Циљ у животу ми је да будем тако добар као што моји пас мисли да јесам“, рекао је Тоби Грин, амерички психолог. Ко год је имао овог кућног љубимца, зна тачно на шта је Грин мислио. Готово смо сигурни да такав поглед, пун поверења, љубави, радости, наде и очекивања, са исконском искреношћу може вам упутити само пас. О оданости да ни не говоримо, јер није без разлога понео епитет нашег најбољег пријатеља. Отуда не чуди што је, у 19. веку, амерички писац и хумориста Џош Билингс изјавио да је пас једино биће на свету које те воли више него што воли себе. Радост коју нам сваки контакт са овим захвалним створењем доноси, бришући, попут гумице, стрес и незадовољство, тешко је објаснити ономе ко крзненог другара никада није имао у својој близини. Када, после напорног дана проведеног ван куће, отворите врата стана и сусретнете се са вашим љубимцем, све лоше једноставно остане са спољне стране вашег микросвета. Колики је значај социјализације паса за психолошко здравље људи, и шта бисмо данас без њих, објашњава нам Лазар Јевтић, др ветеринарске медицине и дресер паса:

- Пас је од давнина био човеку од користи, с првобитном наменом заштите стада и кућа, а та улога се до данас одржала. Као највернији човеков пријатељ, колики год да је, увек ће имати заштитнички однос према свом власнику – каже наш саговорник. - Редовне шетње пса, које су неопходне, значајне су и за људе због медицински препоручене физичке активности. Најбитнији психолошки и емотивни моменат за власника је када неколико пута дневно храни (продужава живот) свог љубимца, јер то код човека изазива лучење хормона среће. Веома битна ствар за власника је и то што, колико год да улаже времена и новца у пса, нема страх од издаје, за разлику од односа са људима, где човек себе мање "инвестира", управо због вечито присутног страха од издаје. Такође, однос човека који има кућног љубимца према послу и другим људима много је квалитетнији него однос оног који га нема. На ветеринарским клиникама у свету не можете да радите ако немате кућног љубимца, што је доказ колико њихово присуство мења однос власника према свему.

ЗАШТО ПОСТАЈЕ БУНТОВАН И ГРУБ

Када се Човек пробудио рекао је: "Шта Дивљи Пас ради овде?", а Жена му је рекла: "Његово име више није Дивљи Пас, већ Први Пријатељ, јер ће бити наш пријатељ увек и заувек. Поведи га када пођеш у лов" - написао је нобеловац, књижевник Радјард Киплинг, док је Марк Твен закључио: “Ако узмете пса с улице и нахраните га, неће вас угристи. То је основна разлика између пса и човека.” А шта је оно што изазива бунтовно понашање код наших репатих пријатеља? Саговорник „Живота плус“ сматра да се пас не рађа са бунтовним или антисоцијалним понашањем, већ, као и сваки примат сисар, са одређеним инстиктима за преживљавање. Он временом, уз адекватну негу и добре услове живота, постаје социјализован, али ако ови фактори изостану онда настаје бунтовно и антисоцијално, агресивно понашање. Дакле, оно је резултат небриге и недовољне неге.

- Такву врсту понашања изазива и лош однос власника према псу, неразумевање говора тела љубимца, знакова које шаље, неадекватна исхрана, нередовне шетње, односно занемаривање. Добар пример за то би био када власник веже пса тешким ланцем за бандеру, на великој топлоти, па потом видимо у црној хроници како је пас ујео газду или како је питоми љубимац одједном постао агресиван – каже Јевтић. - Власник мора да прати инстикте од рођења пса или од тренутка сусрета са штенетом, да буде упућен, види и раузме понашање свог љубимца. Тако, на пример, када штене лиже власника тај инстикт је показатељ да је гладно, али показује и покорност. Један од примера у ком власници најчешће праве грешку, јесте када се, махом млађи, пас упишки у тренутку у ком види власника или неког од укућана да се враћа кући. Људи тад углавном бурно реагују, грдећи и кажњавајући пса, што је велика грешка. Сам тај чин доказ је верности, највеће препуштености и лојалности, а, пре свега, среће код пса. Тада би га требало помазити, јер то је инстиктивна радња, није његов хир, који ће са сазревањем проћи.

