ПОНЕКАД је довољно само пет секунди гледања очи у очи па да помислимо како смо се заљубили. Ретко то признамо, а чешће прећутимо, да друга страна не би помислила да смо чудаци. Али тај осећај је стварно могућ - објашњавају научници и наводе да су за све криви хормони одговорни за добро расположење. Када се они активирају, ми више ништа не можемо да спречимо.

Прво нас "стрефи" допамин - хормон задужен за буђење еуфорије, па имамо осећај да ће нам партнер којег смо "пикирали" бити као награда коју одавно очекујемо. И то је довољно да се осећамо заљубљено. Полетни смо, врцамо од енергије и чини нам се да све можемо. Нема те препреке коју не бисмо могли да прескочимо. Љубав долази тек после тога, када се покрену окситоцин и вазопресин, који чине да осећамо већу блискост и повезаност са партнером.

Британски научници су доказали да се то код мушкараца дешава раније и да им је мање времена потребно да признају љубав. Они чекају у просеку нешто мање од три месеца да први пут кажу партнерки да је воле, док 39 одсто њих то изговара већ у првом месецу везе. Жене су уздржаније, па изјављују љубав после четири и по месеца.