Због ње се осећамо полетно, незаустављиво, жељено, пуни смо енергије и све нам лако иде. По цео дан мислимо само на једну особу, замишљамо је у свим ситуацијама које проживљавамо, веома живо маштамо све док се не сретнемо и у реалности, када се спајамо с великим интензитетом. Страст је добар покретач свега, чини да нашим венама тече нека врелија крв него обично, убрзава нам мисли, а "лептирићи" у нашем стомаку усплахирено лете као у роју. "Радије бих умро од страсти него од досаде" - рекао је Винсент Ван Гог, док ју је Пауло Коељо овако описао: "Онај ко је способан да осећа, зна да је могуће уживати чак и пре него што дотакне другу особу. Речи, погледи, све то садржи тајну плеса. Највеће задовољство није у сексу, већ у страсти. Када је страст велика, секс долази да би довршио плес, али он никад није битан. Онај ко је заљубљен води љубав чак и када то не ради. Када се тела сусретну, то је само преливање чаше".

Међутим, људи често мешају страст са љубављу. Када се то и због чега догађа објашњава Елена Кузмановић, психолог и телесни психотерапеут:

- Најчешће због тога што страст носи силину и занос, нереално сагледавање ситуације, па нам се осећања која имамо чине као љубав. Страст носи интензитет, па и неку врсту идеализације партнера и односа, тако да ми више желимо да је то љубав, него што на почетку заиста и јесте. Осетити љубав је већи изазов за особу, јер носи другачије квалитете од страсти. Страст је једноставнија.

* Да ли је могуће да нам страст у неком односу "мзааскира" љубав, односно да мислимо да ту особу волимо само зато што осећамо велику физичку привлачност према њој?

- Могуће је, али то увек траје краће и најчешће се догађа на почетку односа. Многи људи не науче још од детињства да именују и разликују осећања, па их сваки позитиван унутрашњи набој подсети на љубав. Из те "глади" за љубављу, често желимо да до ње одмах дође и у стању смо некада и да дуго заваравамо себе да особу са којом желимо да будемо интимни, заиста волимо. Такав однос може да се развије у љубав, као и да и даље укључује страст, али за то је потребно време и добра компатибилност партнера.

* Може ли физичка повезаност да буде јача од духовне или емотивне?

- Може да буде јача, али на краће стазе, јер та емоција не траје дуго и после неког времена имамо потребу да однос пређе на следећи ниво и да страст повежемо са нечим дубљим. Због заводљивости коју страст носи, желимо да верујемо да она може да траје тим интензитетом и да нас чини живим и пробуђеним дуго. Нажалост, то није природа те емоције, посебно због тога што страст такође може да се развија и мења своје форме с годинама, обично удружена са љубављу и продубљивањем односа, али не сама по себи и није иста као у првим месецима везе.

* Шта заправо значи када се људи "пронађу" на том нивоу?

- То значи да постоје окидачи које још не можемо прецизно да опишемо и разумемо. Ми то називамо "хемијом". Вероватно нисмо далеко од истине, јер је привлачност сложена и базирана и на одређеним биолошким факторима "препознавања" шта је за нас добар партнер прекопута, али и на психолошким. Често нам се допадају људи који личе на нашу примарну породицу, најчешће карактерно, а некада и физички, то нам је познато и сигурно. Страст може да отвори у нама делове за које нисмо знали ни да постоје, често и мрачније, тако да можемо да научимо ко смо и кроз то шта покреће нашу страст.

* Могу ли такве везе опстајати дуго као оне изграђене искључиво на емотивној блискости?

- Могу да потрају, али је питање колико ће бити квалитетне и на који начин ће се страст одржавати. Нажалост, то често буде стресно за оба партнера, због интензитета, а и немогуће је да се стање одржава на истом нивоу, без даљег развијања. Везе изграђене искључиво на емотивној блискости трају дуже, јер су сигурније и мирније, али је и за њих важно да укључују и неки облик страсти да би биле квалитетне.

* Дешава ли се да људи ни не знају да могу да осећају страст према партнеру према ком мисле да је не осећају? Може ли се она пробудити, ако је нема на почетку?

