ЈЕЗИК је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада. Овако је говорио Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика. И мислио је тада и на сву ону децу, малу и велику, која не живе у својој отаџбини, не слушају и не говоре српски језик. Или се "муче" са њим, јер живе на тлу на којем је он тек - "странац".

Зато је важно да се, ипак, "усели" у свакодневицу малишана из дијаспоре, јер негујући свој језик, деца, показују истраживања, израстају у психички јаче и стабилније личности, њихов мозак се убрзано развија, постижу боље резултате у школи, имају чвршћи темељ у кризним моментима. И чувају своје корене, своју културу, свој народ. На томе управо инсистира Центар за Србе у расејању "Свети Сава" из Београда, који 24 године организује Летњу школу српског језика и културе за децу и младе из дијаспоре. До сада је кроз њу, уз подршку Министарства спољних послова, прошло више од 2.000 ученика из целог света.

- Први пут смо на захтев родитеља покренули и пролећну школу, од 14. априла, јер су схватили колико њиховим малишанима значе часови српског у нашем Дому ученика "Јелица Миловановић" у Београду - каже Радмила Кунчер, професорка и директорка школе. - Подаци показују да деца више науче током двонедељног боравка у овој школи, него за годину дана у редовној настави у земљама у којима живе.

Многа су буквално код нас проговорила српски, јер су часови интензивни и занимљиви. Наши људи у дијаспори много раде и брину о егзистенцији, па им је често тешко да децу возе током године на часове матерњег, а велика већина малишана је из мешовитих бракова, што такође може да буде камен спотицања за жељу да науче српски. Међутим, то знање им је драгоцено, јер им улива самопоуздање, чини их зрелијим, способнијим за живот. Родитељи би зато требало да их подстичу да уче матерњи, а како ће знати да ли у томе напредују? Тако што ће видети да су она почела да читају књиге на српском.

Фото Архива Центра "Свети Сава"

Боравак у школи "Свети Сава" је врло динамичан.

- Поделимо децу у групе, али тако да свако од њих добије подједнако креативне учитеље и виспрене педагоге који са њима раде. То је суштина, све остало што добију су само "украси". Ученици имају три часа, затим одлазе на заједнички ручак, радујући се српској трпези. После краћег одмора, настављамо активности. Припремамо се за завршну приредбу, певамо, рецитујемо, глумимо... Тако се заправо продужавају часови српског. Сваког дана посећујемо значајне установе културе и духовности, идемо у разгледање града и на излете у околини. Симпатично је што су многа деца признала да се никада до тада нису возила тролејбусом, па им је и то посебан доживљај. Свако вече организујемо дружење са нашим песницима, а увек се деси да неко прослави и рођендан у школи - прича Радмила.

На овој адреси се не учи само језик, већ се склапају и драгоцена пријатељства. Када се заврше часови, малишани проговоре или усаврше језик, упознају домовину, науче много о њеној култури, добију дипломе и врате се у земље у којима живе, остају у контакту са својим другарима.

- Наша школа је саткана од љубави, а њима то недостаје у иностранству. Зато се већина деце радо враћа у нашу школу, јер имамо задовољне родитеље и задовољне ученике. Ми им на делу показујемо да се језик може учити и на неформалан начин, јер деца управо воле слободу. Њима је потребно да лете, а не да им неко сече крила - каже директорка школе.

ЛАКШЕ УЗ ДРУЖЕЊЕ

МИЛЕНА Богдановић (13) из Македоније је једна од 2.000 деце која је похађала школу Центра "Свети Сава". Срећна је, каже, што је прошлог лета у Београду учила српски, стекла много другара, а највише се одушевила Калемегданом и спомеником Победник.

Маја Огреновић (14) живи у Швајцарској, говори пет језика, а српски је, иако се говори у њиховом дому, усавршила у летњој београдској школи.

- Дивно је причати српски језик међу вршњацима, а притом смо се лепо забављали, дружили и откривали наш главни град - каже Маја. - Уживала сам у нашој храни, јер у Швајцарској нема ћевапа, има само сира и чоколаде.