ВЕСНИЦИ пролећа нису само висибаба, љубичица, повратак ласте, родино гнездо. Весници пролећа су и румени образи, сјај у очима, мокри дланови, убрзани ритам срца. Разиграна машта. Устрептали дух. Весници пролећа су љубавне вртоглавице, немири, несаница. Тако почиње најлепше годишње доба. Разбокореним мислима. Игроказом немирне чежње. Заљубљивањем. Истраживања показују да се са буђењем природе буде и наша чула, дремљива од зимског капута, хладних дана, суморног неба, каљавих улица. Одједном - све је у новом руху, па и срце. Воли му се и жели да буде вољено. Научници потврђују - у пролеће се заљубљујемо изненада, у трену. Лако и слатко. Лакше и слађе него током остала три годишња доба.

Зашто? И важи ли то само за романтичне душе или нема имуних на ову појаву? Да ли је пролећно заљубљивање увертира за љубав? Ако се распрши без емоционалног напретка, не чини ли се да личи на маглу због које смо на тренутак скренули са главног пута - збуњени и занесени? Или, ипак, има више потенцијала да буде оно право и велико?

Весна Петровић, психолог и психотерапеут, каже да је интензивно заљубљивање у пролеће феномен поткрепљен научним доказима. Али, његова снага и рок искључиво зависе од двоје на које се тај "пелцер" примио. Универзалних гаранција за срећу и трајност нема.

- Пролеће је симбол изненадних сусрета и састанака који нам на прву лопту изгледају судбински - каже Петровићева. - Са буђењем природе и појачане светлости која је највећи природни афродизијак, буди се и хормон среће. Осећамо се лепше и задовољније, а онда и друге почињемо да опажамо у том светлу. Колико смо склони занесењаштву, толико ћемо мање имати јасну перцепцију о особи коју смо "устрелили" погледом, жељом, загрљајем.

ХОРМОНИ ГЛАВНИ КРИВЦИ

Када је Метју Келер, психијатар и истраживач, спровео студију на 500 испитаника из Канаде и Америке, како би открио да ли време утиче на наше емоције, добио је потврду своје претпоставке. Да, утиче. Врло. Испитаници који су боравили у отвореном, сунчаном и цветном амбијенту, били су далеко боље воље и расположења, а то се онда одразило и на њихова осећања. Почели су да говоре језиком заљубљене особе. Келер је закључио да је за то одговоран хипоталамус, део мозга који управља нашим расположењем, нагонима, жељом за физичком активношћу. И који нам намеће објекте мисли. А, хипоталамус је најпродуктивнији у пролеће, јер "ради" на појачану сунчеву светлост. Због тога смо баш тада највише инспирисани за заљубљивање. Одједном, у себи или пред другима, док скидамо зимску гардеробу, изговарамо: "Баш хоћу да се заљубим". Цео организам је пробуђен, а онда постаје немиран и нестрпљив, јер жели да "цвета" удвоје.

- У пролеће се повећава количина допамина, а он се доводи у везу са осећајем задовољства, који нас нагони да кренемо у потрагу за љубављу. Чак прижељкујемо да то буде она права, јер су нам мисли помућене и пре него што смо се за неког конкретног загрејали. Ми само знамо да желимо неког поред себе и тако зрачимо - објашњава саговорница "Живота плус".

СЕЗОНА СКРИВАЊА ЗАВРШЕНА ОДЛАГАЊЕ зимске гардеробе није само физички опроштај са њом, него и инспиратор менталног, социјалног и емоционалног разгртања. У пролећном издању се увек боље осећамо, јер више не савијамо кичму због хладноће, не сакривамо се испод капе и шала од ветра, не црвени нам нос од мраза. Копирамо природу, па на себе "набацујемо" цветне, живописне дезене, а фризура и шминка нам више нису на удару зиме. - Зато што више почињемо да се сређујемо када одложимо капуте, чизме и вуну, враћа нам се самопоуздање и онда чешће излазимо и шетамо се, лакше улазимо у комуникацију са људима, више кокетирамо... И тако стварамо природан простор да нам се неко допадне и да се ми некоме допаднемо. Зими се сакривамо, а с пролећа излазимо на "видело" - и физички и духовно - каже саговорница.

Стручњаци бране теорију по којој нам срце лакше заигра и облак хемије се изненада појави у ваздуху, због мелатонина - хормона који производи епифиза, а који регулише све друге хормоне и целокупни ритам организма. Када је он повећан, ми смо успорени и безвољни. А у пролеће, са дужим данима, његово лучење је смањено, а енергија повећана. Зато одједном осећамо жељу да се крећемо, дружимо, упознајемо људе, флертујемо, освајамо и будемо освојени.

Жаргонски говорећи, дешава се "врбопуц". И он је можда најтранспарентнији међу адолесцентима, јер доба које живе је већ само по себи исцртано заљубљивањем.

- Али ни остали нису поштеђени појачаних романтичних или сексуалних мисли с пролећа. Уосталом, чим улице и друштвене мреже постану преплављене голим коленима, хормони природно другачије раде - каже психотерапеут.

ИДЕАЛИЗАЦИЈА КАО И СВАКА ДРУГА

Хелен Фишер, антрополог и писац, каже да нам се с пролећа појачано буди жеља за потомством, а када је тако, онда се лакше заљубљујемо. Заправо - мислимо да смо се заљубили, а понекад смо само занесени.

- Фиксација идејом да је тренутак да сами порадимо на продужењу људске врсте, често нас "баци" у загрљај особе којој никада не бисмо дали шансу да нам је мозак сасвим укључен и да "ради" - наводи Фишерова.

У преводу - где је заљубљеност, ту је и замагљен ум. Идеализација. Површност. Непрепознавање стварног. Због тога су пролећне везе често кратког памћења и још краћег даха. Распрше се као прах маслачка. Одува их накнадна рационалност.

- Ни летње љубави немају превише потенцијала за брак, јер смо током врелих месеци најопуштенији, што значи да су нам и критеријуми најнижи. Истраживања показују да је јесења љубав прилично стабилнија, пошто се тада са летовања и неких измештених оквира враћамо стварности и својим животима. Тада смо више спремни да се вежемо за неког и препознамо шта заиста желимо од партнера, а то често није оно што нам се дешава док играју лептирићи у стомаку и рацио је искључен - објашњава антрополог.

И саговорница "Живота плус" подсећа да се интензивније заљубљивање у пролеће понекад дешава као последица пробуђеног нагона за стварање потомства, што може да нас обузме и изузме од реалног доживљаја партнера.

- Али не треба да заборавимо ни да је идеализација присутна на почетку већине сусрета, догодио се он на пролеће или у зиму. Не можемо све да пребацимо на годишње доба, јер су неки од нас по природи већи занесењаци, док су други рационалнији и чвршће стоје на земљи. Па опет, и њима се десе погрешне процене, заблуде и разочарања. Због тога судбина пролећних веза зависи искључиво од особа које је граде - колико су се препознали и посветили. Многе од њих могу да буду фаталне и крунисане браком - каже психолог.

А, неке друге су опет само пролазне. Лепе или ружне епизоде. Као и толико тога у животу.