- Страст обично лако препознајемо, мада може да се догоди да код неког броја људи препуштање страстима иде теже и спорије због инхибиција које имају. Они осећају страст, али је из неког разлога потискују, буде им преинтензиван осећај и имају већу потребу за контролом. Партнер прекопута то може да осети, али је збуњен што је заправо не проживљавају заједно. Често се појави онда када веза донесе више емоционалне сигурности. Уколико смо неко ко се лако препушта страстима, што је чешћи случај, онда већ на почетку можемо да знамо да ли страст постоји или не. Некада, и поред тога што не постоји, бирамо да уђемо у тај однос, надајући се да ће ствари да се промене, али се то ретко догађа.

* Шта пре може да доведе до прекида односа, нестанак страсти или љубави?

- Однос може да се прекине из бројних разлога, чак и када су страст и љубав присутни, јер одржавање доброг односа захтева зрелост оба партнера. Мислим да однос може дуже потрајати без страсти коју често мењамо за сигурност, али чини ми се да је то присутно и због предрасуде да страст свакако мора да "избледи" у односу. Страст је на почетку односа интензивно присутна и то у неком сведенијем облику, особа нас физички јако привлачи, непрекидно мислимо на њу, желимо стално да будемо са њом. Међутим, како се однос развија, тако нам и страст постаје продубљенија и пунија.

* У ком моменту почињемо да увиђамо да ту особу заправо не волимо, шта је обично окидач?

- Најчешће када је потребно да дође до неке промене или наредног корака у вези, било да се ради о почетку и размишљањима да ли је то неко са ким желимо породицу, или о каснијим стадијумима везе или брака када треба да доносимо одлуке о томе шта даље. Ми неретко раније знамо да је љубав нестала, пре него што смо спремни да то себи признамо, јер то обично значи и доношење тешке одлуке – да ли остајемо у том односу или одлазимо. Обе опције су прилично болне, због чега људи дуго одлажу суочавање.

* Могу ли се истовремено волети две особе на та два различита начина –емотивно/духовно и телесно?

- Нажалост, није ретко да људи траже ванпартнерске везе када страст у браку/вези нестане, а постоји љубав, па самим тим осећају повезаност са оба партнера истовремено, али на различите начине. Или ако од почетка не осећамо страст, па очекујемо да нам паралелне везе испуне ту потребу. Међутим, уколико је страст постојала, њу је могуће обнављати и будити ако се људи баве односом и развијају дубљу интимност. Али лакше је пронаћи неког новог, што се неретко заврши повређивањем партнера, растанком или погоршањем односа. Дакле, могуће је у неким тренуцима осећати истовремену повезаност, али мислим да то није одрживо на дуже стазе и да је прилично исцрпљујуће. Жао ми је што људи одустају од тражења "целог пакета" у једној особи и што пристају на мање.

* Који однос бисте пре назвали комплетним, да морате да бирате, искључиво сексуални или емотивни и због чега?

- И страст и љубав су подједнако важни за однос, само се другачије манифестују и другачија им је трајност. Љубав носи повезаност, сигурност, осећање припадања, дубљу интимност и више је емоционално награђујућа. Страст нам доноси осећај да смо живи, пуни енергије, да све можемо и да је све оствариво, она је узбудљива. С обзиром на то да природно у неким фазама и годинама тежимо ка мирнијем начину живота, посебно ако смо током живота проживели довољно страсти, онда мислим да комплетније испуњење може да нам донесе однос испуњен љубављу, него онај искључиво заснован на страсти. Али волела бих да не постоји та подела и искључивост, јер је страст потпиривач љубави, као што је и љубав потпиривач страсти. Људи доживљавају много снажнија физичка искуства када су праћена осећањем љубави и повезаности. Уколико имамо проблем да повежемо страст и љубав, то нам је поново сигнал да морамо да преиспитамо одакле потиче та дуалност и шта нас заправо мучи. Јер потпуност једног односа проистиче управо из споја и динамике љубави и страсти.

ПРИВЛАЧИ НАС ПОЗНАТОСТ

* На који начин долази до физичког, тактилног препознавања између двоје људи?

- И даље не постоји прецизан одговор, али мислим да се ради о једном свеобухватнијем препознавању. Допада нам се нечији мирис, кожа, прија нам врста додира коју добијамо од те особе, али и личност и енергија коју такође одмах "препознамо". Основа препознавања је често сличност између нас и партнера, мада тога нисмо увек свесни, посебно ако нам је та особа наизглед неадекватна. Чули сте много пута како људи говоре да су на почетку мислили да су нашли неког потпуно супротног од њихове породице, а да се на крају испоставило да су прилично слични рецимо некоме од наших родитеља. Ми то осетимо и пре него што освестимо - привлачи нас познатост.