ОНИ који знају да говоре, говоре ретко - записао је Достојевски. А они који умеју да говоре без речи, могу да говоре још ређе. Ако се овлада вештинама невербалне комуникације, њена моћ постаје бесконачна.

Колико она може да послужи још у детињству и раној младости, у чему је предност или привилегија таквог начина споразумевања и зашто је добро да се на време приближи деци, открива нам Марко Стојановић, глумац, професор сценског покрета и пантомимичар. Он подсећа и наглашава да невербално комуницирамо 24 сата дневно. Чак и када спавамо наша тела говоре уместо нас, о нама.

- Ако ваше дете спава склупчано у фетусни положај, значи да има неки проблем - емотивни, ментални, физички или здравствени - каже саговорник "Живота плус". - Зато је важно да знамо шта тело говори. Уосталом, први начин споразумевања прачовека је био невербалан. Док нашим прецима гласнице и говорни апарат нису били развијени, користили су покрете и изразе лица. Основни "речник" невербалне комуникације наслеђујемо од предака, тако да говор тела заправо не треба да се савлада, већ само да се освести. Конкретно, деци помаже да лакше комуницирају, ослободе се стида, буду отворенија за комуникацију, науче да препознају одређена понашања како би их избегла или предупредила. Све то ће им подићи самопоуздање, а познато је да је вера у себе кључ свега.

Маркова "специјалност" су, између осталог, радионице и курсеви које држи за младе. Кроз обуку су управо прошли и ученици београдске Бродарске школе, који су пажљиво, радозналог и озареног лица учествовали у двочасовном програму.

- Мислим да нису очекивали овакво занимљиво и корисно дружење - каже Марко, који од 1997. године држи бесплатне радионице за децу оштећеног слуха. - Предавања увек жанровски одређујем као "стенд ап", јер не желим да користим никаква техничка помагала, већ искључиво своју основну струку. Зато младима дајем примере кроз глуму, имитацију и карикирање, јер се лакше учи и више запамти уз хумор и осмех.



Током рада са ђацима, Марко је приметио да им се "вежбање" невербалне комуникације наизглед чини као нешто сасвим ново. А онда схвате да није...

- Током курса они успевају да препознају себе и своје другаре, а оно што су помислили о њиховом или свом понашању добија потврду. Понекад открију и да су негде погрешили или како су нешто могли другачије да протумаче и ураде. Све то утиче на њихово самопоуздање. Тумачењем туђе невербалне комуникације и управљањем својим говором тела стичемо моћ, а деца то осећају - објашњава Стојановић.

И оно што је изузетно важно јесте да уколико млади умеју да освесте говор тела, свој и својих вршњака, насиље међу њима би могло да се спречи или бар минимализује.

- Због тога су ови курсеви допринос побољшању комуникације међу њима и самим тим смањењу вршњачког насиља. Логика је проста - ако се боље разумемо, мања је вероватноћа да ћемо се посвађати или потући - поручује саговорник.



ВЕЖБЕ ЈОШ ОД ВРТИЋА

САГОВОРНИК "Живота плус" каже да не смемо да заборавимо ни вербалну комуникацију.

- Али ни правилно дисање, вежбе за мишиће говорног апарата и правилан изговор гласова. То бих увео још у вртићу. Питајте научнике колико такве вежбе утичу на развој интелигенције код деце, на ослобађање од стреса, савладавање стида... Тако је мало потребно, али често и то мало не пружамо нашој деци и омладини - упозорава Стојановић.