У ВЕЗИ су били годинама, одлучили су да се венчају, али им није требало много да схвате да нису једно за друго и да је време да свако крене својим путем. Ово је искуство многих парова, чија је вишегодишња љубав након склопљеног брака убрзо доживела крах. Шта се одједном променило и да ли су проживљење емоције узалуд потрошене? Где је нестала љубав која је трајала дуго или су партнери бар веровали да је постојала?

Психолог и психотерапеут Бранислава Павловић наглашава да није исто бити у вези или браку и да брачна/ванбрачна заједница подразумева другачију динамику партнерских односа, живот у двоје, дељење обавеза и финансија, сложеније улоге, долазак деце као и већи утицај примарних породица.

- Када веза прерасте у брак мења се реалност која је постојала док су се забављали - каже за "Живот плус" Бранислава Павловић. - Не мисли се на формално стављање потписа на венчани лист, већ на заједнички живот и формирање породице. Људи се венчају и после неколико месеци познанства и забављања. Кажу да не ваља пребрзо ући у брак. А ваља ли "преспоро" започети заједнички живот? Неки парови проведу у вези 10, 15 и више година пре него се одлуче за брак. Оптимално би било после неколико година везе започети заједнички живот и ступити у брак. Можемо се лепо слагати са партнером у вези, али то не значи да ће нам одговарати и као супружник и родитељ наше деце. Рецимо, момак који је весео и опуштен али неодговоран може бити сладак и симпатичан девојци док се забављају, али не толико и у браку када заборави да оде у продавницу или избегава обавезе око бебе. Јер све оно што он не уради, мораће она. Или узмимо као пример слатку девојку која је сувише везана за своје родитеље, па они почну да јој се мешају у брак.

ВЕЋИ УЛОГ, ВЕЋЕ РАЗОЧАРАЊЕ

* Због чега брзо пуцају бракови после дугих веза? Шта партнере најпре освести и помогне им да схвате да су направили погрешан избор?

- У највећем броју дугих веза партнери су се упознали у тинејџерским или двадесетим годинама. Питање је да ли би направили исти избор у каснијем животном добу. Код младалачких љубави партнери се формирају и мењају током година. Ако смо одрастали у дугогодишњој вези можда смо прескочили неке фазе развојног пута. Рецимо, нисмо довољно излазили, нити се дружили са вршњацима, све смо увек радили са партнером, па нисмо имали довољно простора за индивидуални развој. Или нисмо ни научили да функционишемо ван везе. "Ушушканост" у вези може да отежа или пролонгира индивидуални развој сваког од партнера. Људи су склони да дуго остају у вези јер су годинама заједно. У таквим везама је било проблема и пре венчања али су кулминирали у браку. Многи се надају да ће брак побољшати партнерски однос или стају пред олтар са великим очекивањима. На пример, када смо са неким годинама помишљамо да можда дуге везе доводе и до тога да се мање трудимо и очекујемо да ствари иду "глатко", јер се добро знамо.

* Али када брачни живот после дуге везе не побољша емотивни однос и у то се умешају заједничка свакодневица, нове улоге и финансијска међузависност или партнер не оправда очекивања оног другог, неминовно следи анализирање сопствених поступака, преиспитивање у чему су грешили и како нису раније сагледали ствари на прави начин. Људи се осећају разочарано, љутито и тужно. Често кажу: "Па то није девојка коју сам оженио" или "Нисам мислила да ће бити такав као муж". Како се носити са сазнањем да сте провели године са неким кога можда нисте довољно познавали или волели?

- Што је улог већи, то је теже - каже психолог. - Када дуго инвестирамо себе у однос теже се носимо са разочарањем и неуспехом. Људи често остају у вези или браку због онога што су већ "уложили" - време, новац, себе. Mноге ствари које су им сметале код партнера током везе, сметају им и у браку. Људи се некада мењају када доживе партнера као своју жену или мужа, или мајку/оца своје деце. Супруг може чак и несвесно да почне да третира жену по моделу свог оца, а она се мења у улози супруге и мајке. Дугогодишње забављање није само по себи препрека за успех брачног односа. Ако су партнери радили на себи током везе и трудили се једно око другога, могу да имају добру основу за породични живот. Суштинска ствар је колико су се волели у тренутку када су одлучили да започну заједнички живот и зашто су чекали до сада.

Када се пар венча после шест месеци забављања, околина је углавном изненађења, а када се то деси након петнаест година везе, каже се - коначно. Саговорница "Живота плус" истиче да свака крајност има и добре и лоше стране. Зашто се партнери тек после много година одлучују на брак, значи ли то да нису били спремни за тако крупан корак?

НИЈЕ ЉУБАВ МАТЕМАТИКА

- Људи се забављају дуго пре него што започну заједнички живот из различитих разлога, некада из објективних и егзистенцијалних - каже Бранислава Павловић. - Чекају да заврше факултет, нађу посао, реше стамбено питање... Неки можда желе и дуго планирају заједнички живот али немају услове за то. Постоје парови који нису сигурни у ту љубав и венчавају се под притиском друштва и породице, зато што већ имају доста година и не желе да буду сами, страхују да неће наћи одговарајућег партнера или из жеље за потомством. Нажалост, партнерски односи не подлежу законима математике, па да може да се израчуна идеална формула када и како треба ући у брак. Уколико једна или обе стране пролонгирају венчање и преиспитују се, онда је то знак за паљење црвене лампице и треба добро да се замисле.

После вишегодишњег забављања природно је да се види куда даље, да ли да се веза прекине или озваничи. Али венчањем се понекад спасава однос који уствари треба да се оконча:

- Мотиви и очекивања уласка у брак су основа брачног односа. Да ли се удајем јер ми је време да имам децу, а са њим сам већ 15 година? Да ли се женим јер моји очекују од мене да заснујем породицу? Интересантно је видети зашто људи одлуче да уђу у брак након много година везе. Да ли су нешто чекали, или су се преиспитивали, или је неко условио некога? Ако поједноставимо причу, када се двоје воле онда желе заједнички живот, породицу и децу. Нажалост, у дугогодишњим везама има и навике, инерције, ствари које се подразумевају, нереалних очекивања, узимања партнера здраво за готово. Као да нас и сам живот трасира у правцу да је нормално да се након толиких година венчамо. За здрав брак су потребне две зреле особе које самостално и јасно бирају оног другог за животног партнера. Љубав јесте основа свега али је потребан и свакодневни труд.

НЕМА ГАРАНЦИЈЕ

НАША саговорница истиче да дугогодишња веза није сама по себи гаранција да ће брак бити задовољавајући:

- Некада може бити и препрека јер смо научили да функционишемо у форми везе која је потпуно другачија од живота у браку и са децом. Потребно је да постоје обострана јасна и зрела очекивања, љубав и одлука да ћемо свакодневно да радимо на нашем браку, без обзира на то колико смо дуго заједно.