ИСТОРИЈАТ НОВОСТИ
Увек нови излог
Прва страна је од самог почетка била, и остала, својеврстан излог листа. Аранжирали су је догађаји у земљи и свету, а извођачи радова били су дежурни и технички уредник.
Опасност од укидања
Вероватно најзлокобнији дан у историји Вечерњих новости био је четврти новембар 1953. године. Тог дана тираж је штампан у свега 7.050 примерака. Била је то права катастрофа за тек формирану нову редакцију.
Коментари као одраз времена
Свака страница Новости је током протеклих деценија пролазила кроз мене и доживљавала разне промене и утицаје, али ниједна као друга страна. Проћи ће године док није постала ексклузивни колаж политичких догађаја дана.
Вест у улози краљице
Вест је краљица новинарског израза, у њену част су и прве новине почеле да излазе уз човекову разумљиву жељу да се новост подели са другима.
Политика кроз призму живота
Политика и новине су неодвојиве, у шта се сваки читалац свакодневно уверава окрећући прве стране свог листа. »Новости« нису изузетак, али су од првих бројева настојале да политика не засени свакодневни живот.
Живот пише репортаже
Стара крилатица да живот пише романе,може да буде тачна само ако то новине и објаве. У било ком од свакодневних текстова, а најуверљивијеи најпластичније у репортажама. Новости су, и у овом новинском роду, унеле новину у југословенску журналистику.
Новинарски подвиг Југа Гризеља
Поред многих сталних рубрика које су се у “Вечерњим новостима” смењивале током пет деценија листа, посебан шарм је имала стална рубрика Југа Гризеља “Из мог угла”. Прослављени репортер постао је колумниста.
Јован Хаџи-Костић и његов ТРН
Иако није кренула у првим годинама »Новости«, рубрика »Тако рећи незванично« постала је, више него било која друга наша стална рубрика, симбол листа, пре свега захваљујући њеном дугогодишњем аутору Јовану Хаџи-Костићу.
Сва злата и ловори
Ако је стварање вера да се човек њиме може мењати и изменити, онда су »Новости« већ у старту пригрлиле то уверење о уметности као огледалу стварности, односно да култура у целини може израсти и процветати само из живота.
Летопис српског друштва
Пише: Добрица Ћосић - Прве вечерње новине у Србији и Југославијипосле Другог светскограта су биле »Вечерње Новости«. Оне су самом својом појавом 16. октобра 1953. биле весник дестаљинизације и демократизације друштва.
Сви главни уредници
Слободан Глумац 1953-1957. * Василије Краљевић 1957-1959. * Богдан Пешић 1959-1963. * Слободан Глумац 1963-1969. * Мирко Стаменковић 1969-1973. * Јован Јауковић 1973-1974. * Живко Милић 1974-1976. * Томислав Милиновић 1976-1984. * Илија Боровњак 1984-1987. * Радисав Брајовић 1987-1998. * Перо Симић 1998-2000. * Душан Чукић април-октобар 2000. * Манојло Вукотић октобар 2000. - мај 2013. * Ратко Дмитровић 2013-2017. * Милорад Вучелић од септембра 2017.
Слободан Глумац - први главни уредник
Има нека тајна веза између »Новости« и њиховог првог уредника Слободана Глумца. Да ли је то концепција? Не, јер Србија је имала вечерње листове већ крајем 19. века, а у свету и раније и разноврсније.
