Дрога се није јуче уселила у свакодневицу наше омладине, али је сваким даном све присутнија и све раније "узима" младост. Подаци показују да већ седмаци долазе у контакт са психоактивним супстанцама и да многи од њих врло брзо постају зависници. Резултати истраживања у Србији откривају да је свака четврта млада особа пробала дрогу, а да немали број корисника због ње изгуби живот.

Стручњаци кажу да је велики проблем у томе што родитељи касно примете, а још касније прихвате чињеницу да се баш њихово дете уплело у канџе опаке болести. Углавном реагују тек када ђаво однесе шалу, јер нису довољно информисани, заинтересовани или гурају ствари под тепих, чекајући да се реше саме од себе. Како је наркоманија својеврсна стигма - обележава особу која се дрогира, али и читаву породицу, многи родитељи се стиде да отворено говоре о проблему и потраже стручну помоћ. Међутим, Ламбе Ђорелијевски, дефектолог-специјални педагог, са 23 године искуства у Одсеку за сузбијање наркоманије у Полицијској управи Београд, каже да што се пре ухвате укоштац са тим, веће су шансе да ће помоћи својој деци.

Као стручњак у детективској агенцији "Протекта" покушава да помогне родитељима који сумњају да су њихова деца постала зависна од психоактивних супстанци.

- Најпре човек узме дрогу, па дрога дрогу и на крају дрога узме човека - каже саговорник. - Због тога је важно да се што пре реагује како би ова болест могла да се излечи. Знаци за узбуну су углавном промене у изгледу и расположењу деце. Широке зенице, црвене беоњаче, кљуцање главом, муцање, лоше оцене, нервоза, лажи - све то могу да буду и несигурни симптоми, али ако се родитељ бар пола сата сваког дана бави својим дететом, у разговору са њим може да потврди да ли је његова сумња оправдана. Чудни, брзи разговори, кратки изласци из куће, занемаривање хигијене, промена односа према ауторитетима и необјашњив нестанак ствари и новца из куће - готово по правилу представљају оправдане знаке за укључивање црвеног аларма.


И даље табу тема

Иако је она све агресивнија, немилосрднија и о њој се више прича него раније, наркоманија код нас и даље има статус табу теме.

- Родитељи једноставно не желе да прихвате чињеницу да се њихово дете дрогира. На почетку најчешће затварају очи, одбијајући да се суоче са истином. С друге стране, они су и врло мало обавештени о овој проблематици, неупућени у последице наркоманије која може да доведе до тешких здравствених поремећаја и смртног исхода, али оставља ожиљке и на функционисање саме породице, која ту обавезно страда - каже Ђорелијевски.

Родитељи углавном испуштају из вида неке уочљиве показатеље да се њихова деца дрогирају, па представљају најслабију карику у решавању случајева, али без њихове подршке, излечење је готово немогуће.

- Они морају да се суоче са истином, а онда да помогну својој деци, не очекујући да ће то проћи тек тако, само од себе или да ће неко други, односно држава, решити проблем без њиховог ангажовања. Ослањају се на друге, а онда, када буде прекасно, очекују од система да им помогне. Због тога су превелики притисци на полицију, судство, центре за социјални рад... Истина је да су родитељи често преоптерећени бригом и трком за зарадом или бољим животом, па заиста немају довољно времена, али морају да схвате да су им деца најважнија - каже детектив, додајући да је њихов циљ да им буду подршка у сазнању да им се ћерка или син дрогирају.

Тест на урин први је корак на који се треба одлучити када одрасли посумњају да дете има проблем. Ђорелијевски је раније саветовао да се ова пракса не уводи пре 17. године, јер се тиме губи поверење, али како су породица и школа изгубили ауторитет, данас то препоручује већ у седмом, осмом разреду.

