Узгој српских аутохтоних сорти воћака и винове лозе je поново заживео. Многе старе сорте су срећом сачуване, а због тражње за органским производима – узгаја их све више воћара аматера, а има и већих комерцијалних засада.

Старе сорте јабука и крушака су отпорне на чађаву краставост и друге болести и не морају да се прскају, а одлика им је и да веома обилно рађају. Да се подсетимо неких сорти јабука: колачара, будимка, шуматовка, петровача, сенабија, шарунка... Све су то домаће аутохтоне сорте које се још називају „српским благом” у воћарству.

- Главна предност старијих сорти јабука или крушака у односу на нове је у томе што, за разлику од модерних, старе не захтевају пуно заштите. Данас то често подразумева неконтролисану употребу разноразних пестицида, а то заправо не иде никоме у корист – објашњава Горан Антић, који у селу Љубава код Крушевца има породични расадник „Професионал“.

Када су крушке у питању, старе и родне сорте су: калуђерка, јечменка, зимњача, видовача, лубеничарка, царица, арапка... Посебно место у башти домаћина заузима сорта караманка. Одликује се својом крупноћом, високим процентом шећера, па је поред конзумације погодна и за прављење џемова, пекмеза и мармелада. Као што нема шљиве без ранке, тако нема крушке без караманке...

- Када бирате домаће саднице аутохтоних сорти битно је да знате каквог је типа земљиште, јер су одређене сорте воћа окалемљене према адекватној подлози – саветује Антић.