Некада се мислило да је седма година брака критична, али изгледа да више није тако. Сада криза почиње чим се пар заветује на вечну љубав. Тако барем каже статистика. Највећи број разведених бракова у Србији прошле године трајао је између једне и четири године. Таквих је било 22,6 одсто, скоро па сваки четврти. На другом месту су бракови који су трајали између пет и девет година (20,2 одсто), показују подаци Републичког завода за статистику.

Зашто брак "пуца" тако рано? Да ли смо постали размаженији, нетолерантнији, несклонији компромисима? Како улазимо у брак - да ли смо довољно зрели или заједницу склапамо са мишљу "колико траје да траје"? Док су претходне генерације трпеле, зарад мира у кући, и оно што не сме да се толерише да ли ми сада одлазимо у другу крајност, па чим нам није по вољи прекидамо заједницу?

Шанса у старости 1:1500

Психолог и руководилац Одељења за послове планирања и развоја Градског центра за социјални рад у Београду Оливера Симендић каже да је потребна детаљнија анализа парова који су се развели током прошле године, са освртом на питања са колико година су ступили у брак, који им је то брак по реду, који су разлози за раскид.

- Ако бисмо произвољно желели да тумачимо наведени податак, можда је он резултат брзог уласка у брак којем је претходио кратак период забављања, па партнери нису били у прилици ни да се упознају, а камоли да се прилагоде на нове животне околности које, између осталог, захтевају и спремност на компромис - подсећа саговорница "Живота плус".

РЕЦЕПТ ЗА УСПЕХ Наша саговорница истиче да очекивања од брака у великој мери одређују квалитет заједничке будућности. - Ако су партнери ступајући у везу "распаковали све своје кофере" и "уредно послагали све фиоке" које су им важне у заједничком животу, притом међу њима постоји стабилна емотивна веза, деле заједничке вредности и културне оквире и носе позитивна искуства из својих породица порекла, требало би да те предиспозиције осигурају стабилну брачну везу - каже Симендићева.

Светска статистика је слична нашој, прва деценија је најтежа, а са сваком годином опада ризик од развода. Једно британско истраживање показало је да је шанса да ће се парови који су у браку до 10 година развести 1:4, након 20 година опада на 1:8, док је за парове који се ближе златној свадби то само 1:1500. Наша саговорница истиче да је за стабилну брачну заједницу важна добра комуникација, разумевање и прихватање потреба партнера, могућност да се оне ставе испред својих, као и отворен разговор о свим битним аспектима брака.

- Важно је да супружници деле исти вредносни и културни оквир и управо се размимоилажења у овој области наводе као један од узрока развода. Ако је притом почетак заједнице праћен финансијским тешкоћама, повода за неразумевање у нестабилним, односно незрелим везама и те како има. Све то води међусобном отуђењу партнера, све лошијој и мање садржајној комуникацији, удаљавању и захлађењу односа и на крају до прекида заједнице - каже психолог.

Лош знак

Прва година брака доноси преиспитивања, свађе, уклапање партнера, а кад дође дете, ситуација се додатно компликује због неспавања, неравноправне поделе посла. Данашње околности не иду у прилог младим паровима. Оне су се промениле у односу на период кад су њихови родитељи склапали бракове, па је и заједницу теже очувати.

- Темпо живота је знатно убрзанији, парови имају мање времена за себе и своје потребе, а и потребе се временом мењају, што такође утиче на везу. Некада су проширене породице биле нормална ситуација, а данас у њима живимо услед присиле и финансијске немогућности обезбеђивања сопственог крова над главом. Посао је некада био извесност, а данас ни посао на неодређено време не даје осећај сигурности. Самим тим сигурног рецепта нема, као ни гаранције за успех у вези - каже психолог.

Није добар знак ако пар одмах по оснивању заједнице има негативна осећања према другој страни, показује студија Универзитета у Тексасу. Од 156 испитиваних парова, након 13 година заједничког живота, 68 парова рекло је да је у срећном браку, 32 пара у несрећном, док се 56 развело. Парови који су у срећном браку делили су нешто заједничко - током раног развоја заједнице имали су позитивна осећања према партнеру. И обрнуто, разведени су већ на самом почетку били негативни једни према другима, због чега су научници закључили да прве две године заправо предвиђају будућност пара. Наша саговорница истиче да ако желимо да брак буде сигурна и стабилна лука, неопходно је да изграђујемо везу у континуитету.

- Треба отворено разговарати о својим очекивањима и жељама, прихватати партнера онаквог какав јесте без жеља да га мењамо и правимо према неком шаблону у својој глави. Уколико желимо да се заједница одржи, потребан је труд оба партнера. Ако у некој вези само један од партнера у континуитету улаже напоре да се веза одржи, велика је вероватноћа да ће такав однос бити осуђен на пропаст - каже наша саговорница.

Недостатак поштовања, романтике, блискости, комуникације, неконструктивне и честе свађе, али и страх од конфликта, раст негативних осећања према партнеру, неке су од црвених лампица које би требало да нас натерају да размислимо о браку, па и да потражимо стручну помоћ.

- На побољшању односа треба радити од самог почетка јер се однос гради с временом. За стручну помоћ се треба обратити оног тренутка када партнер примети да постоји одређена нелагода у комуникацији, да не може отворено да разговара са својим партнером или да постоји и најмања доза незадовољства у вези. За превазилажење свих тешкоћа увек је потребно двоје - закључује наша саговорница.

БЕБА СВЕ МЕЊА

Истраживач брака Џон Готман каже да код парова који се разведу после неколико година главни разлог за крај јесте родитељство. Истражујући парове од тренутка кад склопе брак до оног кад постану родитељи, Готман је установио поражавајући податак - чак 67 одсто парова каже да су незадовољнији везом кад дође прва беба. Незадовољство се обично догађа пола године након рођења код жена и три месеца касније код мушкараца. Готман упозорава да пар треба да схвати да ће се доласком бебе много тога променити, да се може изменити поглед на свет, однос према новцу, каријери, вери и да је важно о свему отворено разговарати са партнером. Такође, обе стране имају мање времена за себе и једно за друго, тако да неизговорена очекивања у овом периоду и све израженији напади и критиковање партнера не помажу грађењу везе. Недостатак сна је озбиљан проблем који се често занемарује, а може одвести у исцрпљеност и депресију, упозорава Готман.