- Када се потврди сумња, а најчешће се баш то деси, мора што пре да се реагује. Родитељи се углавном јављају за помоћ тек када им догори до ноктију, али што се пре започне процес лечења, веће су шансе за излечење, јер је наркоманија болест, плус изазива друге болести. Она је у уској вези са криминалом. Тамо где постоји зависник, постоји и стална потреба за новцем. Да би га набавили, корисници постају разбојници, упадају у ланац банди и проституције. Многи наркомани постају дилери, јер да би дошли до бесплатне дроге, препродају их за друге. Продавци наркотика често врбују баш малолетнике за дилере, знајући да они не могу кривично да одговарају. Тако зависници упадају из проблема у проблем, а ми смо ту да родитељима помогнемо да открију на који начин деца долазе до новца за дрогу - открива Ђорелијевски.


Едукација и помоћ неопходни

За наркоманију се често каже да је обест. Када су деца господари својих породица, родитељи ће учинити све само да не оскудевају ни у чему. Испуњавају им хирове, не питајући за цену. Данас је то најновији модел патика, сутрадан телефона.

- Деца су једноставно на пиједесталу. Повлађује им се и удовољава. Даје им се за право да имају све најбоље, летују са друштвом иако су малолетни, излазе до јутра, покривајући се причом да то раде сви њихови вршњаци. Када дилери то "намиришу", одмах делују, јер знају да ће најбоље купце имати у породицама у којима су клинци апсолутни господари - објашњава детектив.

Саговорник зато апелује на родитеље да се што више укључе у васпитање деце, али и да се едукују како би избегли кораке који воде у провалију. Како одрасли могу да погреше из незнања, представља нам пример оца који је својој седамнаестогодишњој ћерки дао да проба кокаин, јер се кретала у неким високим круговима, па је знао да би могли да јој понуде дрогу. Да јој не би подметнули, мислио је, боље је да јој он да да је ушмрче.

- Имао је најбољу намеру, али је од ћерке врло брзо направио зависника. Она је после неколико месеци морала да иде на лечење. Због тога је важно да родитељи буду информисани о наркоманији и њеним последицама, али и да деци ставе до знања шта је дрога, јер они то сигурно не знају у адолесценцији - тврди саговорник.

Савети родитељима и стручна помоћ су увек добродошли, али је проблем да ли хоће или неће да је прихвате.

Многе је срамота да затраже подршку, јер се стиде, док неки сматрају да је то губљење времена и новца. Али треба да знају да је то што би платили детективској агенцији или приватним лекарима много мање од онога што њихова деца потроше за седам дана на дрогу. А тек када наркоманија узме маха, њихове потребе су још веће - упозорава стручњак.

И на крају, али најмање неважно, јесте подсећање да није срамота обратити се за помоћ. Срамота је не покушати помоћи деци да се врате на прави пут.


БИРАЈТЕ ПРИЈАТЕЉЕ

Упозорење "Пази да ти неко не сипа дрогу у пиће" ипак не пије воду, јер саговорник каже да особа не може постати наркоман ако не зна шта је попила, па неће тражити ту супстанцу.

Можда ће јој бити лоше, имаће мучнину, доживеће еуфорију, али уколико не зна шта је узела не може од тога да постане зависник. Ипак, уколико се сипају супстанце за омамљивање, може у датом тренутку да се искористи и превари. Зато је најбоље да се на журке иде са правим пријатељима који неће свог пријатеља оставити на поду, у неком сепареу или га избацити поред сплава где може трагично да заврши - саветује стручњак.


ИДЕНТИФИКАЦИЈА СА ДРУШТВОМ

Саговорник "Живота плус" наглашава да је наркоманија једина болест коју човек сам изабере. Не преноси се инфекцијом ни социјалним контактом.

- Може да се деси било коме, и сиромашнима и имућнима. Овде нема заштићених, него је питање да ли ће неко узети понуђену психоактивну супстанцу. Теже ће је одбити ако има 12-13 година, јер у том узрасту дете не зна готово ништа о последицама конзумирања дроге, али зато зна да жели да се идентификује са друштвом и уклопи у групу. И тада обично почну проблеми - каже Ђорелијевски.