АКО желите да засадите живу ограду, ево неколико савета и информација.

Најпре треба да знате да по намени живице могу да буду заштитне и декоративне, а њихови називи свакако вам говоре која им је сврха. Можете да се одлучите да купите четинаре или зимзелено жбуње или пак да се определите за цветне живе ограде где спада разно листопадно шибље, пузавице, па и руже, хибискус и слично.

У саксији или са бусеном можете да пазарите, пре свега, четинаре као што су туја и тиса, или зимзелено жбуње, рецимо, рододендрон или ловор-вишњу.

Биљке без бусена ставите у канту са водом, да би корен могао да апсорбује довољну количину течности. Ископајте рупу и извађену земљу помешајте са компостом. После садње жбуња затрпајте рупу, сабијте земљу и залијте.

По начину садње живице могу бити једноредне, дворедне и вишередне. Једнореде се најчешће подижу од четинара, лишћара и цветног шибља, а биљке се саде на размак од пола метра до метар. За двореде живице користе се младе биљке лигуструма, бербериса, евонимуса, хибискуса. Биљке се обично саде у канале, цикцак, на растојању од 30 сантиметара. Вишередне живице раде се од једне или више врста.

По облику живице се деле на слободно растуће и обликоване. Слободно растуће се подижу од природно обликованих четинара попут стубасе и смарагдне тује или клеке, ниских лишћара или цветног шибља. Обликоване живице се формирају од врста које добро подносе орезивање и брзо се регенеришу.