Када стигне време за садњу цвећа, Руси користе прилику да споје пријатно и корисно: у својим вртовима сеју биљке које нису само лепе, него и лековите. Такозване апотекарске баште постоје у Русији већ вековима. Сопствену „фармацеутску“ производњу имали су и цареви и сиротиња. Ова стара традиција је остала сачувана и до данас.


Стратешко биље

Прве апотекарске баште појавиле су се још у древном Египту. У њима се гајило ретко биље за лечење искључиво царских особа. Пример фараона следили су и други древни владари, али њих су највише занимале отровне биљке и антидоти.

У хришћанско доба, у Западној Европи, као и у Русији, проучавањем лековитих трава озбиљно су се бавили монаси. Они су садили у манастирским вртовима чудотворне биљке, које су доносили из ходочасничких путовања.

Апотекарске баште нису биле само од научног него и од стратешког интереса: у ратно време манастири су се често претварали у војна утврђења, и током опсаде заштитници тврђаве нису имали других лекова осим вртног биља.

Монаси, који су обично правили леје у облику крста и правилних геометријских фигура, постали су оснивачи пејзажног пројектовања. Многи европски дворски и јавни паркови су касније били обликовани по истом принципу.


Висеће лубенице

Најраскошније баште са лековитим травама у Русији су биле направљене по наређењу царева, који су много бринули о свом здрављу. Егзотичне и ретке биљке су расле не само на земљи, него и у висећим вртовима Кремља. Овај обичај су преузели и московски бојари, који су гајили на својим крововима жалфију, руту, нану, па чак и лубенице.

Петар Велики, који је спровео у Русији многе реформе, инсистирао је да апотекарске баште буду направљене у свим градовима империје. Он је лично засадио у највећем московском врту три дрвета, међу њима је био и ариш, који је преживео све до данас, иако га је почетком 20. века погодила муња.


Цветно величанство

Царев ариш је већ напунио 300 година, као и главна московска апотекарска башта, коју је основао Петар. Њена историја је драматична: башту је скоро потпуно уништила војска Наполеона 1812. године, а век касније обновљени врт се опет нашао на ивици преживљавања у хаосу револуције и грађанског рата.

Неким чудом биљке су ипак сачуване, а главна апотекарска башта се препородила и постала је једна од најатрактивнијих московских знаменитости. Данас на њеном простору расте више од 5.000 врста биљака. Поред трава и дрвећа, један од најзанимљивијих „експоната“ врта је Главни цветни мачак, коме се обраћају „Ваше цветно величанство“. Његово „величанство” потиче од мачака које су чувале апотекарску башту од глодара још у доба Петра Великог.


Апотека у мочвари

Главну апотекарску башту обилази 300.000 посетилаца годишње. Њена „Инстаграм” страница hortus_ru је званично најпопуларнија међу профилима ботаничких башти у свету.

Многи људи желе да имају малу копију овог чудесног врта у свом дворишту. Стручњаци кажу: направити патио башту са лековитим биљем није тешко. Битно је да одаберете траве које се међусобно слажу и да засадите високе биљке (као што су пелин или оман) у центру леје, а ниске по крајевима.

Чак и кад уместо плодног земљишта имате камењар или мочвару, ипак га можете искористити за апотекарску башту. У влажним низинским подручјима и поред воде брзо расту иђирот, рогоз, горки тролист и водена боквица, док се у камењару добро осећају сребрнасти петопрст, жедњак, мајчина душица и смиље.

За сваког човека постоји сопствена перфектна комбинација исцељујућих биљака. Да лечење буде што ефикасније, травари саветују да направите „тематске“ леје са биљем против различитих болести.

Леја са биљкама за варење

1. Артичока поспешује апетит и пробаву.

2. Пелин помаже код грчева у желуцу,

убија ћелије рака.

3. Коморач ублажава надимање, зауставља

штуцање, детоксикује организам.

4. Милодух помаже код стомачних тегоба

и пролива.

5. Хајдучка трава лечи колитис и гастритис.

6. Кантарион се користи против упале

хемороида и цревних паразита.


Леја са биљкама за смирење

1. Рузмарин побољшава памћење,

има умирујуће дејство.

2. Лаванда помаже код анксиозности,

главобоље и срчаних оболења.

3. Рута се користи против нервозе,

хистерије и несанице.

4. Змајева глава има опуштајуће дејство,

препоручује се код хроничног умора и

одређених психичких поремећаја.

5. Матичњак снижава притисак, има својство природног антидепрессанта.


Леја са биљкама против прехладе

1. Дивизма лечи катар бронхија и запаљење плућа.

2. Мајчина душица разводњава слуз у плућима, смирује велики кашаљ.

3. Црни слез се примењује против бронхитиса, астме и упале грла.

4. Жалфија поседује својства природног

антибиотика.

5. Анис помаже искашљавање слузи, олакшава дисање.

6. Камилица има противупално дејство.


Леја са биљкама за зарастање рана

1. Монарда (индијанска коприва) има снажно

антисептично дејство, користи се против кожних инфекција.

2. Ехинацеја делује као антибиотик, помаже стварање везивног ткива.

3. Невен се примењује против гнојних инфекција, убрзава зарастање рана и посекотина.

4. Црни лук чисти ране, спречава инфекцију, смањује крварење.

5. Тушт се користи код убода инсеката, нарочито оса или пчела, и уједа змија.