НАЈПРЕ је под био прекриван тканинама да би штитио од хладноће. Потом су теписи, ћилими, гумене подлоге за децу и простирке, постали и декоративни елементи простора у ком се налазе. У последње време класични теписи, од зида до зида, нису најтраженији, јер су примат преузели мањи, различитих геометријских облика и шара.

Могу бити округли, тематски ишарани као намештај у соби, са ресама. Модерни су и старински, са китњастим шарама, који се савршено уклапају уз кожну фотељу и креденац у античком стилу. Мекани, чупави теписи најбоље ће се уклопити у дечју собу, где ће малишанима пружити осећај топлине и удобности док седе или леже на њему. У дечјим собама врло су функционалне, а и визуелано атрактивне, еу-гумене подлоге, које попут слагалице можете да уклапате по сопственој жељи. Шарене, ведрих боја, оне децу маме да седе и ваљају се по њима, а вешто ублажавају и последице падова најмлађих.

Акценат се све чешће ставља и на ћилиме, који нас одмах асоцирају на традиционални дух, обојен митским нотама. Углавном су лагани, вунени или памучни, а настају ткањем на разбојима, због чега су и нешто скупљи од индустријских. Најразличитијих су дезена, од модерних до ретро, и лако доминирају простором у ком се налазе. Због мале тежине, једноставни су за одржавање – зачас их усисате, оперете или истресете.

Простирке су прича за себе, па се на тај начин и уклапају у ентеријере. Занимљиво изгледа када поређате неколико њих, различитих дезена, једну уз другу, формирајући на тај начин засебан кутак у оквиру једне просторије. Одржавају се лакше и од ћилима, јер је дозвољено опрати их у машини за веш, а њима можете потпуно да промените "идентитет" простора, једноставним премештањем из једне у другу собу.