Коприва се користи за лечење малокрвности, односно анемије, јер је богата корисним састојцима за побољшање крвне слике. Делотворна је и против шећерне болести, песка у бубрезима и у бешици, дијареје, едема, реуматских обољења, сужења крвних судова, екцема, главобоље, обољења јетре, жучи, слезине, желудачних грчева и чирева. Садржи беланчевине, угљене хидрате, масти, а од минерала калцијум, фосфор, гвожђе, магнезијум, витамине Ц, А, Б2, Б5, К, каротин, пантоненску киселину, лецитин, танин и богатији је извор витамина Ц и А од већине култивисаних биљака.

Код сакупљања коприве беру се вршни листови младих стабљика и одмах стављају да се суше у сенци, на што јачој промаји и уз често превртање. Листови су добро осушени ако су сачували свежу и здраву, природну зелену боју, а мрве се кад их протрљамо прстима. За дуже чување, ваља их запаковати и добро сабити у двослојне папирне кесе.


Чај од коприве

Пуна супена кашика, добро опране и ситно исецкане коприве прелије се са 250 милилитара кључале воде и остави да одстоји минут. Пије се млак у малим гутљајима.

Чај се припрема од целе биљке. У два литра воде сипају се три супене кашике уситњене коприве и то треба да одстоји од 10 до 12 сати. После тога, смеса се поклопљена кува пола сата. Када се охлади процеди се и пије, три пута дневно пре јела по једна шоља.


Чорба од коприве

Опрати и ситно исецкати пола килограма свеже коприве, убацити у лонац воде која ври и скувати. Затим оцедити и насећи као спанаћ. Направити лагану запршку од две кашике уља, кашике брашна и чешња белог лука, додати исечену коприву, мало све продинстати, па долити најпре хладну, а потом топлу воду.

Оставити да кува извесно време, а потом додати две кашике зобених пахуљица. Промешати, пустити да проври и склонити са ватре. По жељи посолити и побиберити, а онда додати киселу павлаку или долити млеко. Тако спремљена чорба треба да одстоји десетак минута. Пре послуживања посути је сецканом мирођијом.