Када видите мушкарца да почиње да се повлачи у себе, губи уобичајена интересовања у смислу обављања дневних активности, постаје успорени стално не расположен, и ако зато наизглед нема директних разлога у непосредном окружењу, не треба помислити да је намћор.Он је највероватније упао у мрежу депресије, из које не зна како да се искобеља, и треба му помоћ! У супротном, уколико овакво стање пређе у хроничан облик, манифестација "жуте минуте" постаје непредвидива, јер мирно стање може да замени агресивним, опет наизглед ничим изазван.

А да ли баш ничим није изазван, када и због чега мушкарац упада у депресивно стање, објашњава неуропсихијатар примаријус др Зоран Ђурић из Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић":

- Иако жене чешће обољевају од депресије јер су емоционално осетљивије, брину се о деци, породици и многим другим важним стварима, мушкарци такође нису имуни на ово нимало пријатно стање. У природи мушкараца је да се истичу када год за то имају прилику, а у уобичајеним дешавањима се врло тешко сналазе. За њих је, примера ради, фрустрирајућа и дечија болест, јер их избацује из њихове личне зоне комфора. Већ такав догађај за њих може да буде основ за депресију.

* Због чега?

- Зато што мушкарцима није примарна ствар ситуација у породици. Њима је важно, пре свега, да их прихвати партнерка. Мушкарци су генерално окренути ка успеху, спортским резултатима и другим активностима које дефинишу њихову мушкост. "Обичне" ствари их ремете и збуњују, јер нису у стању лако да их решавају, а на неки начин због прироритета проблема несвесно бивају скрајнути од стране партнерке. У таквој ситуацији постају депресивни или проналазе љубавницу.


* Шта то показује?

- Овакво понашање упућује на квалитете конкретне личности. Ради се о депресивно нарцистичкој трауми која таквог мушкарца "тресе" јер му је повређено самољубље. А самољубље је, заправо, основ депресије. У биолошком смислу код њих се ради о поремећеној концентрацији неуротрансмитера серотонина, норадреналина и допамина, хормона среће и задовољства. Терапијом антидепресивима може да се утиче повољно на наведене неуротрансмитере. Међутим, иако не стварају зависност, ови лекови нису увек довољни. Да би се постигао терапијски успех неопходна је и лична психодинамика конкретне особе. Заправо, без лепих складних односа у непосредном окружењу нема правог оздрављења, јер је све везано за лична социјална дешавања.

* Па како им помоћи?

- Наравно, уз помоћ партнерке или неке друге блиске женске особе. Жене су, по природи, психолошки спремне да прихвате ситуацију без улепшавања. Ако нешто није добро то брзо сагледавају и инсистирају на лечењу. Код њих је веома изражен осећај одржања целе породице, ма у ком својству да је мушкарац са депресијом, и на све начине се труде да то јединство и целовитост очувају. На жалост, са мушкарцима је друга прича. Они немају тај осећај ширине, код њих један лоше реализован или неостварен циљ може да разбије све.

* На који начин?

- Уколико се осете потцењеним могу да се повуку у себе, изолују се из тима или групе којој припадају, почињу да запостављају породицу и одају се пићу. Такво понашање је сигуран пут у депресију. Истовремено могу да постану агресивни и конфликтни када попију. Негде је природан одговор да мушкарац постаје љут и напет када не добије прилику да се искаже. Уколико ово стање траје дуго прелази у незадовољство, са уверењем да он није добар, да не вреди, што га још дубље води у депресију. Заправо, континуирана љутња, раздражљивост и незадовољство су кључне одреднице депресије мушкарца, које проистичу из њиховог егоцентризма јер, за разлику од жена, нису спремни да покажу истинску бригу у решавању свакодневних проблема. За разлику од жена, осећање бриге мушкарци не испољавају спонтано већ то уче кроз живот. Имамо пример да су мајке више уз болесну децу него очеви.

* У чему се онда огледа њихова брига?

- За њих је суштинска брига о породици - егзистенцијална. Уколико су образовани посебно их погађа реченица да "више вреди сналажење него знање". Такву врсту социјалног идентитета они нису у стању да остваре, па се често осећају обезвређеним, јер су принуђени да раде непримерене послове за лоше плате. А када једна криза дуго траје, као што је наша, људе просто обезнани и баци у несрећу. На овај начин депресивних мушкараца има између 10 до 20 процената у једној популацији.

СУВИШАН И НЕСРЕЋЕН

Мушкарац у депресији стално је несрећан, осећа се сувишним, лоше спава. Код тежих облика мења расположење од самосажаљења до суицидалних идеја. Није свестан реалности, па му је алтруистичко самоубиство идеално за уништење. Његово биолошко биће опстаје без социјалног, а без тога нема правог живота. Такво стање за њега постаје незамисливо. У породици то морају да препознају и да дијалогом ојачају осећај заједништва и смање његову постојећу напетост. То јесте тешко, али је и прави начин да се врати са пута без повратка - каже наш саговорник.

МЛАДИ СВЕ УГРОЖЕНИЈИ

Одређени постотак младих мушкараца све више постаје депресивен јер се код њих није формирао мушки социјални идентитет. Препознају се по томе што се повлаче у себе, уплашени су и сексуално дисфункционални. Они сами нису у стању да реше свој проблем, већ им је потребна пуна подршка да би изашли из такве ситуације и осећали се добро - наглашава др Ђурић.