Пише: Миша Ристовић

НИШЛИЈКА Грана Штефан (40), тврди да је пронашла дечака за кога сматра да је њен син који је пре 15 година наводно умро по рођењу у нишком породилишту. Већ четири године кришом осматра дечака у Нишу, за кога каже да личи као “јаје јајету” својој близнакињи, њеној кћерки Марији.
- Срце ми каже да му приђем, али разум преовладава. Гледам га, устежем, душа боли, плачем, али не смем да му приђем. А гледам свој дете - каже Грана.
Несрећна мајка не само да сумња већ је и поднела приватну тужбу против болничког особља Гинеколошко-акушерске клинике у Нишу, тражећи од полиције и правосуђа да коначно започну истрагу о свему што јој се догодило 1987. године.
Међутим, недавно је од заменика Општинског јавног тужиоца Тамаре Мировић добила решење да је за се њену кривичну пријава против НН учиниоца кривичног дела одузимања малолетног лица и промена породичног стања, наступила застарелост кривичног гоњења!
- Како може да застари? Ваљда се зна да сви рокови почињу од дана сазнања? - чуди се Грана. - Тужилаштво доноси такво решење, а истовремео нишка полиција почиње истрагу по истој кривичној пријави.
Гранина прича почиње маја 1987. године када се ова тада трудна жена радовала својим будућим бебама близанцима. И 11. маја се породила у породилишту у Нишу. На свет је донела девојчицу и дечака, једнојајчане близанце. Грану је породио доктор, страни држављанин, а бебе су биле добро, обе зу заплакале...
- Трудноћа нормална, као и пороћај. Децу односе у беби блок и смештрају их у инкубатор. Доктор, који их је прегледао тврди да је са децом све у реду - прича Грана. - Наредног дана, око десет сати, у моју собу долази др Зечевић, гледа моју листу и саопштава ми да је мушка беба мртва. Дају ми неке ињекције, успављујем се, а када сам после тога тражила да видим тело синчића речено ми је да је већ послато на обдукцију. После 40 дана, незадовољна лекарским третманом, напуштам породилиште сумњајући у истинитост тврдњи медицинског особља да је моје дете умрло.
Пролазиле су, потом, дуге и тешке године. Грана се никада није помирила са тврдњама лекара. Када је одлазила у цркву, никада за свог сина није палила свећу као за мртву особу. Неутешно мајчино срце је говорило да је њен мушки мезимац жив и здрав, али код друге породице.
Наравно, нису само осећаји преовладали над разумом. Сплет разних околности и сутуација још више је потспешивао Гранине тешке сумње. Неких шест месеци од порођаја, док је у њеном насељу шетала своју женску бебу, случано се сусрела са лекаром који је породио.
- Ја сам вам породио, да ми ме се сећате, питао ме је. Како да га се не сећам - каже Грана. - А затим је питао где ми је друго дете? Када су му одговорила да је мушки близанац умро, доктор је прво занемео, а затим рекао да је то немогуће! Уз констатацију да он сигурно зна да је дете живо, обећао ми је да је ће целу ситуацију да испита. Знам је да је “копао” и када је дошао близу краја, отривен је да би одмах после тога морао да се врати у своју земљу. Из породилишта је добио такву писмену препоруку да је морао одмах да напусти и Ниш и Југославију.
Коинциденција или први конкретни траг детету које је наводно умрло у породилишту? Грана Штефан ретко да је могла да спава мирно. Сваке ноћи је сањала свог синчичића. А после сусрета са лекаром који је породио, доживела је још један шок.
Одвела је своју шестомесечну девојчицу у нишки Дом здравља, на обавезно снимање кукова, када је била дочекана питањем др Момчиловића “жено, зашто сте поново донели свог сина, па јуче сте били!?”.
- Објаснила сам да је то моја кћеркица, чак сам је и расповила, али је доктор био убећен да је предходног дана видео исто дете, али мушко - прича Грана. - Обећао ми је да поново навратим, а после две недеље сами ми је рекао да “не зна ништа о том случају!”. Претпостављам да је забуну изазвао брат близанац моје Марије, кога је неко други довео на преглед дан раније.
Пратила је потом Грана Штефан велику аферу са сумњивим смртима беба у нишком породилишту 1997. године, а затим и ову последњу, иницирану после тврдње породице Манојловић из Сокобање да су пронашли девојку за коју сматрају да им је кћерка Николета, наводно умрла по рођењу пре 23 године.
Потом је кренула у потрагу за папирима свог наводно мртвог мезимца. Сматрајући да као мајка има права да добије комплетну документацију о свом сину, Грана се обрела у нишком породлишту, али јој је речено да не могу да јој дају папире, јер је прошло доста времена, као и да толико дуго не чувају архиву. Упутили су је и на писарницу Клиничког центра, али нису хтели да јој приме захтев.
Зато се упутила до Историјског архива у Нишу, где је издата потврда, црно на бело, да Гинеколошко-акушерска клиника располаже архивом медицинске документације од 1954. до 1996. године!
- Поново одлазим у породилиште, а начелница дечјег блока ме пита каква је то мој захтев, који је идентичан са другим, који су се тих дана подносили други сумњичави родитељи - каже Грана. - Изнервирана, почела сам да плачем, а онда је позвана нека сестра са картотеке коју су питали да ли имају докумнтацију из 1987. године. Она, збуњена, констатовала је да је као било поплава, па мора тек да провери. Са том сестром одлази до пријавнице, где ми показује неку свеску и констатује “а ево, 1987. године, доћите за неки дан...”. Наравно, поново одлазим а начелница ми показује три документа, од којих два нисам добро видела. Питала ме је да ли је на једном мој потпис, али када сам одговорила негативно, брекнула се и рекла да мора да оде до правне службе а потом ми је поручено да папире не могу да добијем, јер је сестра са картотеке са одмору. Затражила сам да ми документацију пошаљу поштом, али и упозорила да добро поразмисле ша ће написати, јер ја имам живог сина као доказ!. До ових дана, обећану документацију о мом наводно мртвом сину нисам добила.
Грана очекује и да ће истрага по њеној пријави дати ускоро прев резултате. Мораће да сачека потезе државе, верујући да ће надлежени најзад схватити да многобројне мајке не сумњиче напамет, нити их неко наговара да крену у истрагу о својој деци, баш као што су покушали да је убеде у нишком породилишту, питањем “а ко стоји иза вас?”.
- Имама право да сазнам истину о свом детету и то нико не може да ми оспори. Није нам намера да блатимо здравствене установе, као што нам пребацују - констатује Грана. - А ћерка Марија једва да званично упозна свог брата близанца и да, како каже, испуни празнину коју годинама осећа за њим.
Грана Штефан тврди да зна код којих се родитеља налази дечак, за кога она смтра да је њен “умрли син”. Први пут га је видела 1998. године у Нишу.
Име жене која је сада “мајка” њеном сину добила је на волшебан начин. У рукама је имала папир са именом и презименом те особе, који је добила од једне жене... О другим детаљима, Грана, за сада, не може да прича.

ОБДУКЦИЈА
У СВОЈОЈ приватној тужби Грана Штефан наводи да је обдукциони налаза добила годину дана после порођаја, са датумом 23. јун 1987. година, без потписа обдуцента и његовог факсимила, без печата.
Овај чудновати папир Грана је, како тврди, добила од истог лекара који је њену децу прегледао у порођајној сали.

НАСТАВИЋЕ СЕ