МНОГО седења и мало физичке активности, лоша исхрана и животне навике, нагомилан стрес и неправилно распоређене обавезе - све су то разлози зашто сваког другог човека у Србији боле леђа.

Натуролог Георгиј Назаров каже да је најчешће распрострањена заблуда међу људима да бол у леђима проузрукују пршљенови “који су искочили”, односно дискус хернија. Бројна истраживања у Русији показала су да бол у леђима не долази од пршљенова, већ од атрофије мишића, лигамената или тетива. Друга заблуда је да људима може да исцури ликвор из кичме и да то доноси бол.

- Бол не ствара померање пршљенова, већ то што се дискус не храни, јер сви мишићи у његовој близини својим радом доносе крв - каже Назаров. - Уколико су мишићи блокирани због напетости, незадовољства, нагомиланих обавеза и мало кретања, дискус се мало храни, није еластичан и лако долази до оштећења. Уклештене пршљенове не вреди “враћати” на место, већ треба променити начин живота, донети одлуку да ли ће се живети са болом или не. Мишиће око дискуса можемо тако да ојачамо да они преузму његову улогу.


Мишићи

Мало ангажовање мишића је највећи проблем данашњих људи, па је тешко пронаћи одраслу особу која не осећа бол у пределу леђа или зглобова. Због тога је најважније покренути и ојачати пропало ткиво.

- Многи ће рећи да много шетају, али тиме се не ангажују сви мишићи и то није довољна активност - истиче Назаров. - Треба на најбољи начин ангажовати све мишиће. Сваки човек то треба да ради на свој начин, јер они који имају проблема са коленом само ће погоршати стање ако много пешаче или возе бицикл.


Тежина

Исхрана може много да помогне у изградњи мишића. Највише ће помоћи тако што тело неће носити вишак килограма, већ квалитетне и еластичне мишиће. Нарочито је опасно што људи много седе током дана, а у пределу задње ложе се налази највећи број крвних судова који се седећи притискају, па се онемогућава довољно храњење кичме и зглобова.

Стрес

ВЕЖБЕ ЗА ОНЕ КОЈИ МНОГО СЕДЕ
Људи много седе током дана, а најугроженији су они који радни дан проведу на столици. Назаров препоручује лаку вежбу: на сваких сат времена треба устати и 60 пута се подићи лагано на прсте.

На стање зглобова нарочито утиче нервна напетост. У каквом је стању тело, Назаров препоручује свима да провере притиском палца и кажипрста на мишић трапезус који се налази на леђима, између врата и рамена. Уколико је стегнут када се развуче према рамену - значи да човек “товари” више тежине него што може да носи.

- Овај мишић када је стегнут ствара главобоље, шлог и, у крајњем случају, инфаркт. Овај мишић прекида доток крви као баштенско црево када се на њега згази ногом. Зато је важно опустити мишиће - наглашава Назаров.


Масажа

Назаров каже да масажа може да помогне да се човек опусти, али бол неће уклонити.

- Масаже су пријатне, доносе олакшање, али не решавају проблем - напомиње Назаров.

- Проблем решава само промена навика.


Обућа

Високе штикле, балетанке или јапанке - сви који имају проблема са леђима и зглобовима знају да мишићима највише прија благо подигнута пета. Назаров верује да обућа мора да буде удобна, ђон тврд и да се хода прсти-пета. На ногама, такође, не треба носити тесне хеланке или другу гардеробу која спречава циркулацију крви.

- Најважнија препорука је да се не загрева оболело место, већ да се хлади - каже Назров. - Топлота у тренутку уклони бол, али хладни облози побољшавају циркулацију у пределу који је “гладан” крви.


Мумио

Употребом мумија постиже се велики успех код зглобова, јер подстиче регенерацију ткива, а постоји спољна (балзам, маст...) и унутрашња употреба. Пије се у зависности од болести и стања човека. Мумио људи без здравствених проблема пију на празан стомак два пута дневно од једног до три месеца. Они са чиром на желуцу га растварају у води, људи са оболелим деснима га сисају, па је неопходно да се утврди правилна доза.


Исхрана

Назаров каже да се холестерол обично повезује са срцем и крвним судовима, што није у потпуности тачно.

- Холестерол има велики утицај на стање зглобова, дијабетес, али и рак - каже Назаров.

- Веома је важно како се хранимо, јер 90 одсто болесто зависи од тога шта уносимо у уста. Није важно само то шта једемо, већ и колико, у које време, у ком размаку, да ли једемо сами или у друштву или испред телевизора. Најопасније је јести ноћу, а они који то раде морају да уклоне психичко и физичко оптерећење и да коригују своје навике. Најважнији је квалитетан доручак, који ће увече потпуно уклонити жељу за вечером.