ПОЗИТИВАН УТУЦАЈ НА ДЕЦУ

Пас рефлектује породицу у којој живи. Ко је икада видео живахног пса у суморној породици, или тужног пса у срећној? Груби људи имају грубе псе, опасни људи имају опасне“ – написао је сер Артур Конан Дојл. Понекад ћете се изненадити када у моменту препознате четвороножну верзију себе, јер куца усваја ваше навике, па и карактерне особине. Но, какве особине љубимци развију код власника? Према речима нашег саговорника, развија се одговорност, као главни фактор, емпатија и жеља да се помогне другом, те се стварају осећај задовољства и позитивна слика о себи. Познато је и да пас позитивно утиче на одгој и васпитање детета, као и на само детињство, а др Јевтић препоручује да родитељи када добију малишана одмах узму и пса, јер је доказано да то веома позитивно утиче на развој карактера детета.

- Пре свега развијају се одговорност и емпатија, дете са псом кроз игру спознаје правила, брже прохода, учи о односу према ауторитету, о индивидуалном понашању, као и о облицима понашања у групи. Тако пас и власник уче заједно и прилагођавају се један другом, стичу исте навике, идентичан биоритам спавања, храњења – каже Лазар. - Исто важи и за начин испољавања емоција. Дете као власник пса посматра његов развој, учествује у одгоју и неговању и на тај начин стиче алтруистичне особине. Не плаши се, јер се осећа сигурније уз свог љубимца, и одраста уз много више игре, забаве и позитивних емоција. Учи да дели и да буде несебично, да одговара на потребе других и препознаје их боље него остала деца. Уз то, један од најзначајнијих фактора одрастања малишана са псом јесте сусрет са смрћу љубимца, ако породица узме куче док је дете мало, отприлике у његовом пубертету. Тај први сусрет са смрћу детету омогућава да сазри и лакше се носи са свим осталим губицима у животу – истиче Јевтић.

КАКО ПРЕПОЗНАТИ ШТА ОСЕЋА


Код већине људи је једноставно, емоције се лако изражавају говором и оцртавају на лицу, али препознавање осећања код паса знатно је захтевнији изазов за човека. Наши топли, крзнени другари не плачу, не смеју се, бар не на начин на који ми то радимо. Како онда препознати како се и када осећају? Доктор ветеринарске медицине и дресер паса, Лазар Јевтић, открива нам да постоји 12 типова понашања паса који показују како се они осећају, а подразумевају одређени говор тела. Важно је да човек прати и уме да протумачи знаке, сигнале које му љубимац шаље. Према Јевтићевим речима, срећан пас изгледа као да има осмех на лицу, маше репом и окреће се на леђа. Насупрот томе, ако је ваш драги репати пријатељ уплашен, обично ће се негде завлачити и скривати, уши ће му бити спуштене, а зенице широке. Ако му је због нечег нелагодно, он ће склањати погед и облизивати се, када је узбуђен, трчаће, лајаће и махаће репом, док љут пас режи, показује зубе и лаје, али много гласније него кад је срећан. Када вас лиже, или вам ставља главу у руку, или пак седне отвореног става близу вас, он жели да се мази, показује блискост и љубав. Наш саговорник поручује да помоћу овога можемо „прочитати“ коју врсту емоције осећа пас, а, када то учинимо, требало би да откријемо њихов узрок и адекватно и правовремено реагујемо. За крај, осврнимо се на речи мудрог књижевника, Милана Кундере: „Пси су наша веза са рајем. Они не знају за зло, завист или незадовољство. Седети са псом на падини брда у лепом дану значи поново бити у рају, где недостатак активности не значи досаду већ мир.“А ко од нас не жели да пронађе свој мир?

ПРЕМА КАРАКТЕРУ И ПОТРЕБАМА

НАШ саговорник такође сматра да човек бира пса према себи. Људи који не воле физичку активност узимају мање захтевне и физички активне псе, они који воле спорт набављају брзе и активне. Заправо свако од њих препознаје себе, своје потребе и особине и на основу тога бира каквог ће љубимца узети.