ДЕТЕ које измишља разлоге да избегне вртић или школу, родитељи и васпитачи често сматрају недовољно зрелим и "размаженим". Док су љутња, несигурност и страх нормалне реакције на нову средину током првих неколико недеља, физичке тегобе попут главобоље, повраћања и болова у стомаку често представљају аларм за дубљи проблем, кажу психолози.

Вукашин Чобељић, психолог Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, каже, за "Новости", да је полазак у вртић или школу увек нешто ново, непознато и потенцијално стресно. Уколико се после неколико недеља од поласка дете још није навикло на окружење, треба испитати узроке такве ситуације.

- Свака врста екстремне реакције која је бурнија од уобичајене, може да значи да постоји озбиљнији проблем у адаптацији - каже Вукашин Чобељић. - Уколико уобичајени начини смиривања детета не функционишу и постоји безвољност, нерасположење или физичке тегобе, значи да је потребна сарадња са дечјим психологом.

Наш саговорник каже да није свако одбијање обавеза увек знак дубљег проблема, али ако постоји јутарњи образац који се стално понавља, треба проверити шта је у питању.

- Ако дете измишља разлоге да не одлази у вртић или школу, треба искључити могућност да недовољно спава, да му се не свиђа храна или се не слаже са неким од вршњака - каже Чобељић. - То су проблеми који су лакше решиви.

Време адаптације је индивидуално и зависи од сваког детета појединачно, његовог карактера и узраста. Док се млађа деца брже привикавају, код старијих се јављају комплексније емотивне и менталне реакције.

- Свако дете има другачији степен толеранције, баш као и људи - каже Чобељић. - Неки вртићи практикују да се дете упише што раније и буде на адаптацији без родитеља. То јесте бржи, али и стреснији начин привикавања. Боље је да све иде постепено, уз присуство родитеља бар првих дан или два.

Родитељ и васпитач требало би да охрабре дете, учине га сигурнијим и направе ситуацију шаљивом и занимљивом, колико год су у могућности.

- Треба му објаснити да исто као што тата и мама морају на посао, оно мора у школу или вртић - каже наш саговорник. - Причати му о лепим стварима и другарима који га тамо чекају и подсетити га да ћете поподне провести време заједно. Као и у другим ситуацијама, систем награде уколико уради нешто добро, даје добре резултате.


ЈЕДАН ДАН ЈЕ ДОЗВОЉЕН

КАО и код одраслих, детету може да се деси да му није дан. Родитељ то често може да препозна, повремено попусти и учини детету, уколико је у могућности.

- Увек треба нагласити да је то само тај један пут, док већ сутра треба да се врати својим обавезама - каже Чобељић. - Такве ситуације су у реду када приметите да је дете неиспавано или постоји конкретан разлог за лоше расположење.