.
- То нам је био јасан знак да треба почети потрагу од болнице, где су рођењем наше деце све **грешке** у документацији и започеле - истиче Милутин. - Поред добијеног извода из протокола порођаја, од ГАК **Народни фронт**, у Институту на неонатологију затражили смо и за ЛЈубомира и за Николету историје болести. После десетак дана доживљавамо овакву ситуцију на Институту - за женско дете нема тражене историје болести, осим да је отпуштено 25. јуна 1979. године. После настале гужве и консултације са својим претпостављеним службеник Марјенка Липовача издаје нам документ за који је једино и имала званично доступне податке. Уместо тражене историје болести, издаје нам за кћерку потврду о изласку из болнице.
- Ми смо били прецизни и јасни. У наведеном захтеву број 626 тражили смо историју болести, а не некакве потврде - истиче Милутин. - Онда се испоставило да је службеник направио “грешку”, па нам за женско дете издаје потврду уместо траженог документа, а за мушко ипак историју болести. Да је тај исти службеник имао историју болести и за нашу кћерку сигурно би нам је издао, а не нешто што нисмо ни тражили.
Кад су потом почели да упоређују бројке из расположиве документације за такву децу, учинило им се да су открили шифрарник којим је беби-мафија обележавала где се које дете налази.
Некако у то време, јавила им се познаница која је добро познавала др Александра Марјановића, лекара Института за неонатологију, који је 1979. године потписао потврду о смрти њихове кћери. Рекла им је да је одувек веровала да им је дете живо и да га треба тражити управо у - Крушевцу!
Манојловићи су организовали потрагу у граду под Багдалом и дошли до података о једној породици, која је доста тешко добила децу. Мајка из те породице најпре је имала побачај, затим је, званично у јулу 1979. царским резом добила девојчицу, а августа 1980. године, опет царским резом, још једну девојчицу.

ЗАЈЕДНИЧКИ РОЂЕНДАН
ДАЛЈЕ трагање за том породицом довело их је у Београд. Испоставило се да је девојчица, коју су крстили као Николету, ишла у исту средњу школу као и њихов син, њен могући брат-близанац ЛЈубомир, који се тамо школовао док је био стипендиста Фудбалског клуба Земун. Они су се знали сасвим површно, али је то било довољно да сада успоставе другарски контакт.
Тако су Манојловићи, временом “дозирано”, пренели Николети своје претпоставке и саветовали јој да потражи своје податке у матичним књигама у Крушевцу.
Марта ове године, када се Николета обрела са својом сестром у Крушевцу, посетила је матичну службу, где јој је речено да може да добије и крштеницу, али да не може да види матичну књигу, без обзира што је пунолетна и што је та књига јавни документ! Службеник јој је посебно нагласио да се, у случају усвојења, књиге не дају на увид!
Потом је отишла у средњу школу, где је затражила да види податке за себе и своју **београдску сестру**.
- У Николетиној крштеници писало је да јој је отац рођен 1957, а мајка 1956. године, што је нетачно - каже Милутин Манојловић. - У сестриној крштеници били су тачни подаци (отац 1948, мајка 1960), с тим што је у тој крштеници наведено и да је отац рођен у Ратковцу (Ораховац - Косово), а мајка у Крушевцу, док у Николетиној крштеници тих података нема.
- У пријави рођења Николете наведени су датуми и место рођења родитеља (оба у Крушевцу, што је нетачно), а у крштеници тих података нема - предочава Милутин Манојловић. - У пријави пише да родитељи станују у Крушевцу (без адресе), а у крштеници је наведена и тачна адреса.
Како је добро познато да се најпре исписује пријава рођења, па потом крштеница, Манојловићи верују да је прво сачињена оригинална пријава рођења и да је из ње унета у крштеницу адреса родитеља. Онда је, по њима, оригинална пријава уништена и недавно је направљен фалсификат, у којем адресе више нема, али постоји фалсификован потпис мајке.
Видевши све то, Николета је одлучила да за Ускрс дође у Сокобању, да буде крштена, и да са ЛЈубомиром, као братом-близанцем, прослави заједнички рођендан.

ПРВИ СУСРЕТИ
**БЕОГРАДСКА мајка** и **сокобањски родитељи** су се, на Николетино инсистирање, срели 20. маја. Манојловићи кажу да су на тај сусрет дошли са много папира и података, а да **београдска мајка** није имала ништа од тога. Наводно је причала да је у породилиште доведена две недеље раније, да се порођаја не сећа јер је била под наркозом, и да не зна када су јој донели дете јер је **три дана била успавана**.
У разговору је рекла за Николету: **Ми смо је лепо чували**, а на примедбу да у крушевачкој болници нема података о порођају, узвратила је питањем: **А шта ће бити са докторима?** Када је речено да су брат и сестра можда могли да се заљубе једно у друго, одговорила је: **Сада се знају, па неће!**

(КРАЈ)