У Србији свако четврто дете које доведу на психијатријски преглед има неке од симптома депресије. Четвртина депресивне деце доживела је занемаривање, а нека од њих резличите видове злостављање у ужој или широј социјалној средини - каже у интервјуу за "Новости" докторка Оливера Алексић Хил, дечји психијатар из Института за ментално здраље у Београду.

Узрок клиничке депресије код деце најчешће је губитак блиске особе и велики животни преокрети. Али, чак и уобичајене ситуације, као што су полазак у вртић, пресељење или рођење другог детета, такође могу да буду "окидач". Један од разлога је и злостављање од вршњака. Уколико проблем потраје дуже од два или три месеца, постоји ризик од настанка биохемијских промена у организму детета, због чега једино лекови које пропише психијатар могу да помогну.

Јесу ли нека деца склонија депресији?

- Развоју депресије доприносе генетска предиспозиција, околности у којима људи живе, односно окружење. Генетски фактор је узрок у 30-40 одсто случајева, остало је средински, односно чињеница да породица може да допринесе настанку, одржавању и превазилажењу депресије.

Како препознати ово стање код деце?

- Баш као и одрасли, деца могу да буду тужна у неком животном периоду. Током таквих епизода, дете може да посустане у школи, да има проблем са концентрацијом, постане незадовољно, љутито, непослушно, нагло изгуби или повећа апетит, погорша рукопис, престане да црта, осамљује се или престане да води рачуна о личној хигијени. Све те промене треба да буду упозорење родитељима и стручањацима. То су неки од знакова туговања, који уколико трају неколико месеци, прерастају у депресију.

ЦРТЕЖОМ ПОКАЗУЈУ ОСЕЋАЊА Како открити узрок проблема ако дете одбија да разговара? - Мала деца немају довољно развијен речник, па често не могу да објасне шта осећају. Због тога психијатри примењују многобројне методе за процену психичког стања детета. Једна од метода које се примењује јесте терапија кроз игру и цртеж. Ако цртеж има много детаља, боја, чланова породице, цвећа, сунца, то значи да дете има богат унутрашњи свет. Наравно, не може се само на основу цртежа који оскудева бојама и детаљима закључити да је дете депресивно. Треба сагледати укупно понашање, посматрати дете, приметити да ли гледа људе у очи, да ли се повлачи, како реагује на прилазак...

Како код детета разликовати тугу, која је пролазна, од депресије?

- Осим по томе што траје дуже од туге, депресија се препознаје и по томе што мере које родитељ предузима (увесељавање детета, друштво, боравак у природи, квалитетан оброк) не дају резултате.

Шта треба урадити када приметимо да дете тугује?

- Требало би најпре проверити здравствено стање и искључити соматске и телесне болести. Затим се посаветовати са стручњаком, који ће видети да ли је у питању адаптациона тешкоћа, туга или депресија. Родитељи треба да покушају да орасположе дете, осигурају редован и квалитетан оброк и сан, понуде ствари које га увесељавају. Време испред компјутера и телефона треба ограничити. Ако се све уради како треба код куће, требало би да детету буде боље након месец дана.

Ако то не помогне, каква терапија је потребна?

- Када се уобичајеним хигијенско-дијететским начинима није постигао резултат, то значи да је вероватно дошло до биохемијских и хормонских промена. Да би дете могло да се "покрене", мала доза лекова је неопходна, јер се мора унети супстанца коју организам не ствара у довољној количини. Често се комбинују лекови из групе антидепресива и анксиолитика, уз обавезну психотерапију. Уз то, потребно је применити све остале мере, као што је уравнотежена исхрана, шетња, боравак у природи, на сунцу.

Може ли депресија да се испољи кроз понашање које није типично за такво стање?

- Често симптоми нису класични, односно такви да дете плаче, лежи у кревету и "гледа у једну тачку". Рецимо, болови у желуцу и главобоље могу бити нетипични показатељи. Депресија се понекад може испољити и кроз поремећаје понашања, јер проблем у понашању је заправо проблем у емоцијама. Осим тога, може да се појави удружено са анксиозношћу, односно повишеном стрепњом. То је чест случај код деце која су повучена, крхка и осетљива.

Зашто је некад уобичајена животна ситуација "окидач" за депресију?

- Пресељење у већи стан, рођење млађе сестре, промена средине, школе... то су дивне ствари за породицу, али за дете су то огромне промене. Изгубило је другаре, променило паркић, самопослугу у којој му се тета јаљала сваког дана, пут којим је увек ишло. Уместо тога, рецимо, добио је сестру која га нервира и "одузела му је све". Дете то тако разуме, што наравно није разлог да спречавамо промене, већ да имамо разумевања. Родитељи нису изазивачи проблема, али би требало да знају основне поставке о развоју деце, да бисмо могли да им помогнемо и избегнемо зачарани круг.

Колико полазак у вртић може да утиче на дете?

- Уколико је дете интелектуално развијено, можете му објаснити шта значи полазак у вртић, тако да оно то разуме. Али, на нивоу осећања, дете треба да научи да је то безбедно место, да ће га васпитачице чувати и да ће се мама заиста вратити по њега. Оно нема појам о времену, па за њега ништа не значи то што ће мама, рецимо, доћи у 16 часова.

Како треба припремити дете за "долазак" брата или сестре да то не би било стресно?

- Неопходно је да се други родитељ, бака или дека, такође укључе. Потребно је одвојити време само за њега, дозволити му да мази стомак, да купује са мамом ствари за бебу, да учествује у припремама. Не треба се љутити уколико каже да не воли бебу, или тражи од маме да је "врати у породилиште". Он само изражава своја осећања и временом ће доћи до прихватања. Важно је да родитељи разумеју да, оно што је за њих леп догађај, за дете је велика промена и потенцијално стрес, због чега му ту ситуацију треба олакшати колико год је то могуће.

Колико често родитељи преувеличавају или занемарују проблем?

- Друга ситуација је много чешћа. То је због тога што родитељи често из страха не желе да признају да њихово дете има проблем. Када га боли грло, одмах га одведу код лекара. Са психијатром је другачије, јер постоји предрасуда да је проблем онда велики и "ужасан". Јако је чест и стереотип да ће проблем проћи сам од себе.