Дијана Милојковић преминула је у понедељак у 33. години након петогодишње борбе са инвазивним раком материце.

Само неколико месеци након открила је да има метастазе на лимфним жлездама - у абдомену и стомаку.

Рак материце спада у јако подмукле и опасне туморе који на почетку не даје никакве симптоме. Александра Костић, специјалиста гинекологије, испричала је који су то први симптоми рака материце.

"То је једна широка прича јер рак материце може да буде рак ендометријума, сарком материце, метастаза са неког другог органа рецимо грлића материце. Метастаза углавном иде на најближи орган, а касније на удаљене органе. Ова врста карцинома углавном на почетку не даје никакве симптоме, а када крену симптоми онда је то често узапредовала фаза болести. Почетни симптоми могу да буде врло неспецифични, особа их не препознаје, а када их препозна онда је то углавном узапредовали карцином", рекла је докторка Костић.

"Карцином јајника се, на пример, открива пуком срећом јер не постоји скрининг за карцином јајника, као што постоји за рак грлића материце. Рак материце може да се открије ултразвучно, али то није специфичан метод. Ултразвук је помоћна дијагностичка методе и не може са сигурношћу и да нам каже да неко има рак. Обично се посумња на рак материце, па се уради биопсија па се пошаље на хистопатолошки, али код младих особа је теже. Лако нам је када дође жена која је у менопаузи па има задебљали ендометријум па јој урадимо киретажу и добијемо налаз да је карцином, али када је млађа особа код које је ендометријум дебљи или тањи у зависности од хормонског статуса у којем се тренутно налази много је тежа дијагностика", истиче она.

Важно је поменути који су први симптоми ове болести и шта је најважније што треба да знате о њој.

"У почетку, чак и годинама може да не буде никаквих симптома. После тога креће исцедак и оно што је типично је контактно крварење или крварење приликом сексуалног односа. То већ говори о некој узапредовалој фази болести. У раној фази, те пред малигне промене у оној ситуацији када већ може да се спречи настанак карцином не даје никакве тегобе", истакла је докторка Костић.

Превентивни прегледи у овом случају су нешто што може да вас заштити од појаве ове подмукле болести.

"Једном годишње је сасвим довољно да се раде контролни прегледи и оно што је битно је заштита - кондом! Узрочник карцинома грлића материце је ХПВ вирус који се преноси полним путем. Никада ни кондом не може да вас жаштити у потпуности јер је један део коже непокривен кондомом, али у преко 90 одсто случајева он је баријерна заштита и то је на првом месту превенција!"

"Фактори ризика су промискуитет, низак имунитет (када је имунитет добар организам ће се сам изборити с вирусом, али ако је слаб онда је то корак ка болести), пушење такође повећава ризик од добијања рака грлића материце, али пре свега ако особа дође у контакт с вирусом, каже докторка и наглашава да прво морамо да имамо вирус да бисмо причали о настанку карцинома!

Преглед који свака жена треба да обави једном годишње треба да обухвата следеће:

- Папаниколау тест и колпоскопија, а у сумњивим ситуацијама може да се уради и ХПВ типизација, саветује докторка Костић.

- Постоје три типа ХПВ вируса, са високим, средњим и ниским онкогеним потенциијалом. Ако жена утврди постојање вируса у телу то не значи да ће она добити карцином. То су особе које треба чешће да се контролишу, значи да су оне у повећаном ризику и да треба да прате стање.

У Србији је статистика забрињавајућа. Годишње оболи око 1.500, а умре 600 жена, што нашу земљу ставља на неславно треће место у Европи по броју оболелих и умрлих у Европи.

Говорећи језиком бројки, практично сваки дан се рак грлића материце дијагностикује код пет жена, а нажалост две изгубе битку са том опаком болешћу.