Честитајући мужу 25. годишњицу брака, бивша прва дама Америке Мишел Обама написала је на инстаграм-профилу свог супруга Барака Обаме - "и даље си мој најбољи пријатељ". Исте речи изговарају холивудске звезде приликом додела награда када се захваљују својим супружницима на томе што су били уз њих у тешким тренуцима.

Слажу се са њима многи обични парови који тврде да кад страст прође, кад престану да буду љубавници, и даље остају пријатељи. И да је то најважније. Други пак на изјаву "партнер ми је најбољи пријатељ" преврћу очима јер им се чини да у таквом односу обе стране губе индивидуалност и постају сувише усмерене једна на другу заборављајући прошлост и цео свет изван.

Која је разлика између партнерског и пријатељског односа? Шта им је заједничко? Ако партнера посматрамо као најбољег пријатеља, да ли то значи да су страст и сексуална привлачност прошли? Пред најбољим пријатељем нема тајни, да ли то значи да и партнеру, ако се држимо ове дефиниције, морамо све да откријемо?

Три стуба везе

Није лако одговорити на дилему да ли партнер треба да нам буде најбољи пријатељ. С једне стране, он нас вероватно познаје боље него било ко други, са њим се осећамо слободни, сигурни и прихваћени. Као са најбољим пријатељем. С друге стране, са пријатељима причамо о ранијим сексуалним искуствима, са партнером вероватно нећемо. Такође, од најбољег пријатеља не очекујемо све оно што тражимо од особе са којом живимо и градимо заједничку будућност.

Психолог Оливера Стојшић подсећа да партнерску везу чине три компоненте: емоционална везаност, брижност и сексуални однос. И све три су важне. Према речима саговорнице "Живота плус", прва се односи на то да имамо потребу да се вежемо, друга на капацитет да се бринемо о потребама и добробити партнера, значи да га подржавамо, да смо емпатични, поклањамо му пажњу, не мењамо га, али га подстичемо да се развија.


- И сексуални однос је такође важан, али без прве две виталне компоненте не можемо да развијемо зрелу везу. Ако се не вежемо за партнера и веза не постане лука сигурности и поверења и не осетимо потребу да бринемо о партнеру, сексуални однос постаје спорт где се намирују физиолошке потребе и врста конзумеризма, што није довољно да се развије квалитетна партнерска веза - упозорава психолог.

Управо прве две компоненте заједничке су пријатељском и партнерском односу. И са пријатељем и партнером разговарамо о најинтимнијим стварима, не плашимо се да ће нас издати ако им откријемо најдубље тајне, желимо да будемо ту за њих кад смо им потребни.

- Заједничко и пријатељском и партнерском односу су емоционална везаност и блискост. Без самооткривања нема блискости. Ако са партнером и најбољим пријатељем никада не разговарамо о најдубљим размишљањима и осећањима, наш однос ће остати површан. Љубавну и пријатељску везу је готово немогуће замислити без блискости. Јер кад нема блискости, шта имамо? Дистанцу, отуђеност, удаљеност. Из тога произилази да партнер треба да буде и најбољи пријатељ јер однос са пријатељем подразумева блискост и емоционалну везаност - каже Стојшићева.


Живот без сексуалности

Филозоф и аутор књиге "Егзистенцијализам и романтична љубав" Скај Клири подсећа да је брак из љубави релативно нова творевина. Током историје, људи су се "спаривали" због финансијских разлога или због јачања породичних веза. Са капитализмом и индустријализацијом долази потрага за љубављу. Али, након почетне експлозије, чињеница је да ће страствена осећања почети да бледе. А шта онда остаје? Пријатељство, каже Клири, и додаје да је оно најважнији састојак брака. Али то не значи да је сексуалност избачена из једначине, додаје наша саговорница.

- Данас неретко срећем особе које секс не повезују са љубављу. Нажалост, друштво све више пласира то као нешто уобичајено, а зрео партнерски однос подразумева љубав и сексуалност и оне су природно повезане. Али веома важна ствар у сексуалности је блискост. Да се партнери осете, загрле. У зрелом партнерском односу треба стално радити на сексуалности, пробудити је ако нестане у некој фази. Живети без ње у партнерском односу је као не живети. Управо сексуалност разликује партнерски однос од пријатељског - каже Стојшићева.

Да се исплати имати партнера за најбољег пријатеља показује истраживање др Џона Хеливела. Вероватноћа да испитаници који су као најбољег пријатеља издвојили свог партнера буду задовољни животом била је два пута већа од оних који су изабрали неку другу особу. Тај избор је направило нешто више мушкараца него жена што је логично јер, како објашњавају научници, припадници јачег пола генерално имају мање пријатеља. Ако је за утеху онима којима партнер није најбољи пријатељ, користи брака ће и они осетити, само мало мање него они којима је супружник најбољи пријатељ, каже Хеливел. Наша саговорница истиче још један важан аспект.

- Партнерство свакако може бити и најбоље пријатељство и сексуалност и блискост и извор романтике, зашто да не, али није само то. Гледано суштински, партнерски однос је средство личног и духовног развоја. Ако га тако доживимо, онда партнерство има велике шансе. Уколико не, нема тог партнерског односа који може да опстане или буде средство трајне испуњености - закључује наша саговорница.


НЕ ЗАБОРАВИТЕ СТАРЕ ДРУГОВЕ

Психолози немају дилему - добро је кад нам је партнер пријатељ, али не ваља кад је једини. Таква ситуација се неретко деси у браку, кад људи све мање времена и снаге имају да инвестирају у стара и нова пријатељства и ослањају се само на партнера. А то постаје проблем у екстремним ситуацијама, на пример кад се један партнер разболи, а други тада губи тло под ногама јер нема више никога на кога би се ослонио и поделио емотивно и психичко бреме бриге о болеснику, упозоравају научници. Ни у уобичајеним околностима, није добро да нам партнер буде једини пријатељ јер тешко да ће један човек задовољити више улога, и да нас саслуша кад је тешко, и да помогне у решавању одређеног проблема, и да иде са нама у шопинг или да ћаска о фудбалу. Ако превише очекујемо од њега, лакше ћемо се разочарати.


КАД СТРАСТ ПРОЂЕ

Друга крајност, партнерство са неким кога не посматрамо као пријатеља, на дуже стазе је неодрживо, упозоравају психолози. Јер, када почетна страст прође, треба нам неко везивно ткиво. Ако са партнером не делимо заједничка интересовања, вредности, ако га не осећамо блиским, не разговарамо, поставља се питање шта нам је онда та особа.